Aktuelna pozorišna sezona u Beogradu neće biti zapamćena kao jedna od reprezentativnijih, kada su u pitanju umetnički projekti. To je svakako posledica trenda sve manjeg ulaganja u kulturu, pa se pozorišne repertoarske politike sve više okreću komercijalnijim svakidašnjim temama. Za tek par predstava se može reći da svojim sadržajem i estetikom zaslužuju da dobiju preporuku za publiku koja pozorište sagledava ozbiljnije i sveobuhvatnije.
Predstava koja se posebno i po mnogo parametara istakla je NATAN MUDRI (Jugoslovensko dramsko pozorište, scena Studio JDP). Istoimena drama Gotholda Efraima Lesinga objavljena je 1779. a na scenu je prvi put postavljena 1783. godine u Berlinu. Domaću premijeru, tekst je imao u martu ove godine, kao rezultat jasne repertoarske politike ovog pozorišta da postavljaju evropske klasike i savremene tekstove aktuelne tematike. Time se JDP svrstava u red vodećih kod nas, i svakako najzapaženije u Beogradu ove sezone. Posebno je pohvalno što je opravdano poverenje koji je dobio mlad autorski tim koji je radio na ovoj predstavi. U pitanju su: rediteljka Jovana Tomić, dramaturg Dimitrije Kokanov, koreografkinja Maja Kalafatić i kostimografkinja Darinka Mihajlović (pseudonim Selena Orb). Svi zajedno su već imali izuzetno uspešnu saradnju i na još dve zapažene beogradske predstave (Lolita, Vladimira Nabokova, Opera i teatar Madlenianum i Urnebesna tama Volframa Loca, Atelje 212). Pored njih u autorskom timu su i scenografkinja Jasmina Holbus i kompozitor Miša Cvijović. Svi oni zajedno su dali originalni umetnički, visoko estetski i inteligentan pristup predstavi u kojoj igraju: Srđan Timarov, Bojan Dimitrijević, Dubravka Kovjanić. Milica Gojković, Miodrag Dragičević i Joakim Tasić. Delo NATAN MUDRI dramski je ubedljivo a usredsređeno je na temeljna pitanja savremenog sveta, trpeljivost i netrpeljivost, verske i rasne tolerancije, mogućnost zajedničkog života, solidarnost i milosrđe. Gothold Efraim Lesing je nemački pisac, kritičar, filozof, teoretičar umetnosti i jedan je od najznačajnijih predstavnika evropskog prosvetiteljstva i autor prve nemačke građanske drame.
Izvorna radnja je smeštena u Jerusalim za vreme Krstaških ratova i na slojevit način govori o multietničkim (i danas aktuelnim) i verski netrpeljivim odnosima. (Nijedan od nas nije birao svoj narod. Zar smo mi naš narod? Šta je to narod? Čiju veru i vernost najmanje podvrnuti sumnji?). U centru pažnje su Sultan Saladin, Natan (mudri) i mladi templar. Kao predstavnici muslimanske, jevrejske i hrišćanske religije, isprepletani intrigama i međusobnim interesima, oni grade odnose koji ih predstavljaju i prikazuju pod različitim presecima. Natana (Jevrejina) veoma upečatljivo i lucidno tačno tumači Bojan Dimitrijević. On ima kontrolisano i samouvereno držanje, finansijsku moć, status u društvu. (On je bogat i narod ga zove mudrim, a poštuje ga kao kralja. Možda je narodu bogat i mudar jedno isto ?!). Sultan Saladin je predstavnik vlasti, finansijski propao i svoj uticaj pokušava da unovči. Njega dinamično i perfidno (pomalo perverzno) sjajno tumači Srđan Timarov. (Ne zajmi se od onih koje si učinio bogatim, jer zajmiti od takvih znači dati, pa uzeti. Najškrtiji, njima idi, oni dobro znaju da se njihov novac plodi u mojim rukama). Između njih dvojice je templar, hrišćanin. Zarobljen kod Sultana Saladina, spas traži u Natanu i u ljubavi prema njegovoj kćeri. Njega upečatljivo i na momente duhovito i neposredno tumači mladi Joakim Tasić. Ono što je za svu trojicu karakteristično jeste da svaki ima svoj autentični scenski pokret (način hoda i držanje) i vizuelni – kostimografsko-šminkerski identitet, koji prate njihovu religiju, ali i ponašanje i karakter. Moderna estetika predstave je upotpunjena izuzetno efektnom i minimalističkom scenografijom (neonke i pod koji reflektuje svetlo), minimalističkom muzikom (samo u ključnim scenama i dramskim pauzama) i kostimografski (preovlađuju crne i sive bolje, moderni futuristički krojevi, sa sado-mazo i transrodnim elementima) daju predstavi jednu visoko (seksi) futurističku dimenziju čitanja drame. Rediteljski jako stilizovana predstava, radnja i likovi su pažljivo razrađeni, koreografski i scenografski upotpunjena. Opet, dramaturški efektno skraćeno sa zadržanim upečatljivim monolozima i dijalozima da sve vreme drži pažnju, a na momente daje na neizvesnosti i komičnosti. Kao celina, predstava, iako na neki način ukalupljena prostorom i istorijskim kontekstom, daje univerzalnost i svevremenost. Nešto što publika retko ima prilike da vidi u klasičnim delima, a što jedino hrabri umetnici mogu da iznesu sa uspehom. A ovo je jedna od takvih predstava, da privuče mlađu publiku željnu savremenijeg pristupa u dramskom tekstu. Hrabro!
Sama rediteljka je o predstavi rekla sledeće: Lesing je napisao politički komad, koji zbog svoje teme ostavlja utisak da je mogao biti napisan i danas. U originalu didaktičan komad, gde, zalažući se za mir i toleranciju, Lesing iz različitih uglova tretira versku netrpeljivost, migracije, ratove; u odnosu na današnji politički trenutak, jasno je zašto je komad danas popularan i često izvođen širom Evrope. Mene je, pored svega navedenog, ovom delu privukla i poetičnost jezika, sočni likovi, humor – jer je moje lično osećanje današnjice blisko apsurdu, tako da u tragičnim (društveno-političkim) okolnostima, humor i cinizam stoje ruku pod ruku i gađaju u metu. Radikalnom adaptacijom didaktika je potisnuta zarad otvaranja pitanja šta danas znači epitet mudri, i šta se dogodi kada nas ostale odrednice našeg identiteta – društvene uloge, političke pozicije, religija ili porodica – iznevere, ili kada mi izneverimo njih.
Piše: Marko Radojičić
Foto: Nenad Petrović
Više tekstova iz Optimist magazina broj 47:
Leave a Reply