Već godinama se u okviru LGBTQ+ pokreta vode diskusije treba li dodati još jedno slovo sve više rastućem akronimu koji označava varijetete seksualnih identiteta. Reč je o slovu „K“ koje bi trebalo da označi KINK, veoma značajnu i represovanu subkulturu i njene brojne pripadnike koji se identifikuju kao kinksteri.

Stigma i predrasude koji još uvek vladaju oko ove grupacije, doprineli su da kink još uvek nije izborio svoje pravo građanstva i ravnopravni status u pokretu seksualnih manjina. Kritike stižu sa svih strana, problematizujući pitanje da li je kink normalan kao i sve druge alternativne seksualnosti.

Posebno zabrinjava činjenica da diskriminacija kinkstera dolazi i iz same LGBTQ+ zajednice i da ima dosta zajedničkog sa homofobijom strejt ljudi. To se dešava uprkos činjenici da je prisustvo LGBTQ+ ljudi u kink svetu veoma značajno i neporecivo. Tako, recimo, anketa Nacionalne koalicije za seksualne slobode, pokazuje da se 35% kinkstera izjašnjava kao biseksualno, dok učešće gay i lezbo populacije u kink svetu iznosi 22%. Pomenuta organizacija se u SAD bori za političku, pravnu i socijalnu podlogu koja će omogućiti ravnopravni status osoba sa alternativnim seksualnim orijentacijama.

Autorka, Džilijan Kinan, veruje da je kink validan kao i svaki drugi LGBTQ+ identitet, te da iza stereotipa pop-kulture postoji zajednica ljudi koji su iskreni prema sebi i dobijaju realne nagrade praktikujući kink.

– Kink meša jezik, ritual, poverenje, moć, zadovoljstvo, bol i identitet na način koji se ne može predstaviti stereotipom – kaže Kinan.

River Džonson smatra da je problem u tome što borba LGBTQ+ populacije za ravnopravnost počiva na potrebi da bude prihvaćena kao normalna, te da kao rezultat toga, svaka aktivnost koja se vidi kao „devijantna“, se mora držati daleko od očiju javnosti. Ovde vidimo jasno poklapanje sa homofobnim izjavama o „seksu između četiri zida“.

Kink, koji stručnije označavamo akronimom BDSM (Bondage-Discipline/Domination-Submission/Sadism-Masochism), vekovima raspaljuje maštu ljudi. Koncept ljubavi kroz „razmenu moći“, ruši okoštala heteronomna religijska shvatanja, očekivanja i forme seksualnih odnosa. BDSM je u svojoj biti radikalan, jer preispituje tradiciju i čvrste strukture i dozvoljava eksperimentisanje, istraživanje i samoizražavanje, što nijedan poznati sistem društvenih odnosa nikada nije dopuštao. Ako određen politički sistem posmatramo kroz odnos prema seksualnosti, onda je BDSM najviši nivo sloboda. Zato se BDSM mora uključiti kao ravnopravni deo kvir istorije, jer time čuvamo esencijalni deo svog nasleđa. Tamo gde je kvir pokret stao početkom devedesetih, prigrlivši kapitalizam „duginih boja“, BDSM možemo slobodno posmatrati kao nastavak te borbe.

Istorijat BDSM-a

Prvi začeci BDSM-a vezuju se za Mesopotamiju i čuvenu boginju Inanu (Ištar). Inana je bila boginja plodnosti, ukrašena nakitom po čitavom telu. Ona je svoje poklonike primoravala na ritualne plesove, tokom kojih ih je bičevala. Kako se igra intenzivirala, ekstaza je postajala sve veća.

U antičkoj Grčkoj, tačnije, u Sparti, postojao je običaj bičevanja dečaka koji su se obučavali za vojni poziv. Bičevanje se održavalo kod hrama Artemide Ortije i trajalo je ceo dan. Dečaci su bičevanje podnosili stoički i sa ponosom, takmičeći se ko će duže da izdrži i sa više udaraca, što je bio jedan vid izražavanja supremacije među njima. Pobednik je uživao posebnu reputaciju.
U starom Rimu nailazimo na etrursku grobnicu za bičevanje iz 5. veka p.n.e. blizu grada Tarkinije. Grobnica je bila prostorija gde su učesnici bičevali jedni druge u čast boga Bahusa (rimski pandan grćkom Dionisiju, bogu vina). Iz grobnice je sačuvana freska na kojoj su prikazana dva muškarca koji bičuju ženu koja se nalazi između njih.

ČITAJTE:  Govedina za gejeve

Reference za bičevanje nalazimo i u satirama rimskog pesnika Juvenala, kao i u Petronijevom „Satirikonu“. U Pompeji, u vili „Misterija“, na zidu je ostala figura gospodarice sa bičem, kao deo inicijacije mlade žene u kult.

