Nastavljamo našu seriju intervjua sa dreg kraljicama iz Srbije i regiona. Razgovarali smo sa dreg kraljicom iz Severne Makedonije o njenim pogledima na dreg, LGBTQ+ zajednicu i pogledima na svet… Predstavljamo vam dreg đavolka Tōkyō de Ville.
Ko je Tōkyō de Ville?
Moj dreg je politički naklonjen, svojim nastupom izražavam revolt kao rezultat ugnjetavanja LGBTQ+ zajednice. Kad izvodim burlesku, mnogi vide kao zavodljiv i erotski čin, dok ja to doživljavam kao čin liberalizacije ženskog ideala i roda kao socijalnog konstrukta. Čak i u dregu se izražavam u muškim rodom kako bih stvorio još veću zbrku u publici koja vidi iluziju žene koja govori u muškom rodu.
Ja sam inspirisan starim holivudskim glamurom i političkim pogledima 1950-ih. U to vreme žene su bile uglavnom domaćice i bile su tlačene da slušaju svoje muževe. Zauzeo sam te poglede i pretvorio ih u predstavu i predstavio lepotu i gracioznost ženskog tela. Iako mi nije cilj da postignem žensku iluziju, moj cilj je da izgledam kao elegantan lik iz crtanog filma, nevin a opet seksualan.
Šta je tebe dreg?
Za mene lično, dreg je terapija. Omogućuje mi da živim stvarnost posmatranu iz perspektive lika koji sam lično stvorio. Dreg za mene je oslobađanje govora. Sve što društvu ne možemo izgovoriti, pruža nam mogućnost unutrašnjeg izražavanja. Odabrao sam dreg kao takav medij, jer je LGBTQ+ zajednica još uvek potisnuta, a dreg performeri su oni koje savijaju rod, savijaju pol, savijaju životni moral. Dreg je više od perike i lepog lica ili bolesnog kostima. Dreg je glas tolikog broja ljudi koji ne mogu da koriste svoj glas da bi izrazili bunt, izabrao sam da ja budem glas za te ljude, izabrao sam promenu.
Dreg kao umetnička forma, samo po sebi je politička, jer se izvođači ne plaše da govore svoje mišljenje o problemima koji se javljaju u društvu ili u samoj LGBTQ+ zajednici. Dreg izvođači su avangarda LGBTQ+ pokreta, koji koriste svoja tela i um kako bi izrazili sebe i koristeći svoj glas da naprave promene na bolje. Dreg je politički, jer dreg je slep kad je reč o rodu ili polu, a većina ljudi nije navikla da viđa takva ljudska bića, ako su zaista ljudska bića.
S druge strane, u zajednici ima puno ljudi koji ne razumeju ili ne vole dreg. U redu je da ti se ne svidi, ali bar to treba razumeti i ceniti. Postoji puno neznanja u LGBTQ+ zajednici širom sveta, ljudi vide izvođače kao transrodne ili krosdresere, ali nakon ovoga sledi pitanje, šta su onda ljudi koji se rode, na primer, kao žene, a još uvek se bave dregom i oblače kao žene? Dreg izvođači su potrebni da obrazuju i istrebe neznanje u ljudima. Dreg uči da je kvir zajednica više od homoerotike ili bilo kog drugog oblika seksualnog iskustva. Nije sve u seksualnom odnosu.
Kako je biti dreg kraljica u Severnoj Makedoniji?
Biti dreg kraljica u Makedoniji je blagoslov zato što su dreg performeri u prvim redova revolucije i kvir kulture. Bez razlike na to što ljudi gledaju na dreg kao prokletstvo, moj cilj je da ljudima budem iskra koja stvara vatru i ohrabruje.
Da li gledaš RuPaul’s Drag Race i kako misliš da je ta platforma uticala na dreg?
RuPaul’s Drag Race je platforma koja je pomogla mnogim dreg kraljicama da dostignu slavu van klupske scene, takođe je doprinela da kvir ljudi budu ono što stvarno jesu. Kao kontrast na ovo, dreg je postao mejnstrim u pop kulturi. Nekad je performans bio najbitniji, a danas glavni cilj je izgled kraljica.
Drag Race je uticao da mnoge kraljice dovedu u pitanje da li su dovoljno lepe… Dreg je krenuo u pravcu gde su ljudi više privučeni vizuelnom privlačnošću, a ne performansom i izražavanju emocija. U redu je brinuti o svom izgledu, ali lepo našminkano lice je samo veština koju svako može da stekne vežbanjem, ali ne može svako da uhvati trenutak na pozornici. Čak i u Drag Raceu smo videli kraljice koje izgledaju predivno, ali nedostaje im performans. Ne samo Drag Race, već i društveni mediji utiču na ovu situaciju u kojoj bi ljudi imali svoje lepo lice, bacili na sebe periku i slikali se. Trenutno živimo u vremenima u kojima svi „rade dreg“, a termini poput „transvestit“ smatraju se uvredljivim, zato što je dreg postao trend.
Ko su ti omijene dreg kraljice?
David Hoyle, moja najveća inspiracija za dreg, on o sebi kaže da nije dreg kraljica nego performativni umetnik.
Koje su ti pesme omiljene za lipsync?
Volim da izvodim pesme Lane Del Rei jer imaju vintage dušu. Takođe volim da gledam preko horizonta i pronađem novu muziku koja je više alternativna, ali se ipak oslanja na moju nežnu prirodu.
Koga bi imitirala u Snatch Gameu?
U Snatch Gameu najbolje bih odigrao Ymu Sumac, Joan Crawford ili Bettie Page.
Šta od tebe možemo očekivati u bliskoj budućnosti?
Trenutno razvijam koncept za političko revolucionarnu predstavu u saradnji sa Aleksandra Najdovska, koja će režirati šou.
Razgovarao: Aleksandar Savić
Više tekstova iz broja 53-54 – jun 2020. možete pročitati na (Klik na sliku):
