Monahinje koje se ljube, Balenciaga kroksice , Lisa Rinna koja optužuje Yolandu Hadid da je lagala u vezi sa lajmskom bolešću jesu zanimljivosti koje potpadaju pod kategoriju kempa, kulturnog fenomena snažnog koliko i neuhvatljivog. Da stvari dodatno zakomplikujemo, kritičari i teoretičari daju labavu definiciju kempa kao odbrambenog mehanizma, koji ga sprečava da se u potpunosti apsorbuje u svet dobrog ukusa odakle je potekao i odakle je zapravo prognan. I dok je sklonost ka kiču oduvek postojala ova nedefinisana ideja je došla u fokus preko čuvenog eseja Susan Sontag „Beleške o kempu“ iz 1964. godine koji je poslužio kao tema za ovogodišnji Met Gala. Pola veka nakon Sontaginih mudrosti, „Interview“ je o kempu porazgovarao sa našim omiljenim stilistima eklektičnog ukusa. Tu su, između ostalih, dizajner Jeremy Scott, filmadžija John Waters i legenda noćnog života Amanda Lepore.

Benjamin Moser (pisac i biograf Susan Sontag)
„Treš je oduvek bila pretnja američkoj visokoj kulturi. Kemp je 100% produkt gej kulture, manjinske kulture i andergraund kulture. I mislim da se dosta ljudi oseća ambivalentno oko toga da li će kemp biti nešto što će većina prihvatiti . Kada je Susan napisala ’Beleške o kempu’ bila je fascinirana što neki ljudi mogu da na zabavan i ironičan način posmatraju kulturne proizvode i kako prilagođavaju ukus ka Mae West i dugmiće za manžetne u obliku penisa u neku vrstu seksualnog koda. Brzo su svi počeli da pišu i da razgovaraju o kempu. Duh je izašao iz lampe.“

Jeremy Scott (modni dizajner)
„Za mene je kemp bio preterani humor obično povezan sa velikom količinom glamura. Kao i sve, smisao je definisan kontekstom. Mnogo toga što je danas kemp nekada je bilo smrtno ozbiljno. I obrnuto. Odrastao sam u veoma post-post modernom svetu – reference na referencu, prošle dekade se ponovo pojavljuju i remiksuju kako bi definisale one u kojima živimo. Dok sam odrastao zaista sam stvari koje su sjajne, svetle, raznobojne i pune radosti, poput Barbie. Njena roze korveta iz osamdesetih, duga plava kosa, roze minić i nepregledni niz savršenih modnih dodataka su sada, u ovom vremenu, sazreli za kemp.“

Kim Petras (pop zvezda)
„Kemp vam dopušta da igrate određenu ulogu i da se izrazite bez predrasuda. Koristim ga da se našalim sa sobom i da preterujem sa nekim aspektima svoje ličnosti. Ali kemp može biti upotrebljen i kao skretanje pažnje na neku nepravdu. Pripadnici LGBTQ zajednice su ga koristili decenijama kako bi zadobili prostor u svetu u kome nismo oduvek bili dobrodošli.“

Bob Mackie (kostimograf)
„Za imenicu kemp sam prvu put čuo šezdesetih godina tokom studija na umetničkoj školi u Kaliforniji. Oduvek je služio za opisivanje preteranosti, grandioznosti i obično je bio veoma duhovito zabavan. Kao dizajner shvatate da je kemp deo vašeg alata. Ljudi sa spiska mojih klijenata, kako prošlih tako i današnjih, svakako su prigrabili pregršt kemp trikova kako bi poboljšali svoje nastupe. Tu su Carol Channing, Carol Burnett, Mitzi Gaynor, Elton John, RuPaul, Diana Ross, Ann-Margret, Harvey Korman i, naravno, Cher.”

Justin Vivian Bond (umetnik i performer)
„Prvu kemp stvar sam videla kada sam bila klinka. Otišli smo u starački dom da pogledamo predstavu ’Hello, Dolly!’ u izvedbi pitomaca doma. Svi ti stari ljudi sa perjem. Svi su bili u neprikladnim godinama i sve je bilo pogrešno, ali tako sjajno i divno. Kemp iskrivljuje stvarnost kako bi pokazao kako je sve apsurdno. Mejnstrim uvek pokušava da prilagodi estetiku kempa u fazonu ’Ha-ha-ha! Jeste, mi smo u šali.’ Ali ako kemp zaista radi svoj posao onda oni uopšte i nisu u šali.“

Bruce LaBruce (filmadžija, umetnik i pisac)
„Da bi bio zanimljiv kemp uvek mora imati neku vrstu političke svesti i imati određenu dozu samosvesti o onome što radi. Susan Sontag u svom eseju kaže kako je kemp ’depolitizovan ili barem apolitičan’. Sa ovim ne mogu da se složim. Mislim da u svojoj definiciji kempa nije shvatala koliko je on bio važan kao jezički kod razvijen među kvir zajednicom zbog ugnjetavanja koje je trpela. To je bio prekor, pobuna i poruga usmerena protiv strejtaškog društva. Na isti način kao što je ironija postala podrazumevajući senzibilitet devedesetih tako je i kemp postao pozadinska buka novog milenijuma. Određena šokantnost je normalizovana. Eksperti iz konzervativnih medija su totalno kemp i ako ne znaju šta je to.“

Amanda Lepore (legenda noćnog života)
„Kemp je nešto za šta nisam čula ništa sve dok nisam počela da radim sa Susanne Bartsch. Nakon toga sam neprekidno slušala o kempu. Sve u noćnom životu Njujorka devedesetih je bilo kemp. Čini mi se da danas ljudi sebe shvataju previše ozbiljno.“

Lady Bunny (dreg kraljica)
„U filmu ’The Adventures of Priscilla, Queen of the Desert’ postoji haljina koja je napravljena od japanki. U pitanju je klasičan kemp. Ali nekada nešto može biti toliko glamurozno da postane kemp. Na primer, ako nosite previše nakita sa muštiklom i mufom od krzna dok šetate svog psa takođe nakrcanog nakitom kao i vi. Kemp se oslanja na veštinu, ali zahteva i određeni stepen mentalne sofisticiranosti. Ova generacija odrasta na Kardashianima, Snooki i Paris Hilton. To je veština bez inteligencije.“

John Waters (Filmadžija, umetnik i pisac)
„Kemp? Ništa nije tako dobro što je loše jer nam je sada Tramp predsednik. A on je čak i to uspeo da uništi.“

Fabio Cleto (profesor istorije kulture)
„Kultura 21. veka je naprosto progutala kemp. Ali moram reći da to više i nije kemp zato što je njegova estetika postala mejnstim. Kemp je uvek žalio zbog sopstvene smrti.“

Ladyfag (čarobnica noćnog života)
„Kemp je ’jebi se’ uštogljenom svetu. Mislim da je kemp mnogo toga. U mom slučaju mogla bih reći da je to način života. Noćni život je moj posao. To je način na koji hodamo, pričamo i, naravno, kako se oblačimo. Kvir ekipa je izmislila kemp. Lepo je što se ostatak sveta navukao na njegovu ćud. Kvir i kemp idu ruku pod ruku.“

Više tekstova iz broja 48 (jun 2019) možete pričitati na:

6 Shares

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.