U Indiji, čuvena Kama Sutra, nastala oko 400. godine p.n.e. daje detaljne opise odgovarajućih mesta na telu pogodnih za grickanje, štipanje i udaranje, kao i načina kako to činiti. Kama Sutra se smatra jednim od prvih izvora BDSM aktivnosti, ali ono što je najbitnije naglasiti, knjiga daje i etičko upozorenje da se pomenute aktivnosti mogu vršiti samo nad osobama koje razumeju šta se dešava, tj. da učešće mora biti dobrovoljno.

U Evropi XII veka, pojavljuju se tekstovi tzv. uzvišene ljubavi, bazirani na ideji ekstremne ljubavi muškarca, koji je zarad ljubavi žene spreman da preduzme bilo kakav podvig i da istovremeno doživljava bol. Takav muškarac nikad ne može dobiti predmet svoje naklonosti, jer je žena obično udata ili pripada višoj klasi. Zato se u to doba javlja ideja porobljavanja u ime ljubavi i pobožnosti.

U srednjem veku bičevanje se javlja kao uobičajena praksa u manastirima, kao vid pročišćenja od ovozemaljskih iskušenja, ali i kao oblik zadovoljstva. Tako italijanski filozof Đovani Piko de la Miradola u XV veku svedoči o monahu koji je mogao da uživa u seksu samo ako je bio bičevan bičem umočenim u sirće.

Iako nije prvobitno imala veze sa BDSM praksom, japanska tehnika vezivanja zarobljenika hojojitsu, iz XVI veka, uticaće na umetnost vezivanja submisivnih partnera u BDSM seansama u moderno doba. Prilikom zarobljavanja neprijatelja, samuraji su pristupali njegovom vezivanju kanapima pažljivo smišljenim čvorovima, ne samo kako bi sprečili bekstvo zarobljenog, već i kako bi sve delovalo estetski savršeno. Ovo je dovelo do najraznovrsnijih tehnika i oblika vezivanja čvorova inovativnih po svom izgledu i načinu. Hojojitsu će kasnije uticati na japansku veštinu erotskog vezivanja kinbaku.

BDSM je neraskidivo vezan za imena dva čoveka, po kojima su sadizam i mazohizam dobili ime – Donasjen Alfons Fransoa (Markiz de Sad) i Leopold fon Zaher – Mazoh.

Osnovna teza Markiza de Sada je da najjače seksualno zadovoljstvo proizlazi iz bola. U svojim romanima on opisuje najrazličitije oblike seksualnih surovosti. Najpoznatije delo „Žastin“, prikazuje devojku koja je kroz život podvrgnuta brojnim seksualnim brutalnostima. Nazvan filozofom razvrata, po Markizu de Sadu je imenovan termin „sadizam“ – uživanje u nanošenju bola.
Leopold fon Zaher – Mazoh je bio austrijski pisac, koji je u svojim delima prikazivao fantazije i fetiše vezane za dominantne žene. Kasnije je svoje fantazije pretočio u stvarnost, kada je potpisao ugovor sa svojom ljubavnicom, baronicom Fani Pistor, da će joj biti seksualni rob, pod uslovom da baronica što češće nosi krzno, što je bio njegov najveći fetiš. Po njemu je u seksologiji nazvan pojam „mazohizam“ – uživanje u primanju bola.

ČITAJTE:  Anketa: Prvi put u gej klubu

Ostaće zabeležen i zapis iz XVIII veka, pisca Eulenberga, koji prenosi svedočenja arapskih doktora koji su prepoznali bičevanje kao moćan seksualni stimulant.

U predmoderno doba, kao izvore BDSM prakse nalazimo bordele, koji su bili izuzetno popularni u Engleskoj. Tako je ostalo zabeleženo da je u jednom od njih postavljena mašina za bičevanje 40 osoba u isto vreme, dok je u drugom konstruisana čuvena stolica za spankovanje.

U XX veku na BDSM kulturu je presudno uticala industrijska revolucija, sa pojavom proizvoda od kože i gume. Posebno je važno istaći da je ovde presudnu ulogu imala progresivnost nemačke Vajmarske Republike, koja je bila produžetak evropske fetiš kulture prve dekade XX veka.

Međutim, BDSM kao posebna subkultura, pogotovo u LGBTQ+ svetu, počela je da se razvija nakon Drugog svetskog rata, 50-ih godina XX veka, naročito u SAD. Prema ocenama brojnih autora, na takav trend je uticao tzv. postratovski sindrom. Naime, kada su se mladići koji su učestvovali četiri godine u ratu, vratili svojim kućama, oni su izgubili oslonac u autoritetima komandanata, čvrstinu i disciplinu, prema kojima su navikli da žive. Oni su tokom rata razvili čvrste međusobne veze, bazirane na bliskosti, pažnji i ljubavi, koja je odjednom nestala. Mladići se nisu prosto mogli vratiti starom načinu života, jer su naučeni na poredak i hijerarhiju. Oni su, prosto, tražili da im neko naređuje šta treba da rade, počevši od toga kako da se obraćaju „superiornijem“ do toga da izvršavaju naređenja, poput čišćenja čizama. Zato su počeli da se okupljaju u posebne underground klubove (leather, biker…), koje su sami formirali.

