„Stoga, ne dozvolite da vaše dobro izađe na loš glas.“
Rimljanima 14:16
„O, pa ti tamo ideš da se kuuuuvaš, tamo svi koji su išli iz našeg sveta idu da se provedu i poebuuu“, dobio sam komentar od Instagram poznanika kada sam rekao gde ću letovati. Instagram poznanici sebi često dozvoljavaju više od nekih prijatelja, ali tu temu ostavićemo za neku drugu priliku.
Pretpostaviću da je ciljao kako idem na nudističke plaže i kako ću do rane zore biti po klubovima. I nije me zabrinulo koliko ljudi se, prema njegovom predanju, provelo i po*ebalo. Više me je zabrinulo što u svom okruženju i dalje imam ljude koji govore „iz našeg sveta“.
„Idem, bre, na odmor, ujedno da obilazim crkve“, branio sam se ni sam ne znam od čega.
„Ma daaaa, to ko Maja iz Ljubav, navika, panika kad obilazi ono kod Čačka“.
Nakon zabrinutosti zbog „našeg sveta“ makar me je umirila referenca koja me uvek nasmeje.
Putem Hrvatske (mada se neretko tamo zaputim) krenuo sam sa prijateljima koji su, reći ćemo to tako, iz našeg sveta. I zaista, neko bi lako mogao da pretpostavi gorepomenuto. Imali smo na raspolaganju šest dana i turneju smo podelili na ravne časti Opatija – Rijeka – Rovinj – Pula – Medulin. Od all inclusive odmora u hotelu (što je bila prvobitna zamisao i što bi podrazumevalo desetodnevno izležavanje) pristao sam, vrlo rado, i na ovaj, malo je reći aktivan odmor.
Put duhovnog uzdizanja nije započeo u Opatiji (dozvolićete da se jedan dan samo izležavam), ali već drugog dana u Rijeci, posetili smo, na manje od kilometra, dve važne znamenitosti. Crkva svetog Vida, koja je 1925. godine postala katedrala, jedno je od zaista veličanstvenijih mesta koje sam posetio ove godine. U samoj katedrali nalaze se neka od najlepših dela baroknog stvaralaštva, a impresivni detalji vide se, kako na spoljašnjosti, tako i već od samog ulaza. Dočekao nas je čovek pun gostoprimstva i divnih reči (žao mi je što sam mu zaboravio ime), ali njegovo znanje i posvećenost, kao i otvorenost da pruži odgovor na svako pitanje bila je više nego korisna. Poštujem i što je na pokušaj moje povezanosti sa srodnom temom simpatično slegnuo ramenima i rekao „pojma nemam“. Primetno je bilo interesovanje turista i pojedinih lokalaca, pa se za oko petnaestak našeg minuta zadržavanja smenio skoro trocifren broj ljudi. I ne čudi, jer ovo mesto odiše onim što bi, ako ne iz verskih razloga, valjalo da interesuje makar ljubitelje umetnosti.
Drugo mesto koje smo obišli, zapravo je bio, iako smo se tamo već uputili, dodatni predlog istog tog čoveka kom sam zaboravio ime. „Eto je pravoslavna tu, na pet, deset minuta“. Ta „pravoslavna“, zapravo je crkva Svetog Nikole, sagrađena 1790. godine. Ovu crkvu neću previše opisivati, niti govoriti o njenoj istoriji. Ostaviću svim čitaocima na dalje istraživanje, budući da kroz nju za duplo više vremena koliko smo se tamo zadržali, nije prošlo ni upola naroda koliko kroz katedralu, pa bih voleo da i ona postane mesto većeg susreta i turističke atrakcije. U crkvi Svetog Nikole porazgovarao sam samo sa jednom ženom koja nas je srdačno dočekala sa više nego očiglednom radošću što se interesujemo za njoj bliske teme. Iskoristio sam priliku za čitanje molitvi u apsolutnom miru i tišini, a naknadno saznanje o bogatoj biblioteci koja broji više od hiljadu dela posebno mi je privuklo pažnju.
Pored još nekoliko veoma lepih verskih objekata, ipak, kako se trudim da kod mene nema laži i nema prevare, najjači utisak na ovom putovanju ostavila je poseta Samostanu svetog Franje u Puli, koji krije izuzetnost rimskog mozaika. To zaista morate doživeti (ulaz je samo jedan evro, a mnogo je razloga da ovo mesto postane popularnije). Zlatni dan, suncem okupan poslužio je, Bogu hvala, kao idealno vreme za šetnju i uživanje pokraj pažljivo održavanog unutrašnjeg vrta.
I kako to već ide, kada postavljaš fotografije sa odmora, nefer je pokazati da si obilazio samo verske objekte. Neka fotografija sa plaže upotpunila bi vizuelni doživljaj i obradovala pratioce. Ni tri minuta nakon objavljivanja, od iste osobe sa početka teksta, stigla je poruka: „rekoh ja – nudlija“. Svo zalaganje da prikažem znamenitosti za samo sto osamdeset sekundi palo je u vodu, odnosno u more. „Beg od greha i ovoga leta“, odgovorio sam, na šta je usledilo jednostavno: „Ne trudi se“.
Piše: Stefan Mihajlovski
Više tekstova iz broja 91 – avgust 2026. možete pročitati na (Klik na sliku):
