Komercijalno pozorište je oduvek koristilo seks kao jedan od svojih glavnih aduta za privlačenje publike. Puristi su optuživali ovakve predstave za najnižu moguću eksploataciju, lišenu ukusa i mere, i najčešće su bili potpuno u pravu, ali cela priča ima i drugu stranu. U večnoj potrazi za novim temama i motivima koji će privući najširu publiku pozorišta su počela da otvaraju i do tada čvrsto zatvorena vrata ljudske intime, da zaviruje u spavaće sobe i da te motive donose na scenu, često u karikiranom, banalnom vidu, ali svejedno, energija oslobađanja je delovala lekovito. Detabuizacija je uglavnom pozitivan proces, a načini kako se ona ostvaruje mnogostruki su i retko kad imaju veze sa dobrim ukusom. Ono što je važno u tom procesu privikavanja društva, establišmenta na „drugačije“, na „onog drugog“ su etape. Put je dug i ne uvek popločan dobrim namerama, ali na kraju dana samo se krajnji rezultat zaista računa. Tako da sva ona armija feminiziranih, karikaturalnih gej likova koja se prošetala scenama nervirajući aktiviste a zabavljajući sindiklace i gospođe u godinama zapravo je itekako imala pozitivnu društvenu ulogu dajući zapravo gej zajednici pravo na postojanje u velikoj komediji ljudske egzistencije. Nova etapa tog procesa bila bi tretiranje karaktera ne kao predstavnika jedne zajednice već kao pojedinca, kompleksne individue koja je, uzgred rečeno, drugačije seksualne orijentacije. Normalnost, je li. Istina, tim procesom se gubi ona subverzivna energija gej subkulture, mogućnost šoka i izazova, ali sa druge strane dobija se nemerljivo mnogo. Ovde u Srbiji smo naravno svetlosnim godinama daleko od tog procesa, tako da je svaki pomak u tom smeru vredan pažnje. Jedan od njih je upravo predstava „After“.
Nastala po motivima indi hita od pre par godina (kao referenca se obično kaže „onaj film o seksu sa Milom Kunis“) predstava zadržava jednostavnu strukturu situacione „pričaonice“ to jest jedna banalna situacija („posle seksa“) povod je za niz razgovora nekoliko ljubavnih parova koji nam najdirektnije otkrivaju svoj unutrašnji svet, život, nade, samozavaravanja. Sve je dato u lakom tonu, bez neke preterane suptilnosti, ali, i tu se „After“ izdvaja od predstava sličnog tipa, bez želje za nepotrebnim karikiranjem, s poštovanjem i iskrenom zainteresovanošću za likove kojima se bavi. Primećuje se čak i želja da u svoj toj relativno dobro konstruisanoj zabavi, kao stvorenoj za promociju novih glumačkih imena, bude i zrnce edukativnog. Lezbejski i gej par je u svemu tretiran ravnopravno sa ostalim likovima, čak im je dato i pravo na seksualnost što je često problem i u umetnički mnogo ambicioznijim predstavama. Tema predstave je lažni moral, intimno licemerje koje često namećemo jedni drugima, a tu, kao da reditelj želi da nam saopšti, činjenica s kim delite postelju ne igra neku posebnu ulogu. Glumci igraju svoje likove sa punom svešću o toj činjenici, dajući im dignitet čak i sa spuštenim pantalonama. Glumačkoj igri istina donekle nedostaje opuštenosti, relaksiraniji odnos prema izgovorenom, za predstave ovakvog tipa od esencijalne važnosti je blagi ironijski odmak kao i potreba da vidimo da i sami akteri uživaju u igri, kao što je to slučaj na primer sa Jelenom Rakočević. Uglavnom, nepretenciozna, laka i prijatna predstava, pozitivan pomak, dobar utisak.
Piše: Boban Jevtić

Ustanova kulture “Vuk” – Beograd

Režija: Dragan Marinković
Scenograf: Zorana Petrov
Kostimograf: Jelena Stefanović
Muzika: Stephen Light
Zvuk: Slobodan Marković

Igraju:
Milena Đorđević
Miljana Gavrilović
Anka Gaćeša
Jelena Rakočević
Ivan Mihailović
Stojan Đorđević
Dragan Marinković

Pozorišna predstava „After“ rađena je po motivima „Posle seksa“, američkog reditelja i scenariste Erika Amadia, koja u svom fokusu ima osam parova u različitim stadijumima njihovih emotivnih odnosa i različite seksualne orijentacije. Ljubavna komedija koja koristi seks kao pozadinu, na vrlo humorističan i pošten pogled na složenost jedne veze.
Zapravo, fokus samog autora je mnogo dublji od teme seksa; seks je u stvari samo pozadina za ispitivanje ranjivosti i intimnosti, dok se u centar dešavanja stavlja kompleksnost današnjih, modernih veza, koja je sagledana kroz svaki stadijum emotivne veze – od njenog početka, do posledica koje ona ostavlja na partnere.
Sama predstava, u pravom svetlu, kroz svoje elemente komedije i drame, prikazuje situacije koje svako može da prepozna, što iz svog ličnog iskustva, što iz priča iz njegovog bližeg ili daljeg okruženja. Vrlo aktuelan tekst ovog pozorišnog komada će lako korespondirati sa publikom, posebno kroz njihovo prepoznavanje sopstvenih životnih situacija, u makar jednoj, ako ne i više scena.

Related Posts