„Jer gde je tvoje blago, tamo će biti i tvoje srce“
Matej 6:21
Jedan Hrvat. Jedan Srbin. Jedan je već proslavio Božić. A jedan ga danas slavi.“ Ovako su svoj video o tome kako prave proju u koju će ubaciti novčić započeli supružnici Marko i Bogoljub, od kojih je jedan već poznat regionalnoj javnosti zbog svog viralnog sadržaja na društvenim mrežama. Za mene ovde nije bila tema to što dva muškarca u braku slave svoj prvi zajednički Božić. Za mene je veća enigma bila proja u koju se stavlja česnica, ali sam, dubinskim istraživanjem, shvatio da je to zaista običaj u pojedinim delovima Srbije (neki pominju da je česnica čak bila posebno oporezivana, pa su se vernici snalazili i pravili proju, ali o tome ćete morati da se preciznije informišete na drugim mestima).
Dakle, poenta videa nije bila u potenciranju razlika, ni verskih ni nacionalnih. Poenta videa nije bila ni da izazove šok kod gledalaca, jer ovaj par sve što čini radi izuzetno spontano, bez ikakvog nametanja, što se i dokazalo na premijeri filma „Svadba“ u Zagrebu, kojoj su, reklo bi se simbolično, zajednički prisustvovali. Šta je onda bila poenta?
Marko i Bogoljub svoju kvir identitet skoro i da ne pominju direktno. Njihov nenormativni život retko je posebna tema u obraćanjima pratiocima i široj javnosti. Ovaj par se ne trudi da se previše objašnjava. To bi, reklo bi se, bilo čak i suvišno. Oni kroz nenametljiv, nadasve duhovit sadržaj prikazuju svakodnevicu koja je zapravo svakodnevica prosečnog para. I takvim pristupom prolaze voljeni, opaženi, a na kraju – za kvir zajednicu rade više od mnogih organizacija koje se godinama trude da demokratizuju LGBT+ narativ. Očigledno je da je poenta samo u tome da živimo i da to, ukoliko želimo, prikažemo drugima onakvim kakvo jeste – jednostavnost ljubavi.
Ne bih rekao da smo u Srbiji i komšiluku imali previše prilika da pratimo ovakve priče. Ako ih je i bilo, uglavnom su bile na granici vulgarnosti ili su dolazile iz sveta visoke, za većinu nedostižne mode, čime se kvir život ponovo mogao povezati sa potpuno neutemeljenim „besnilom od imanja para“. Jer, eto, mnogi ne znaju šta će sa novcem, pa „postanu“ pederi. Ne bih, kada sve saberem, rekao da smo uopšte imali prilike da vidimo gej par koji ispoljava veru u Hrista. Da obojica odišu mirom i lepim emocijama, a da, opet, kroz prizmu religije, gledamo dva muškarca (sem prijateljskog primera Čede i Ace, koji su se pričestili na Božić).
Iako su moji partneri gotovo apsolutno bili autovani, nikada ni sa jednim nisam uspeo da uspostavim odnos u kojem bi bilo važno da o svom životu i svojim navikama govorimo javno. Oni su uglavnom mislili da je dovoljno to što se za nas zna, što idemo zajedno na kulturno-umetničke događaje, porodična slavlja, rođendane, svadbe, čak i na Božić i Uskrs. I u pravu su. Bilo bi nezahvalno reći da je to, za naše domaće uslove, malo. Ali ja sam oduvek želeo upravo ovo što sada Marko i Bogoljub imaju, jer sam znao koliko će to značiti neautovanom delu zajednice. Ipak, za takav poduhvat potrebno je dvoje.
„Fora“ sa novčićima, kako su je pratioci nazvali, bila je više komentarisana među hrvatskom publikom nego među samim protagonistima ove priče. Zainteresovanost za običaje prevazišla je homofobiju. „Ljubavi i tolerancije, za ostalo ćemo lako“, glasio je jedan od komentara. „Preslatki ste! Mir Božji, Hristos se rodi“, glasio je drugi. Video je, u trenutku pisanja ovog teksta, dostigao 576 hiljada pregleda samo na Instagramu.
Par je i nadalje nastavio da se bavi religijom, pa je tako objavljen i video u kojem Bogoljub objašnjava Marku čemu služe „visoke, tanke, žute sveće“, koje je Marko, da bi obradovao Bogoljuba, jer je svestan da je to „pravoslavno“, doneo u kuću.
Ne postoji način da zahvalim ovim momcima na svemu što rade. U ovom trenutku čak ne postoji ni bolja reprezentacija kvir zajednice od njih dvojice. I dok zatvaram kolumnu za ovaj praznični broj, želim i sebi i vama osmeh kakav oni imaju dok su zajedno. Takav osmeh ne poznaje razlike ni u seksualnosti, ni u nacionalnosti, ni u boji kože, a najmanje, verujem – u veri.
Piše: Stefan Mihajlovski
Više tekstova iz broja 88 – februar 2026. možete pročitati na (Klik na sliku):
