Etiketirane kao ˝lezbejke iz šale˝ od strane medija, ovaj ruski pop duet je privukao pažnju svih nas svojim sapfističkim stilom. Nakon decenije od njihovog postanka, mi se pitamo šta je od svega toga bilo istina.
Prošlo je deset godina od kako je t.A.T.u, širom sveta najprodavaniji ruski pop duet svih vremena, objavio svoj album prvenac ˝200km/h in the Wrong Lane˝. Album koji je, kako se čini, ismejavao tematiku ljubavi između osoba istog pola, kao i temu agonije tinejdžerskog doba. Ili se bar većini nas u to vreme tako činilo. Bend više ne postoji, a lezbejski magazin DIVA uspeo je da zasebno porazgovara sa članicama nekadašnjeg benda, Lenom Katinom i Julijom Volkovom, o uspehu, stvarima zbog kojih žale, i najbitnije o imidžu koji je sa nastankom t.A.T.u. stvoren, a koji je i dan danas toliko moćan, i dalje enigmatičan, i koji spada u one koji imaju i te kakvog efekta na podelu mišljenja, istovremeno bivajući zauvek ugraviran u svest svetske pop kulture.
Kako vam se sad čini sve kad se osvrnete na ˝200km/h in the Wrong Lane˝?
Julija: Album je zasigurno bio senzacija. Njime smo otvorile vrata ka svetu u svim pravcima i ono što je kul jeste da i nakon deset godina fanovi i dalje žele te pesme.
Lena: To je izvanredan album. Volim da o njemu mislim da se tako dobro prodavao širom sveta jer su pesme bile lako pamtljive, a i Julija i ja smo imale fantastičnu vokalnu hemiju.
Šta album predstavlja za vas?
Julija: Sam album je deo naših života, nešto što smo živele. Glavna tema je definitivno ljubav. Ljubav nema granica i nije bitno koga voliš, da li je to momak ili devojka. Mnogi ljudi su nam zahvaljivali zbog toga.
Lena: Mi smo predstavljale LGBT zajednicu. Mi smo bile prve koji su to iznele na veliko platno, na tako jedan veliki i jako otvoren, konkretan način. I to je ono što je nas nagradilo, to što su nam ljudi govorili da se konačno više ne osećaju usamljeno. Samo vreme je bilo super i za nas tinejdžere jer je to doba kada ljudi pokušavaju da istraže sebe kroz istraživanje ljubavi, seksa, uopšteno sveta.
Da li nekad postane previše za vas to što svet želi da zna o vašoj seksualnosti i da li je lakše podnositi sav taj publicitet kada ste u bendu?
Julija: Svakako. Ljudi bi i danas želeli da znaju. Lena i ja smo bile bliske i bile smo kao porodica jedna drugoj.
Lena: Svi su bili zainteresovani za našu seksualnu orijentaciju. Nas dve smo prosto govorile da volimo jedna drugu. Kada je tu dvoje ljudi, oni dele sve i dobro i loše. I još kada ste zajedno na sceni onda definitivno možete da računate jedno na drugo. Postojale su situacije kada bi jedna od nas dve bila bolesna pa je druga preuzimala vođstvo na sceni. Imale smo moćnu dinamiku.
Ljudi i dan danas komentarišu da ste koristile ˝lezbejstvo˝ kao marketinški trik.
Julija: Ja nikad nisam pokušavala da sakrijem ili ne sakrijem svoju biseksualnost. Nas dve smo u to vreme imale 14-15 godina, pokušavale da se pronađemo, naišle smo na dosta problema. To smo prosto bile mi kao ličnosti i iz tog razloga je to bilo i pravo vreme i pravo mesto.
Lena: Ovo jeste industrija zabave, ali smo mi u to vreme pratile ono u šta verujemo i to smo iskreno i predstavljale. Mi jesmo i izvođači i zabavljači. Ali nikad nismo iskoristile ˝lezbejstvo˝ već smo činile ono što se nama činilo ispravnim tada.
Vas dve ste kroz previše toga prošle zajedno. Da li ste i dalje dobre drugarice?
Julija: Da, kroz mnogo toga smo prošle zajedno, ali danas svaka od nas radi na sopstvenom projektu paralelno.
Lena: Nismo u stalnom kontaktu trenutno jer se obe koncentrišemo na sopstvene karijere. Zajedno smo prošle kroz puno toga, to je naša istorija – za Juliju će u mom srcu uvek postojati posebno mesto.
Kakvo je vaše mišljenje o pravima LGBT populacije u Rusiji trenutno?
Julija: U Rusiji su zabranjene gej parade i jako je teško za preživljavanje sada. Imam puno gej prijatelja koje jako volim. Mislim da seksualne manjine imaju puno pravo na postojanje baš kao i svi ostali.
Lena: Lično sam mišljenja da je svo zakonodavstvo s…e. Skoro sam učestvovala na LGBT Queer festivalu u St. Petersburgu i razgovarala sam sa puno ljudi iz gej i lezbejske populacije. Njima je preteško da žive u ovom vremenu. Varvarski zakoni doneseni u Rusiji dozvoljavaju ljudima da se prema drugima odnose na veoma zao način i sa agresijom i to je užasno! Mi treba da poštujemo razlike među nama. Ako ti neko ne nanosi zlo zašto ga onda ne ostaviš na miru?
Kako se način na koji vidite svet izmenio za ovih deset godina?
Julija: Ja radim to što radim, ne žalim zbog toga i okružujem se samo svetlim i pozitivnim mislima. Odrasle smo dosta i sazrele za ovih deset godina, evo i moje dete ide u školu, ali se prošlost ne menja.
Lena: Žaliti zbog nečega znači biti tužan. Ja se ne osećam tužnom zbog onoga što sam radila. Kada se osvrnem na prošlost postoje stvari koje bih možda uradila na neki drugi način, ali prošlost ne možete promeniti. Iz nje možete samo učiti i u tome je ključ.


ČITAJTE:  Marko Mihailović: Narode, pederi su sa vama