Na 21. Slobodnoj zoni, koja se od 5. do 10. 11. održava u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, biće prikazano 37 filmova iz 20 zemalja. Među njima su i dokumentarci o LGBT ikonama, Džordžu Majklu i Lajzi Mineli, priče o mladima u potrazi sa sopstvenim identitetom i prihvatanjem okoline, kao i jedan film (Temelj) u režiji nebinarane osobe Kinge Mihalske.
Džordž Majkl
Kako najavljuju producenti, dokumentarac „Džordž Majkl” (George Michael: Portrait of an Artist) je „daleko najkompletniji film o neverovatnom životu” ovog muzičara, iskreno ispričan od strane njegovih kolega i prijatelja. Reditelj Sajmon Nejpijer Bel (86), bivši menadžer benda Wham! istražio je brojne uspone i padove jednog od najuspešnijih muzičara svih vremena. Uprkos planetarnom uspehu, Džordž je vodio večitu unutrašnju borbu sa svojim identitetom i javnom personom. U drugoj polovini karijere više bio u medijima zbog privatnih veza, problema sa zakonom i drogom (1998. prvi put je izašao u javnost kao gej osoba). Tek nakon njegove smrti 2016. počeli da se javljaju ljudi kojima je pomagao daleko od očiju javnosti. Dokumentarac „Džordž Majkl” upravo otkriva koliko je Džordž bio dobra i darežljiva osoba koja se istovremeno borila sa mnogim ličnim demonima, dok je živela život pod reflektorima javnosti, kroz neke anegdote koje su sada prvi put ispričali njegovi prijatelji i saradnici.
„Molim vas, pogledajte film. Preplakao sam drugu polovinu. Rečena je prava istina na najnežniji mogući način. Majkl je bio previše iskren da bi želeo da se predstavi u nekom savršenom svetlu”, ocenio je Majklov bivši partner Keni Gos.
Lajza Mineli: Sjajna i apsolutno istinita priča
„Čim sam se rodila, fotografisali su me za novine”, ovako Lajza Mineli objašnjava realnost odrastanja pod svetlima reflektora od prvog dana života. Ipak je ona bila član holivudske „aristokratije”: otac oskarovac, reditelj Vinsent Mineli, a majka glumačka legenda Džudi Garland. Vraćajući se u svoje najranije uspomene, od detinjstva do mladosti, Lajza se seća neprijatnih pitanja i suludo velikih očekivanja kritičara, novinara i javnosti. „Lajza Mineli: Sjajna i apsolutno istinita priča” otkriva šta se dešavalo posle, sa fokusom na svetlucav, složen period njenog života tokom sedamdesetih, neposredno posle tragične majčine smrti, dok se suočavala sa nizom ličnih i profesionalnih izazova na tom putu stvaranja legende. Tih godina Lajza je imala izvanredne mentore: Kej Tompson, Freda Eba, Šarla Aznavura, Halstona i Boba Fosija. Svi oni pomogli su joj da se preobrati od izvođača sa ogromnim, sirovim talentom u zrelu, ispoliranu zvezdu filma i teatra. Njen uticaj proširio se i na modu, noćni život, umetnost i kulturu. Usput je osvajala Oskara, Emi, Gremi i četiri Tonija ‒ i stekla neporecivi status žive legende. Posle godina povučenog života, Lajza se vraća pred kamere u dokumentarcu Brusa Dejvida Klajna koji je, kroz razgovore sa nekim od njenih mentora, napravio omaž velikoj divi.
Dečak u roze pantalonama
Najgledaniji film u Italiji prošle godine (gledaniji od „Zlice” i „Gladijatora”), inspirisan je istinitom pričom, koja je potresla ovu zemlju. Andrea Specakatena je imao samo 15 godina kada je iznenada oduzeo sebi život. Bio je, naizgled, veseo dečak i odličan đak, sa dobrim odnosom sa roditeljima. Njegov čin ostao je bez razjašnjenja sve dok njegova majka Tereza nije otišla na Andrein Fejsbuk profil i rekonstruisala pakao kroz koji je njen sin prolazio zbog maltretiranja u školi i onlajn. A ceo incident započeo je njegovom odlukom da obuče crvene pantalone, poklon od majke, koje su nakon pranja postale roze…
Film predstavlja moćno upozorenje o opasnostima koje predstavljaju čak i one reči i gestovi koji, na površini, deluju bezazleno.
„Pokušala sam da snimim film koristeći retoriku oslobođenu stereotipa, baš kao što su i glavni junaci, Andrea i Tereza. Majka i sin, u životu i na filmu, bili su vođeni stalnom željom za slobodom i samoizražavanjem koje se ne plaši osude društva, čak i kada je ta osuda nasilna. Andreina priča pruža dragocenu priliku da promenimo živote mnogih mladih ljudi. Iz tog razloga, želela sam da stvorim trodimenzionalne, slojevite karaktere koji nisu dogmatski podeljeni na dobre i loše, da napravim film koji će se obraćati i žrtvama i nasilnicima”, izjavila je rediteljka Margerita Feri.
„Ako si uplašena ‘stisni zube’ i nasmej se”
Austrijska filmska autorka, književnica i pank muzičarka čiji se rad fokusira na feminističke, klasno osvešćene i kvir perspektive Mari Luize Lener snimila je svoj prvi igrani dugometražni film o dvanaestogodišnjakinji Ani koja živi sa majkom oštećenog sluha, u finansijski nezavidnoj situaciji. Iako njih dve imaju blisku vezu, ona će biti poljuljana kada devojčica krene u srednju školu. Deca su tamo iz potpuno drugačijeg društvenog miljea i Ana se stidi svoje situacije. Kada se ispostavi da i Mara, drugarica iz razreda, krije jednu tajnu, u njoj će pronaći saveznika.
Ova topla priča, koja je osvojila Plišanog medveda ‒ Nagradu žirija u Berlinu, istražuje porodicu, prijateljstvo i pronalaženje sopstvenog glasa u godinama koje su vrlo osetljive za svaku devojčicu.
„’Ako si uplašena, stisni zube i nasmej se’ je film o klasnim razlikama, o bliskosti majke i deteta, ali i o bliskosti među ljudima, generalno. O gluvoći i pronalaženju sebe, pronalaženju svog mesta pod Suncem. O sopstvenoj želji. O rodnom identitetu. Od srama do ponosa”, poručuje Mari Luize Lener.
Više tekstova iz broja 86 – oktobar 2026. možete pročitati na (Klik na sliku):
