Heterofleksibilnost: Dekontrukcija heteroseksualnosti i homofobije


Junak nove komedije voli jednoroge i dugu na nebu gotovo podjednako kao što voli bend Georgea Michaela iz osamdesetih – Wham! Kada ide na posao nosi majicu sa likom Bee Arthur iz čuvenih Golden Girls, dok kod kuće nosi reklamnu majicu za mjuzikl Rent. Naš heroj ima devojku, ali ne preza od lakog flerta sa ortakom ili dva, a kako radnja filma odmiče priznaje da je glavni neprijatelj daleko zgodniji od njegove stalne cice. Dok se, tobože, predstavlja kao strejter njegove seksualne fantazije uključuju gej ikonu Bernadette Peters. U krevetu je prilično otvoren za eksperimente. Tako da ga u jednoj od najzanimljivijih scena zatičemo kako četvoronoške prima dildo nakurnjak od svoje devojke.

Sve ovo se dešava u filmu Deadpool namenjenom uglavnom omladincima. Film je već postao jedan od većih blokbastera sezone sa nizom rekorda koji se tiču zarade i gledanosti. Možda na prvi pogled deluje čudno da je junak koji se u stripu deklariše kao panseksualac uspeo da u ekranizaciji prenese celokupnu kvir estetiku svog lika i dela. Ali ako uzmemo u obzir da je prethodni period bio ispunjen filmskim komedijama obilno nafilovanim gej šalama možda je ova heterofleksibilnost zapravo nova homofobija.

Trend je započeo prošlog leta nizom komedijica (The Overnight, The D Train, The Night Before) u kojima su glavni junaci imali gej izlete, ali se sve uvek svodilo na eksperimentisanje nakon kojeg su oni izlazili zapravo sa mnogo više samopouzdanja i sigurnosti u svoj strejt identitet.

Samo jednu dekadu ranije, kao što smo videli u filmu Četrdeset banki, a nevin (The 40-Year-Old Virgin), samo priznanje da volite da slušate Coldplay bilo je istovremeno i dokaz vaše nesumnjive homoseksualnosti. U današnjim filmovima čak ni cela noć ispunjena ludačkim seksom sa osobom istog pola nije razlog za gej panikom ili gej identifikacijom.

ČITAJTE:  Falling: Padajmo, mi padu ionako skloni

Komedije svoj laki humor i dalje baziraju na gej šalama kako je to bilo oduvek, ali sada, u doba političke korektnosti, humor izvire iz toga koliko daleko su glumci spremni da odu u tumačenju uloge. To je neka vrsta igre kukavica u kojoj se ruše temelji onoga u čemu ste očekivali geg tako što će glumci raditi nešto što je nekada bilo tabu.

Ali i to je napredak. Film kao što je Deadpool čiji humor se zasniva na „možete li da verujete da smo to prikazali“ šalama pokazuje da je heterofleksibilnost važna i inkluzivna. Humor jeste upućen strejt publici, ali zbog svoje subverzivnosti i gej ljudi u bioskopskim salama mogu da ga… hm…progutaju sa uživanjem i da ne osete njegovu žaoku na svojoj koži.
Postoje i dalje filmovi u kojima nailazimo na homofobične šale, ali se vidi da su oni zapravo ostaci iz prethodnih vremena.

U komedijama nove generacija, kao što je Deadpool, strejt likovi manje su zabrinuti za svoju seksualnost i, možda, malo više spremni da pomeraju istražuju njene granice. Bilo bi lepše da neki isključivo gej lik ispaljuje gej fore, ali nije tako loše i biti deo publike koja se smeje šalama, a da ne budeš istovremeno predmet podsmeha u njima.

Piše: M. Aranđelović