Početkom juna počeo je Mesec ponosa, posvećen LGBTI zajednici i njenim pravima. Kao svojevrsna uvertira, 17. maja obeležen je IDAHOT – Međunarodni dan borbe protiv homofobije, transfobije i bifobije, dok su pripreme za EuroPride – koji se prvi put dešava u Beogradu ovog septembra – uveliko u toku.
U narednom periodu očekuje nas niz događaja, od tribina i predavanja preko projekcija filmova do besplatnih testiranja i kvir buk klubova. I onda, kao šlag na tortu, EuroPride, prvi ikada održan u Jugoistočnoj Evropi. Sofija Todorović iz organizacionog odbora Beograd Prajda kaže da je ove godine napravljen sveobuhvatni program za volontere i volonterke, „zamišljen kao spoj edukacije i aktivizma” i da je do sada stiglo preko 150 prijava. Od juna do septembra, volonteri i volonterke će učestvovati u volonterskoj akademiji, učiti o aktivizmu i praktičnim veštinama i na kraju učestvovati u organizaciji EuroPride-a.
Organizatori se nadaju da je niz dešavanja u septembru odlična prilika da se „izvrši dodatni pritisak na Vladu da učini više kada je reč o zaštiti ljudskih prava“, uz podsećanje da srpska LGBTI zajednica čeka na ostvarenje svojih zahteva već pet godina, od kojih je najglasniji onaj o usvajanju Zakona o istopolnim zajednicama. Sa druge strane, ministarka zadužena za ljudska prava u Vladi Srbije, Gordana Čomić, bila je rezervisanija od organizatora EuroPride-a, a njena izjava puna opštih mesta.
Prosudite sami: „Dan borbe protiv mržnje prema manjinama koje su malo različite od nas je samo podsećanje da i svakog drugog dana ne biramo mržnju, netrpeljivost, omalovažavanje, nego da biramo ljudska prava za sve,” rekla je Čomić, dodajući da je „danas dan u kome svi obećavamo da ćemo se boriti protiv mržnje i poručujemo gde pripadamo i za koje vrednosti se kao društvo borimo.”
Koliko je Mesec ponosa važan, da li će i na koji način poboljšati položaj LGBTI zajednice u Srbiji, koja su očekivanja organizatora EuroPride 2022, i šta možemo da očekujemo od srpskih vlasti – ako išta?
Pritisak i samo pritisak
IDAHOT je u Srbiji obeležen podizanjem zastave sa simbolom EuroPride-a 2022. na zgradi francuske ambasade, uz podsećanje da se pripadnici LGBTI zajednice svakodnevne suočavaju sa diskriminacijom i nasiljem zbog čega je važno da svi društveni akteri pokažu solidarnost i pomognu u borbi za ravnopravnost.
„Francuska, koja predsedava Savetom Evropske unije, želela je danas, ovim simboličnim gestom podizanja EuroPride zastave i prijemom za LGBTQI+ zajednicu u Srbiji, da istakne zalaganje Francuske i Evropske unije za jednakost prava svih, bez obzira na seksualnu orijentaciju i polni identitet”, rekao je na prijemu ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar.
IDAHOT se, inače, zvanično obeležava od 2004. godine, i to na dan kada je 1990. godine Svetska zdravstvena organizacija uklonila homoseksualnost iz Međunarodne klasifikacije bolesti. Međutim, ni 32 godina kasnije stvari ne izgledaju sasvim dobro, ni u Srbiji ni u svetu. Pripadnici zajednice se suočavaju sa mržnjom, diskriminacijom i nasiljem, o čemu najbolje govore podaci da svaki drugi stanovnik Srbije smatra da je homoseksualnost bolest, dok čak 80 odsto ne želi LGBTI osobu u krugu porodice.
