Fine cenzurisane djevojke


Decenijama potiskivana crkva je poput biblijske priče o Isusu „vaskrsnula“ u javnom životu društva posle krvavih 90-tih (u kojima je imala svoju zapaženu ulogu) sa moćima koje su skoro kao one iz vremena katoličke inkvizicije.
Koliko je uloga crkve zaista moćna i kolika je njena manipulativna moć jaka a njena veza sa državom i političarima duboka vidimo na brojnim primerima. Najnovija zabrana plakata „Fine mrtve devojke“ hrvatskog pozorišta „Gavella“ samo je još jedan od mnoštva žalosnih primera orkestriranog delovanja crkve i političara i manipulacije verskim osećanjima u dnevno-političke svrhe.
Da podsetimo, direktor Gradskog pozorišta „ Gavella“ Darko Stazić je po naređenju zagrebačkog gradonačelnika Milana Bandića povukao plakat za predstavu tog pozorišta, s obrazloženjem da vređa verske osećaje.
Sve je počelo kada je katolička nevladina organizacija „Vigilare“ na svojim web stranicama pozvala građane da elektronskom poštom i telefonskim pozivima zahtevaju od pozorišta „Gavella“ uklanjanje spornih plakata. „Taj plakat na izrazito vulgaran način ismejava Blaženu devicu Mariju kao simbol Katoličke crkve i tako na jedan vrlo uvredljiv i ponižavajući način stavlja u kontekst nešto što je sveto većini građana ove države“, bio je glavni argument predsednika katoličkog NVO „Vigilare“ Krešimira Miletića.
Kako su u Hrvatskoj na redu lokalni izbori, a religija je zbog svađa oko Zdravstvenog obrazovanja postala svakodnevna tema, zagrebački gradonačelnik Milan Bandić naložio je direktoru pozorišta „Gavella“ Darku Staziću da odmah povuče sporni plakat.
Zagrebački gradonačelnik u svojoj neuspešnoj kampanji za predsednika – koju je činila impresivna količinu gafova i blamaža – Bandić je izjavio kako bi svoju ćerku, da je kojim slučajem ljubitelj žena, prevaspitao da ne bude lezbejka. Nije doduše precizirao kojim metodama, elektro-šokovima ili možda molitvom, ali je vrlo jasno pokazao da od svojih potomaka očekuje i prihvata jedino heteroseksualnost.
Zabrana plakata za predstavu „Fine mrtve djevojke“ ubrzo je uzburkala i podelila hrvatsku javnost.
Ansambl pozorišta „Gavella“ dao je saopštenje u kojem je naglasio: “Zgranuti smo grubim činom cenzure koja je od strane politike sprovedena nad našim pozorištem. Smatramo nedopustivim ugrožavanjem slobode umetničkog izražavanja u demokratskom društvu“, dodajući kao najveći problem zabrane jeste sama činjenica kako je “mali korak od zabrane plakata do zabrane predstave”.
Hrvatsko dizajnersko društvo bilo je među prvima koje je izrazilo svoju ozbiljnu zabrinutost zbog povlačenja već usvojenog, štampanog i distribuiranog plakata za predstavu „Fine mrtve djevojke“. Oni su jasno rekli da smatraju kako plakat odražava visoki kvalitet umetničkog doživljaja u kojoj Cuculić lucidno i promišljeno vizualno interpretira sadržaj i poruku predstave. Samim tim, ovaj rad je polemičan jednako toliko koliko i sama predstava te se kroz dizajnerski medij otvoreno uključuje u diskurs o bitnim društvenim pitanjima poput tolerancije, prava LGBT zajednice i nasilja u društvu. Njegova provokativnost, na nivou reinterpretacije prepoznatljivih religijskih motiva, u funkciji je podsticanja upravo takvog dijaloga, što je jedna od najvažnijih uloga dizajna vizualnih komunikacija, te je u skladu s temeljnom odgovornošću društvenog angažmana dizajnera. Njegov glavni sadržaj je upravo to, te stoga svođenje recepcije plakata na pitanje vređanja verskih osećaja pokazuje samo duboko nerazumevanje problematike.
Otvorena cenzura od strane institucija, pod pritiskom bilo kojeg subjekta, predstavlja ne samo obezvređivanje ideje slobode vizualnog izražavanja i slobode izražavanja vlastitog identiteta, nego u svojoj biti znači ukidanje svake mogućnosti javnog dijaloga.
Zabrani plakata usprotivio se i niz hrvatskih kulturnih radnika, a regionalno prisutni režiser Oliver Frljić u znak protesta povukao se iz dva projekta koja je trebao režirati u pozorištu „Gavella“.
„Nije tačno da je plakat povredio osećaje vernika, nego je gradska i pozorišna cenzura narušila prostor umetničkih sloboda“, upozorila je hrvatska ministarka kulture Andrea Zlatar, ocjenjujući da plakat i dalje treba koristiti jer on „na kvalitetan način poziva građane na predstavu koja govori o njihovim problemima.“
„Mislim da je celi slučaj sa ’skidanjem’ plakata u Gavelli posledica celog spleta nesrećnih okolnosti, ali i jedne klijentelističke mreže odnosa u kulturi koju se već godinama pomno plete i koja je dovela do toga da iz gradonačelnikove kancelarije jednim telefonskim pozivom možete kontrolisati bilo koju instituciju u gradu – suprotno svim propisima i zakonima“, ocenila je urednica portala teatar.hr Nora Krstulović.
Režiser predstave „Fine mrtve djevojke“ Dalibor Matanić, koji je pre desetak godina snimio i film po tom tekstu ocenio je kako je sam Bandić zabio autogol. „Dve hiljade i trinaesta godina je u Hrvatskoj, i ja razumem da su to sve predizborne varijante, ali mislim da Bandić mora biti svestan da je ovim potezom izgubio jako puno glasova. Ništa se ne sme zanbranjivati u današnjoj Hrvatskoj, a naročito ako je reč o predstavi koja se bavi nekim totalno najhumanijim principima“, smatra Matanić.
Glumac i aktivista Vili Matula koji svojim radom neretko provocira baš zagrebačke političke strukture smatra da plakat sjajno korespondira s predstavom, za koju kaže da je izvrstan repertoarni potez „Gavelle“ koji mu se sviđa. „Reakcija Crkve potpuno je u skladu s njenom politikom u poslednje vreme. Oni su odlučili otvoreno stati na političku scenu otkako je HDZ razbijen. Potez Milana Bandića potpuno je fundamentalistički i onakav je kao što bi to učinio Ahmadinedžad u Teheranu.“
„Mislim da je zapravo najstrašnije da su svi spremni na autocenzuru dok ne prođu ti nesrećni lokalni izbori“ zaključuje Nora Krstulović.
Priredio: K.M.


ČITAJTE:  LGBT motivi u novim pozorišnim predstavama: Crna kutija i druge