Biti žena u bilo koje istorijsko doba, bez obzira na geografski i duhovni prostor, verske, kulturne i bilo koje druge razlike, oduvek je bilo teško. Žene su kroz vekove podnosile veći teret na svojim nejakim plećima. Niko ih nije ni pitao da li to mogu, to se jednostavno podrazumevalo. Morale su da ćute i trpe. Da se povinuju. No žene su borci. Tom borbenošću su se posebno odlikovale žene sa Balkana, koje i dan-danas nastoje da isteraju svoju pravdu, da ne pokleknu i ne oslabe pod stegama jačeg i dominantnijeg, odavno utvrđenog kulturološkog i tradicionalnog okvira, te da ne ostanu u senci muškaraca. Da ne počnu rečenicu sa on / on i ja, već samo JA. Da se okrenu sebi i svom bogatom unutrašnjem svetu koji su oduvek pokušavali da im ospore, da ih ponize i ponište.

Jedna od tih „strašnih žena” našeg modernog (strašnog) vremena, balkanska, jugoslovenska, a svetska žena, jeste i crnogorska književnica, aktivistkinja i umetnički performer Katarina Sarić. Njeno pregalništvo u borba za ženska prava, za slobodu stvaranja u domininantno muškom imaginarijumu našeg sveta, asocira na pregalništvo žena iz naše prošlosti, onih koje su nama prokrčile put. I kao što su to za nas činile neke velike žene naše istorije i kulture, tako danas, Katarina krči put budućim generacijama devojaka i žena, kojima tek predstoji borba.

Rođena je 1976. godine na Cetinju. Da se ne radi o samozvanoj, nazovi umetnici koja samo želi da šokira publiku, iz taštine, sujete i pokondirenosti skrećući pažnju na sebe i svoju umetnost, govori u prilog i činjenica da se radi o visokoobrazovnoj ličnosti, intelektualki, koja upravo tim svojim intelektom, znanjem i talentom pleni pažnju svoje okoline i publike zainteresovane za njeno stvaralaštvo. Katarina Sarić je diplomirala filosofiju, a potom jezik i južnoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Nikšiću, a na Fakultetu političkih nauka u Podgorici završava postdiplomske studije iz socijalne politike i socijalnog rada. Piše društveno angažovanu poeziju, prozu i esejistiku. Književnica je, poetska provokatorka i performans umetnica. Iako je poeziju počela da piše u kasnijem periodu svog života, što je pomalo neuobičajena pojava, do sada je objavila 13 samostalnih izdanja, zastupljena je u brojnim antologijama, zbornicima, i objavljivana na svim važnijim regionalnim portalima. Književni radovi su joj prevedeni na: engleski, grčki, makedonski, arapski, nepalski, bengalski, romski. Prva je crnogorska književnica čiji je intervju objavljen u renomiranom britanskom pesničkom magazinu THE POET.

ČITAJTE:  Patriša Hajsmit: Cena soli

Iz dosadašnjeg književnog opusa Katarine Sarić može se zaključiti da se radi o svestranoj umetnici, književnici, svetskoj putnici, feministkinji i aktivistkinji. Ona ne stvara umetnost, ona svoju umetnost živi, duboko proživljava i oživljava neke zaboravljene vrednosti, ugušene moralnim i svakim drugim potonućem, boreći se protiv muške predominacije te tradicionalnih stega koje su kroz vekove gušile žensku slobodu. I kroz svoju književnost, ali i kroz svoje performanse, Katarina Sarić pokušava da dopre do svakog bića, glasom pobunjene žene, žene ratnice, žene borkinje, progovara, vapi, vrišti, peva, buni se. U toj pubuni ona je predvodnica, žena koja se ne povlači pred sitnim porazima, već ona koja uvek hrabro ide napred.

Svojim smelim pesničkim izrazom i snagom svoje ženske intuitivnosti te hrabrog ličnog i umetničkog glasa, ona je već sada ostavila dubok trag na književnoj sceni regiona. Učestvovala je u brojnim umetničkim performansima: „A koja je tvoja dijagnoza?”, Biblioteka „Branko Miljković”, Beograd i Bulevar books, knjižara koja svira, Novi Sad, „Gola i Bosa”, UK „Parobrod”, Beograd, „A čije meso ti jedeš?”, Kulturni centar Grad, Beograd, „Krpljenje golog mesa”, Narodna biblioteka, Budva, „Настaнување на жената”, Makedonski internacionalni teatar ITI/Produkcija, Skoplj, „Poezija je na ulici”, Amfiteatar, Budva, „Neko nas snima” Dodest, KIC, Podgorica, “Shell” Međunarodni poetski festival “Speaking Up”, Versopolis poetska platforma, Kreativna Evropa i Evropska unija, „Na tri stuba kuće: Žena” – Festival ženske književnosti, Berane: I literatura ima žensko lice” pod sloganom ONE.

Posebno je bilo zapaženo predstavljanje, inače po autorkinom mišljenju možda i njeno najbolje delo, trilogija „Caligat in sole”, i to u organizaciji NVO Agora, a pod pokroviteljstvom Opštine Budva. Prisutna publika je imala prilike da postavlja pitanja i u živoj interakciji sa autorkom sazna njene stavove u pogledu tumačenja ličnosti i njihovih dela iz oblasti crnogorske književnosti i istorije.

ČITAJTE:  Mišel Tramble i Džendi Nelson: Evo ti Sunce na dlanu

Katarina Sarić je bila i učesnica dva rezidencijalna programa: Reading Balkan’s, Qendra, Multimedia center, Prishtina, 2021. Književna kolonija Čelobrdo i Zmuc „Doživotna sloboda”, 2017, time potvrđujući svoju borbu protiv ksenofobije, odnosno šireći svoj urođeni kosmopolitizam. Aktivistkinja je Kulturne baze Kunst (Podgorica) i Alia Mundi, Udruženja za kulturnu raznolikost, (Beograd).

Osim bavljenja književnim i umetničkim stvaralaštvom te društvenim aktivizmom, Katarina Sarić je uplovila i u uredničke vode, pokrenuvši ediciju pod naslovom „Vavilonska biblioteka” koja je nedavno objavila svoj prvi tom – izbor iz poezije 65 savremenih pesnika regiona. Ovaj književni zbornik na 500 strana koji je proizašao iz projekta (FB književne zajednice) „Vavilonska biblioteka” zapravo ima za cilj da pokaže jedinstvo, ali i raznolikost pesnika sa prostora bivše Jugoslavije, te da oslika njihova književna stremljenja i izraze, koji su svakako raznovrsni, kako stilski, tako i tematski.

Piše: Ana Stjelja

Više tekstova iz broja 61 – avgust 2021. možete pročitati na (Klik na sliku):


Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.