Nedavno istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) pokazuje da polovina ispitanih građana i građanki u Srbiji ima negativan stav prema ljudima suprotnog seksualnog opredeljenja: svaki drugi ispitanik/ca je kroz tvrdnje iskazao negativan stav prema osobama suprotnog seksualnog opredeljenja (50%). Manje od petine građana/ki ima pozitivan stav (18%), dok je svaki treći anketirani/a neutralan po ovom pitanju. Održavanje gej parade najviše podržavaju ispitanici/ce u starosnoj kategoriji do 29 godina. U odnosu na istraživanje iz 2010. smanjen je procenat ispitanika koji bi nasilno reagovali tokom održavanja parade (sa 4% na 1%) uz istovremeno povećanje procenta anketiranih koji bi bili spremni da se pridruže (sa 1% na 4%).
Ali ni tu nije kraj: pandemija korona virusa je posebno pogodila pripadnike LGBTI zajednice u Srbiji, o čemu smo pisali u nekoliko navrata. Istraživanja koja su sprovele nevladine organizacije pokazuju da su se pripadnici zajednice suočavali sa otkazima, nezaposlenošću, problemima sa mentalnim zdravljem kao i sa neadekvatnim pristupom zdravstvenoj nezi, između ostalog.
„Mentalno zdravlje LGBT osoba, pored niza drugih problema, izbija sve više i sve češće u prvi plan, ali ne i briga nadležnih za ovo pitanje. Izolacija, ograničenost kretanja, pored sve većih izgleda za gubitak posla koje uzrokuju osiromašenje, dovodi i do gubljenje samostalnosti i narušavanja privatnosti kroz nemogućnost plaćanja kirije,” navodi se i izveštaju organizacije Labris „Analiza položaja LGBTI osoba tokom krize COVID/19“.
U tom i takvom kontekstu, postavlja se pitanje da li će predstojeći događaji, uključujući Mesec ponosa i EuroPride, zaista poslužiti kao prekretnica, kako se moglo čitati u medijima i poslednjih mesec dana.
„EuroPride će biti prekretnica za LGBTI+ zajednicu u njihovoj borbi za ravnopravnost, ne samo u Srbiji, već i u regionu. Tog dana sve oči u Evropi gledaće u Beograd i Srbiju, što će biti prilika da se izvrši dodatni pritisak na Vladu da učini više kada je reč o zaštiti ljudskih prava”, naveli su nedavno koordinatori.
Sličnog je stava i zamenica šefa Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Nadia Ćuk, koja tvrdi da je za ostvarivanje prava pripadnika LGBTI zajednice neophodna politička volja. A nje, izgleda, još uvek nema.
„Bolji zakoni i politike su neophodni, ali da bi oni bili usvojeni i sprovedeni u praksi neophodna je politička volja i iskrena posvećenost borbi za ravnopravnost. Ta dva elementa su neodvojiva. EuroPride 2022, čiji je Beograd domaćin u septembru, prava je prilika da Srbija napravi značajan korak napred i zakonski reguliše istopolne zajednice”, rekla je Ćuk.
Stefan Šparavalo iz organizacije Da se zna takođe je optimista, i veruje da je EuroPride izvanredna „prilika da se i vlast ’pokaže’ pred zapadnim zemljama i iskoristi ih da dočeka brojne zvanice u septembru usvajajući novi set zakona i podzakonskih akata od značaja za LGBT+ zajednicu koji su dugo na čekanju”. Osim toga, dodaje Šparavalo, EuroPride je važan i za Beograd kao turističku destinaciju i za osnaživanje lokalnih LGBTI udruženja, što bi sve moglo dovesti i do povećanja broja učesnika na sledećim prajdovima.
Ipak, da li će svi ovi događaji zaista dovesti do konkretne promene na bolje, najviše zavisi od poteza države: „Ako pričamo o boljitku, ipak ne možemo da računamo na neki veći progres ako država tu nije saveznik, a kako stvari stoje – vlast se trenutno pravi mrtva kad se dotaknemo teme položaja LGBT+ građana i građanki,” zaključuje Šparavalo.
Piše: Ivana Nikolić
Više tekstova iz broja 66 – jun 2022. možete pročitati na (Klik na sliku):
