Endi, Duša, Dana koja drži bebu u naručju, Petar, Saša, Darko, Nina sede okruženi mrakom. Ovako počinje predstava i istoimena drama mladog i talentovanog dramskog pisca, Gorana Milenkovića, „Naši preci, jedite sa nama“. Praizvedba ovog teksta rađena je u koprodukciji Prvog prigradskog pozorišta „Puls teatar“ iz Lazarevca i Narodnog pozorišta „Sterija“ iz Vršca, u režiji izvrsnog Stevana Bodrože. Predstavlja jednu od najznačajnijih i najboljih predstava prošle sezone kod nas, sa aspekta rediteljske estetike, tematike i glume. Kroz bolni proces rekapitulacije života predstava govori o onome što ostaje iza smrti i postavlja brojna pitanja: da li su ljudi živi dok postoje sećanja na njih, da li se jednom živi, a umre bezbroj puta, postoji li veza između onog i ovog sveta i da li je duša besmrtna. Iako je predstava imala premijeru krajem marta ove godine (u Lazarevcu i u Vršcu), igrana u zvaničnoj selekciji festivala „Joakim Vujić“ (u Kraljevu) i imala beogradsku premijeru u maju, stiče se utisak da će tek ove, 2019/2020. pozorišne sezone pridobiti najveću pažnju publike i kritike kod nas. Ne samo zbog stilskog izražaja već hrabrosti da se na veoma iskren način govori o društveno marginalizovanim grupama, sa jednog pozitivnog aspekta. U vreme degradirajućih reality emisija, koje na najgori mogući način promovišu najniže društvene vrednosti, ova predstava pokazuje jednu skroz drugu sliku pojedinaca. Nije neskromno najaviti je i kao jedno od najprijatnijih pozorišnih iznenađenja, kao najemotivnija predstava sezone na koju treba da smo jako ponosni.

Prema rečima samog reditelja, u ozbiljnim dramskim tradicijama (kakva je definitivno naša) neki motivi, neke ideje ponavljaju se u više generacija, transcendiraju granice jedne epohe i puštaju klice u nekim novim vremenima. Mladi pisac uzima potentnu dramsku datost da se mrtvi sreću, skupljaju, u nekom predelu između života i smrti, i taj motiv razvija na svoj vrlo moderan, darovit i neponovljiv način dajući nam tako jednu od najboljih drama napisanih u poslednjih nekoliko godina na srpskom jeziku. Pratimo zaplet u kom mrtvi, u tom međuprostoru u kom su se zatekli i iz kog ne mogu da odu, dobijaju šansu da ponovo prožive svoje živote, suoče se sa onim što su zauvek ostavili iza sebe kako bi mirni mogli definitivno da pređu na drugu stranu. U tom procesu oni otkrivaju, sloj po sloj, sve duboke, neizgovorene istine o sebi… o svojim promašenim životima… neostvarenim ljubavima… nedosanjanim snovima… i ono što čini ovo delo Gorana Milenkovića posebno dragocenim, posebno scenski potentnim, je što mladi pisac uspeva da taj bolni proces rekapitulacije života učini duhovitim, dirljivim, pitkim i neobično prijemčivim publici.

Predstava se igra na sceni, a osnovu scenografskog rešenja (Sofija Lučić) čini kružna konstrukcija poput velikog stola, za kojim i oko koga sede naizmenično (oskudno obučeni) glumci i publika. Za stolom i na stolu, u jako intimnoj atmosferi pratimo, skoro puna dva sata emotivno nabijene, sukcesivno međusobno povezane i isprepletane scenske radnje sjajnih glumaca iz ansambla oba pozorišta. U osnovi priče je sedam likova, gde svako nosi u sebi po jedan (društveno – moralno definisani) greh. Bodroža je ovom predstavom rediteljski zaokružio i dao pečat svom dosadašnjem radu u oblasti društveno angažovanog pozorišta (posebno se izdvajaju raniji projekti: Kod Šejtana ili jedna dobra žena, …I ostali, Merlinkina ispovest, Tramvaj zvani samoća i Mali Geza) na jako realističan, sveden i veoma emotivan način. Dobili smo intimnu i estetski kreativnu predstavu (sa minimalističkim rešenjima) gde se težište ostavlja na tekstu i divnim glumcima. Time se može svrstati među vodeće reditelje ovog žanra kod nas.

Glad. Svi su jako gladni. Nisu jeli tri dana. U nepoznatom prostoru, u neodređenom mestu, ali sadašnjem vremenu. Glad prestaje donošenjem hrane na njihove grobove. Ali nisu svi njihovi posetioci sujeverni i ne poštuju običaje. Zato je glad česta. Jako lepo napisana paralela o nama samima, našim navikama, vremenu u kome živimo – običajima, tradiciji, mentalitetu, hrabrosti da menjamo sliku i radimo na toleranciji i praštanju.

Dana (Ivana Nedeljković) drži bebu, ne više od sedam meseci. Po zanimanju je domaćica. Nevoljena majka dve ćerke i muža pijanice koji je maltretira. Jako posvećena i realistična gluma. Beba je sve vreme pod budnim je okom Duše (Milica Stefanović), zovu je kurvom i bludnicom. Ona čezne za ljubavlju i materinstvom. Emotivno na najvišem nivou i jedna od najboljih glumačkih izvedbi ove sezone. Petar (Nedim Nezirović) je najmlađi, pravi se da ne oseća glad, osuđuju ga zato što je bio u istopolnoj ljubavnoj vezi, neki ga zovu pederom, a drugi homoseksualcem. Autovao se roditeljima, nisu to prihvatili. Majci ipak puno nedostaje. Potresna ispovest. Saša (Maja Jovanović) je bila uspešan istraživački novinar, bavi se politikom. Nije voljena, sebe naziva ministarkom i relevantnom figurom u društvu. Ne voli i ne želi da rađa decu. Bori se za bolji položaj žena u društvu. Iako na momente bahata, jer kako kaže okružena je polusvetom, prezire kurve i domaćice. Darko (Aleksandar Trmčić) je monah, bogomoljac i isposnik. Tihomir mu je ime iz manastira. Prezire svaki greh, a time i sve grešnike. Endi (Uglješa Spasojević) je ubijao i decu na ratištu, ali i kriminalce na ulici kao agent tajne službe. Najomraženiji je od strane svih drugih likova u predstavi. Pojačava osećaj mržnje i nezadovoljstva. Nina (Vanja Radošević) je svoj život posvetila pomoći drugima. Ogrešila se o svoje ćerke. Sve njih posećuje Anđeo (Neda Grubiša) i donosi im hranu i cigare. Ali ona je nedovoljna da utoli njihovu glad. Glad za opraštanjem, glad za kajanjem, glad za ponovo budu živi. Svi su oni žrtve i odraz današnjeg konzervativnog društva i ovog sistema. Delimično prihvaćeni i svako unapred osuđen za svoje postupke.

Dijalozi u predstavi su toliko savremeni i aktuelni da predstava može da dobije status kultne, kao jedna od prvih koja na ovaj način govori, pre svega o statusu prostitutki i LGBT populacije kod nas. Na nepatetičan način, daleko od klišea, a opet veoma emotivno sagledava koliko je teško, kao pripadnik tih grupa biti prihvaćen u danas i dalje jako konzervativnoj sredini.

Piše: Marko Radojičić

Više tekstova iz broja 49 – avgust 2019. možete pročitati na:

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.