Tamo negde daleko, oni koji se takvim stvarima bave ili barem povremeno i rekreativno zamlaćuju već poduže vreme ne moraju da se bavi dubokom/detaljističkom forenzikom kako bi se uočili, dešifrovali i pobrojali kvir motivi, teme i likovi unutar hetero i heteronormativnih priča koje stižu u vidu televizijskih ili serija „sročenih“ za striming eksploataciju. Jednostavno, u počesto i nerezonski obilatoj i raznovrsnoj ponudi na tom planu kvir priče i kvir akteri su postali uobičajena pojava i stavka, možda čak i… norma? Ako je tako, a jeste, i to je zdrav kontekst iz koga se može težiti ka boljem, kvalitetnijem, osobenijem, autentičnijem, nadahnutijem, ne bi trebalo da iznenadi ako se barem tu i tamo u toj sferi izrodi i značajni radovi tog profila i te prikazivačke sudbine, ako pred usredsređenije i još uvek nepreglednom ponudom ne toliko iscrpljene gledaoce stignu serije koje su nepobitno u punoj meri i u na prvom mestu kvir priče, a čiji sveukupan kvalitet izrade za prirodnu i sasvim opravdanu posledicu ima to da obe serije sa lakoćom iskoračuju/transcendiraju i ka znatnoj širi, dakle, i hetero-publici. S tim da serije dolaze iz dva raznorodna dela Evrope, iz sredina gde su uskogrudost i bigotizam svakako nisu puki relikti daleke prošlosti, takozvanog pluskvamperfekta. Osim što su obe pred gledateljstvo stigle manje-više u isto vreme, i što obe predstavljaju dela (zašto ne i proizvode?) one čuvene vrhunske televizije (peak TV), ove dve serije imaju i još jedan upadljiv zajednički sadržatelj – a to je odjek na koji su naišle, ili bolje reći koje su opravdano pobudile ponajpre svojim kvalitetima, jer očito je da u oba slučaja autori nisu posezali, niti su imali razloga da posežu za lako potrošnim i uvek uvredljivo očiglednim senzacionalizmom. Da konkretizujemo – u pitanju su, dakle, serije „Na vrhovima prstiju“ (Tip Toe) iz Velike Britanije, istaknimo to već ovde, delo znamenitog i nepogrešivog Rasela T. Dejvisa, i „Ponosan / Samo ljubav“ (Proud) koja nam, pak, stiže iz Poljske.
Kada je reč o ostrvskoj seriji „Na vrhovima prstiju“ (Tip Toe) jedina (tek uslovno rečeno) falinka je to što ne donosi ništa suštinski iznenađajuće, a to je puka posledica i iznova potvrđenog uverenja da se od narečenog Rasela T. Dejvisa ni ne očekuje ništa manje od izvrsnog, i to u svakom pogledu. Ako je potrebno pojasniti tu referencu, neka ovde samo kratko bude navedeno da je Dejvis, kreator „Na vrhovima prstiju“, mnogozaslužni britanski scenarista i dramaturg, u čijem dosadašnjem opusu, ostavimo li po strani angažmane u slučaju serija „Doktor Hu“ i „Torčvud“, ipak nedvosmisleno dominiraju kvir sadržaji ovaploćeni u vidu odličnih i zdušno primljenih radova kao što su: „Totalno kvir“ (Queer As Folk), „Veoma engleski skandal“, „Banana“, „Krastavac“, „Tofu“, „Godine i godine“, „To je greh“…). Prva epizoda i čitava serija otpočinju zaista užasnim prizorom (koji ovde neće biti pojašnjen, jer to bi bio ogroman i surov spojler), da bi se priča hitro vratila nekih par sedmica unazad, što jeste stari zahvat, ali ovde u isti mah jeste i najučinkovitiji pristup povesti koja će, kako će pokazati naredne epizode, nastoji da barem u drugom pripovednom planu bude i društvena hronika ostrvske svakodnevice ovog, tekućeg doba, pri čemu seže u par digresivnih rukavaca, sa podosta podmotiva kao što su – prikaz migrantske krize, Trampove vladavine, britanske sluđenosti u tim novonastalim društvenim okolnostima i širih, planetarnih okvira, sa sve starim boljkama kao što su međuklasna trenja i trzavice, solipsizam, isključivost i bigotizam ovog ili onog podtipa… Tu do punog izražaja izrazi umeće Rasela T. Dejvisa koji od početka do kraja uspeva da u narativnoj žiži, a uprkos toj gustoj motivskoj i tematskoj pometnji, zadrži odnos između komšija, gle čuda, oprečnih životnih i drugih svetonazora – ostarelog geja koji drži lokalni bar (igra ga Alen Kaming) i tenzičnog majstora kratkog fitilja na samoj ivici egzistencije (takođe nadahnuti Dejvid Morisi). Oni koji poznaju gorepominjani Dejvisov opus neće biti iznenađeni niti dijaloškim bravurama, a ni primetnoj inverziji – lik koji tumači Kaming je pozicioniran na samoj razmeđi iritantnosti i nečega što je tek okvirno dopadljivo, dok se prava identitetska i mentalitetska drama odvija u duši i psihi njegovog „neprijatelja“. Tako da i ova Dejvisova priča ponajpre govori o „porođajnim“ mukama sveta koji nikako da uhvati zamah jer svoj koren uporno i kratkovido traži na skliskom i urušenom tlu „starijeg“ sveta koji se ne predaje tek tako.
Pohvale svakako zaslužuje i poljska dramska serija „Ponosan / Samo ljubav“ (Proud) kojoj se, ne umanjujući pritom njene neosporne kvaliteta, ipak može spočitati upadljiva derivativnost po pitanju osnovne dramske potke i motivsko-tematske konstrukcije. U njoj pratimo prokrastinacijsko upinjanje mladog poljskog geja da zadrži svoj život na tački veoma doslednog i ultrabezbrižnog i neopreznog hedonizma, što biva vraški teško kada se nađe u kovitlacu temeljno promenjenih životnih okolnosti i kada dobije da se stara o baš malenom srodniku. Iz upravo iznetog biva kristalno jasno da smo tu i priču poznatog tona i dobro nam znane narativne i dramaturške mustre gledali sijaset puta sa ovih ili onih geografskih proizvodnih adresa, bilo na filmu, bilo na televiziji ili strimingu, uz ovu ili onu varijaciju ili otklon na tu uvreženu formulu. Na sreću, autori „Ponosnog“ su pronašli lek za tu polaznu i okvirnu derivativnost, pa ova serijska priča svoju osobenost iznalazi ne samo u blago posprdnom i ciničnom tonu, već i u zdravoj konjukciji između osnovnog zapleta i prikaza života u Poljskoj, uz dosta intelektualnog poštenja u smislu razumevanja za katoličko, postkomunističko nasleđe, kao i onaj uvek pogubni koloplet društvenih i strukturalnih uslovljavanja, od koji treba znati kako, kada, gde pobeći (pa bilo to i put debele senke unutrašnjeg života). Uz to, „Ponosan/ Samo ljubav“ je i veoma ilustrativan i upečatljiv portfolio-rad i u aspektu izvrsnih i veoma raznovrsnih glumačkih mogućnosti i rešenja koje je tu pokazao mladi glumac Ignjacij Lis u glavnoj ulozi sluđenog ali i borbenog Filipa.
Piše: Zoran Janković
Više tekstova iz broja 91 – avgust 2026. možete pročitati na (Klik na sliku):