Popularizaciji BDSM subkulture doprineli su i specijalizovani magazini, brojni fotografi koji su prikazivali modele u kožnim kombinacijama, moderni film, pop i rock muzika 70-tih i 80-tih godina XX veka… Pojava interneta je važan momenat za BDSM, jer je po prvi put izašao iz senke i pojavio se na svetlosti, dobijajući sve veću vidljivost među širokim auditorijumom.

BDSM kao životni stil danas

Danas je BDSM pored seksualne aktivnosti postao i životni stil mnogih. Ono što je najbitnije naglasiti jeste da se BDSM odigrava samo između osoba koje su dobrovoljno stupile u takav odnos na osnovu dogovora (usmenog ili pisanog) o radnjama na koje su dale saglasnost. Sve drugo predstavlja nasilje i zloupotrebu. Tri reči opisuju takav odnos SSC (SAFE – sigurnost; SANE – razumnost, prisebnost; CONSENSUAL – dobrovoljnost).

ČITAJTE:  MIXA: Antiwrinkle and Firmness Optimal Tolerance - Day and Night Face and neck

Prvi korak u BDSM aktivnostima jeste razgovor o načinima i trajanju „razmene moći“ i granicama obe strane: submisivne – koja predaje svoju i prima tuđu moć; dominantne – koja prima tuđu, a nameće sopstvenu moć.

BDSM scene mogu biti različite i obično su fokusirane na određeni fetiš osoba koje učestvuju: koža, guma, animal play, bičevanje, spankovanje, CBT (Cock And Ball Torture), stopala, lizanje, pušenje, vezivanje, kažnjavanje, golicanje, maske, preoblačenje, uniforme, čizme… Granice za BDSM scene predstavlja samo mašta učesnika.

Trajanje BDSM aktivnosti može trajati privremeno, povremeno ili trajno (24/7/365).

Dominantna osoba često nosi nazive kao što su: gospodar, vlasnik, top, gazda, učitelj, tata, policajac, doktor… Submisivna osoba je uvek rob, ljubimac, sluga, učenik, sin, zarobljenik, pacijent…

Iako ovakve uloge i nazivi kod mnogih u javnosti predstavljaju poniženje, zapravo, kod osoba koje ih praktikuju izazivaju određene senzacije i uzbuđenja, što predstavlja i osnovni motiv za učešće u njima. Ovde je važno napomenuti da psihijatri već odavno ne smatraju ovakve aktivnosti poremećajima, izuzev ako ne dovode do nesposobnosti u profesionalnim i socijalnim aktivnostima učesnika.

Dominantna osoba doživljava seksualno zadovoljstvo u demonstriranju sopstvene moći, posedovanju i brizi za drugu osobu. Sa druge strane, submisivna osoba uživa u pripadanju i posedovanju, oslobađanju od lične odgovornosti i dobijanju sigurnosti… Jasno je iz navedenog da BDSM ne mora uvek uključivati seks.

Iako bi se moglo dodati još mnogo toga, važno je ukazati na određene mitove i zablude u javnosti o BDSM-u:
– BDSM nije zlostavljanje;
– BDSM nikad ne uključuje maloletne osobe;
– BDSM ne uključuje kriminalne aktivnosti;
– BDSM uključuje bol samo u kontekstu ljubavi, poverenja i seksualne uzbuđenosti;
– BDSM nije orijentisan na (samo)destruktivnost;
– BDSM nikada ne eskalira u ekstreme, niti dovodi do fizičkih i psiholoških posledica…

Na samom kraju, tema bi se mogla zaključiti sjajnom mišlju uglednog francuskog filozofa, Mišela Onfrea, koji u svojoj knjizi „Moć postojanja – Hedonistički manifest“, kaže: „Dobro i zlo, istinito i lažno, pravično i nepravično, lepo i ružno, proističu iz ljudskih odluka, koje su ugovorne, relativne i istorijske. Ovi oblici ne postoje a priori, nego a posteriori… Moral se uči, on se upisuje u materiju mozga, stvara sinapse i omogućava anatomske funkcije moralnog poduhvata. Moral, dakle, nije stvar teologije između ljudi i boga, nego imanentna istorija koja se tiče ljudi među sobom, bez ikakvog drugog svedoka… Univerzalni, večni i transcedentalni moral, ustupa mesto posebnoj, privremenoj i imanentnoj etici…“

Piše: Igor Maksimović

Više tekstova iz broja 53-54 – jun 2020. možete pročitati na (Klik na sliku):


One Response

  1. FFBikerSar

    Bilo ko, ko se interesuje za BDSM (a interes je potakla i knjiga “50 nijansi sivoga”) trebao bi pročitati “Leatherman’s Handbook”, autore Larry-a Townsend-a…

    A u opisu scena zaboravili ste i jednu od danas najpopularnijih – FF, fisting, koja se po većinskom mišljenju također ubraja u S/M

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.