Kondom, Prep ili HIV? Biraj!

Kondom, PrEP ili HIV? Biraj! Zvuči brutalno, ali je isto tako surova i realnost sa kojom se suočavaju gej muškarci u Srbiji i šire. Rizik od inficiranja gej populacije je izuzetno visok, ali je danas u uslovima pandemije on još veći. HIV i polno prenosive infekcije nisu u fokusu javnosti, a mali broj testiranih i četvorostruko manji broj dijagnostikovanih prošle godine, na to jasno ukazuju.

Budući da osobe koje žive sa HIV-om i leče se, ne mogu inficirati svoje seksualne partnere, lečenje svake novodijagnostikovane osobe znači manji broj onih koji HIV i dalje prenose seksualnim putem. Slično je sa korišćenjem korišćenja PrEP-a, ali o tome malo kasnije. Važno je imati na umu da je prošle godine u Srbiji dijagnostikivano samo 55 osoba (od toga u „Potentu“ 14), što je gotovo četvorostruko manje nego 2019. godine. Gotovo svi novodijagnostikovani su gej muškarci. Ovaj mali broj dijagnostikovanih zapravo znači to da danas imamo više infektivnih koji generišu epidemiju, nego što je to bilo pre par godina i zato je rizik od inficiranja značajno veći.

Neko će pomisliti da je to možda zbog velikog broja gej muškaraca koji koriste PrEP, jer kad pogledamo profile na „grinderu“ i „romeu“ pomislili bismo da su svi na PrEP-u. Nažalost, to nije slučaj. PrEP je u Britaniji za samo par godina smanjio incidencu zaražavanja za preko 70%, ali u Srbiji se u apotekama mesečno izda samo 50 kutija leka za PrEP.

Ova terapija još uvek nije na listi lekova koje pokriva Fond za zdravstveno osiguranje. Zašto je još uvek to tako, posebna je tema. Izdvojiti 5500 dinara za kutiju od trideset tableta, mnogima je trošak koji ne mogu sebi da priušte. Zato se mi kao savetnici za dobrovoljno i poverljivo testiranje u „Potentu“, ne možemo ljutiti na one korisnike koji i pored očiglednog rizika odbijaju da razmotre korišćenje PrEP-a. Ipak, to svima nama stvara veliku frustriranost, posebno kada se desi da neko kome smo govorili da je kandidat za PrEP i savetovali da što pre razmotri da ga uzima, bude na sledećem testiranju pozitivan na HIV.

Pre manje od mesec dana sam lično imao jedan takav slučaj. „Nećeš valjda opet da me smaraš za PrEP“ bila je rečenica koju je korisnik izustio dok sam krajičkom oka mogao da primetim kako se pojavljuje kobna druga crta na brzom testu. Znao sam da nećemo pričati o PrEP-u već o doživotnom uzimanju ARV terapije i o bremenu koje život sa HIV-om nosi. Za njega je bilo kasno da koristi PrEP.

Možda PrEP i nije tako skup, makar za polovinu onih koji ne koriste kondom dosledno, odnosno pri SVAKOM seksualnom odnosu, ali to tačno ne znamo. Znamo da se PrEP može koristiti, svakodnevno, ali i po potrebi: uzimanjem dve tablete 2-24h pre seksa, jedne tablete 24h i još jedne 48h od prve dvostruke doze. Na taj način, jedna kutija od 30 tableta može trajati značajno duže, ali to naravno zavisi od toga koliko često osoba ima odnose u kojima ne koristi kondom.

Ako bi se neko, čitajući ovaj članak, odlučio da koristi PrEP, trebalo bi da ode na Infektivnu kliniku kako bi mu specijalista propisao PrEP, ali je pitanje da li bi uspeo da to ostvari. Nije samo u pitanju situacija sa kovidom i to što neka odeljenja za HIV ne rade ili rade smanjenim kapacitetima, već zato što ne žele/nemaju uslova da se pored lečenja pacijenata bave i korisnicima PrEP-a, odnosno prevencijom.

