Smrt kapitalizmu: Žena u crvenom


U septembru se održala je još jedna Parada ponosa. Međutim, ovog puta akcenat nije bio na tome šta se dešavalo sa druge strane policijskih kordona koji su nas okruživali, već na nemirima u okviru samog Prajda.

U septembru svake godine imamo tu nesreću da prisustvujemo ili učestvujemo u raspravama sa homofobičnim ljudima koji se bune protiv održavanja parade, ali ovogodišnja parada nije izazvala toliko diskusija o tome treba li ona uopšte da postoji, već kakva treba da bude. Na Prajdu, finansiranom od strane zapadnih zemalja i održanom uz pomoć državnog represivnog aparata – policije, jednom broju učesnika i učesnica zasmetao je govor aktivistkinje Žena u crnom.

Kamion koji je predvodio povorku zastao je na Terazijama, ne bi li Marija Perković održala govor posvećen antifašizmu. Sve je počelo očekivano i, moram priznati, jako dosadno i arhaično, ljudi su tapšali na neka opšta mesta o kojima je pričala, ali onda je samom negativnom reakcijom koju je izazvao, njen govor (dodatno) dobio na vrednosti. Marija je pomenula kapitalizam u negativnom kontekstu, odredivši ga kao jedan od uzroka homofobije. Iz povorke su se odjednom začuli povici negodovanja zbog izgovorenih reči, najčešće “ua”. To kao da je dodatno motivisalo oduševljene levičare i levičarke da tapšu i glasno uzvikuju “ua liberali”. Ljudi koje inače zajedno viđamo na nekim žurkama ili diskusijama su se sad međusobno svađali, vikali jedni drugima u lice, kolutali očima ili tapšali, otvoreno time prikazujući kog su ideološkog opredeljenja. Jasno je da je Prajd oduvek bio poprište ideoloških borbi, međutim ovaj put ta borba se dogodila iznutra.

Nakon što se Prajd završio, društvene mreže su bile pune statusa koji su odobravali ili negodovali zbog govora koji je na Terazijama treštao kroz zvučnike. Ljudi su se žalili kako je jedan, po njihovom mišljenju, ideološki neutralan događaj ukaljan Marijinim rečima protiv kapitalizma. Organizatori i organizatorke su pozivani na odgovornost, osuđivano je nametanje mišljenja od strane predstavnice Žena u crnom i levičarsko “preuzimanje” Prajda, koji navodno treba da bude za sve nas, kakva god naša ideološka uverenja bila.

ČITAJTE:  Bezbedonosna kultura za LGBT mlade

Možemo reći da postoje dve grupe ljudi koji su se bunili protiv gorepomenutog govora. Jednoj grupi pripadaju oni koji gaje iluziju da je Parada ponosa ideološki neutralan događaj, ove godine preuzet od strane levičara i levičarki koji su time narušili njenu neutralnost i širinu. Prajd na koji dolaze domaći zvaničnici i zvaničnice kako bi ih, isto prisutni, strani zvaničnici i zvaničnice potapšali po ramenu i pohvalili njihovu toleranciju, dok ih sve zajedno sa šakom LGBTIQ ljudi čuvaju velike policijske snage – ne samo da nije neutralan događaj, već je izrazito liberalski. Nakon Prajda, ti isti zvaničnici i zvaničnice otići će na kafu, odlučiti o veličini novih rezova u budžetu i o sektoru čiji će radnici i radnice osetiti mere štednje, dok ćemo mi otići kući zadovoljni što smo prisustvovali jednom neutralnom događaju, a potom možda dobiti poziv šefa ili šefice koji će reći da smo otpušteni. Neki iz ove grupe će dobaciti komentare (na tragu onih genijalnih argumenata kako neko ne može ujedno da nosi najki patike i da bude levičar ili levičarka) da je licemerno pljuvati kapitalizam na događaju finansiranom od strane država sa najrazvijenijim kapitalizmom, valjda ne shvatajući da iako se možda može zamisliti život van sistema (npr. Tarzan), naše borbe protiv ili za sistem moraju se dešavati unutar njega samog da bi imale efekta. Jedno od negodovanja koje se čulo je bilo i “Ovo je Prajd!”, u smislu – “smaračice, prekini da pričaš o antifašizmu i antikapitalizmu, pričaj o gejevima”. Potpuno očekivana intervencija jednog, verovatno politički neosvešćenog dela povorke, koji ne prepoznaje vezu između različitih vidova opresije koje mi svi trpimo ili ne trpimo.

Drugu grupu čine liberali i liberalke koji i te kako shvataju da ovaj događaj nije neutralan, i koji su nakon prve naznake politike koja im ne odgovara poručili da više neće prisustvovati Paradi. Ono što je ovde iznenađujuće, a možda i ne, koliko su njihovi postupci zapravo neliberalni. Jedan, po svim osnovama liberalski, događaj na kome Biljana Srbljanović počinje svoj govor sa “građani i građanke”, mogao je da postane još liberalniji govorom protiv kapitalizma. Umesto da prepoznaju šansu da se pokažu kao tolerantni i liberalni pojedinci kojima ne smeta sloboda govora i jedna, pre svega, ponuda nečeg drugačijeg (valjda su u ovom momentu zaboravili koliko je konkurencija vredna za tržište), oni su brže bolje poručili da ih više nećemo sretati na Prajdu. Ne samo da su propustili šansu da sam govor protiv kapitalizma utvrdi taj isti kapitalizam i liberalizam, liberali i liberalke su najavom da neće doći sledeće godine, bez borbe prepustili paradu nama koji želimo da je menjamo iz korena, a koji ćemo biti tamo i sledeće, i svake naredne godine ne bismo li to postigli.

ČITAJTE:  Sarađivati sa Paradom ponosa: Kako je Prajd sistematski uništen od idiota

Onima, koji očito ne poznaju istoriju LGBTIQ pokreta, koji su najavili svoj nedolazak i koje obliva nezadovoljstvo zbog iluzije da su levičari i levičarke “preoteli” Prajd, može se samo poručiti da ćemo zapravo pokušati to da uradimo i da vratimo Prajd u onaj okvir u kom mu cilj nije borba za već privilegovane, već adresiranje problema svih potlačenih – a za to vreme, liberali i liberalke neka budu samo dovoljno daleko.

Piše: Asja Lazarević