Kada su pre par godina pojedini korisnici, koje redovno upućujemo na Infektivnu kliniku, odlazili po recept za PrEP, odustajali bi zbog gužvi i višečasnog čekanja na pregled. Ali šta činiti kada PrEP zahteva testiranje na HIV, hepatitis B i druge polno prenosive infekcije (na prvom mestu sifilisa), i to obavezno pre otpočinjanja sa korišćenjem terapije, kao i na svaka tri meseca tokom korišćenja. Uz to je potrebno povremeno vršiti i proveru funkcije bubrega zbog vrlo retkih, ali mogućih nus pojava leka. Dolazak 4 puta mesečno na Infektivnu kliniku i još toliko puta za preuzimanje rezultata i preuzimanja recepta, zaposlenim korisnicima PrEP-a zahteva da uzimaju minimum 8 slobodnih dana u godini.

Cena PrEP-a i ovakva instituciona nepripremljenost za uvođenje PrEP-a u Srbiji je korišćenje ove terapije oterala u potpunu ilegalu. Ljudi nekako dolaze do leka, kupuju ga, nabavljaju putem interneta, ali to rade bez lekarskog nadzora i tako dovode sebe i svoje partnere u još veći rizik.

Treba znati da postoje zdravstveni razlozi zbog kojih neko ne treba da otpočine sa PrEP-om (prisustvo HIV infekcije, problemi sa bubrezima ili kostima), ili se može koristiti samo na određen način (kod hroničnog hepatitisa B). Ove, ali i mnoge druge rizike (prisustvo drugih polnih infekcija) treba razmotriti na lekarskom pregledu uz odgovarajuće laboratorijske analize, što je u trenutnim uslovima gotovo neizvodljivo.

„Potent“ je pružajući informacije o PrEP-u na sajtu i na testiranjima, izazvao revolt pojedinih organizacija i nekih zdravstvenih radnika. Čak smo i tuženi za bavljenje nadrilekarstvom jer navodno propisujemo PrEP. Međutim, „Potent“ radi nešto sasvim drugo. Dopuštanjem korisnicima PrEP-a da kod nas obave testiranja kao i svi ostali korisnici, mi smanjujemo štetu koja može nastati nekontrolisanom upotrebom ovog leka, a na prvom mestu stvaranjem rezistencije na PrEP.

Naime, u slučaju da osoba koja pre otpočinjanja sa upotrebom PrEP-a ima HIV ili ga dobije tokom neadekvatnog korišćenja lekova, virus HIV-a bi stvorio otpornost na lek. Tada PrEP ne bi delovao, već bi se HIV razmnožavao, a osoba bi ga dalje prenosila seksualnim putem misleći da je zaštićena. Pojava rezistencije na PrEP ne samo da bi otežala dalje lečenje HIV inficiranog, već bi prenošenje rezistentnog soja virusa značilo da se HIV-om zaražavaju i oni koji PrEP koriste.

Dakle, pružanjem jasnih smernica za one koji u datim okolnostima PrEP koriste u sopstvenoj režiji je izuzetno važno za javno zdravlje i takvi saveti postoje u svim vodičima za PrEP koje smo gledali, pripremajući naš vodič koji ćemo uskoro objaviti. Na primer u hrvatskom vodiču za PrEP koji je radilo udruženje „Iskorak“ u saradnji sa lekarima, postoji odeljak “Ako PrEP nabavljaš na drugi način”. Ista poglavlja postoje i u britanskim i drugim vodičima.

Nas, savetnike u „Potentu“ ne zanima na koji način osoba nabavlja PrEP, a nije ni tajna u kojoj apoteci se on može kupiti. Dođite i posavetujte se. „Potent“ će nastaviti da gej zajednici omogući ono na šta svi imaju pravo, a to je besplatno i anonimno savetovanje i testiranje, kao i pouzdane i tačne informacije o PrEP-u za sve one koji ga koriste ili to žele. Intenzivno radimo na tome da se ovi problemi sistemski reše i verujem da ćemo to uspeti uz dobru volju i razumevanje na koje nailazimo u poslednje vreme.

Piše: Bratislav Prokić

Više tekstova iz broja 63 – decembar 2021. možete pročitati na (Klik na sliku):