Saša Janković: Zaštitnik građana


Kada treba LGBT osobe da se obrate upravo Zaštitniku građana?

Građani mogu da se obrate ZG pritužbom kada smatraju da su zbog nezakonitog ili nepravilnog rada nekog organa vlasti uskraćeni za bilo koje pravo koje im garantuje pravni poredak Republike Srbije (čiji su deo i ratifikovani međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava).
Zaštitnik građana, međutim, po pravilu nije prva adresa na koju građanin treba da se obrati ako smatra da su mu prava povređena. Zakon propisuje da građanin prethodno treba da pokuša da svoja prava ostvari korišćenjem pravnih sredstava.
Međutim, Zakon propisuje da Zaštitnik građana izuzetno može pokrenuti postupak kontrole i pre iscrpljivanja pravnih sredstava, kako bi sprečio da građaninu bude naneta nenadoknadiva šteta, ili ako se pritužba odnosi na povredu principa dobre uprave, posebno nekorektan odnos organa uprave prema podnosiocu pritužbe, neblagovremen rad ili druga kršenja pravila etičkog ponašanja zaposlenih u organima uprave.
Takve zakonske odredbe omogućavaju Zaštitniku građana da odluku o vođenju postupka pre iscrpljivanja pravnih sredstava donese u skladu sa ocenom konkretnih okolnosti svakog pojedinačnog slučaja. Pri tome se ceni da li je građanin uložio razuman napor da samom postupajućem organu ukaže na nezakonitost ili nepravilnost ili bi to, možda, u konkretnom slučaju bilo očigledno besmisleno; da li je podnosio žalbe, vodio upravni spor ili se radi o situaciji do koje ne bi ni došlo da je organ vlasti radio iole profesionalno, korektno, stručno, nepristrasno, odgovorno, celishodno – jednom rečju prima facie pravilno i zakonito. Zaštitnik građana, dakle, po pravilu neće pokretati postupak po pritužbi ako se građanin prethodno nije obratio drugim organima pred kojima može uspešno zatražiti zaštitu svojih prava, već će ga poučiti koji su to organi i kako da to učini. U službi Zaštitnika građana takve pouke daje Odeljenje za savetodavnu pravnu pomoć. Zaštitnik građana neće pokretati postupak ni ako je suština spornog pitanja „pravnička“, odnosno ako se radi o sukobu legitimnih pravnih tumačenja koji može biti razrešen na upravnom ili sudskom nivou. Pod „legitimnim“ pravnim tumačenjem Zaštitnik građana podrazumeva takvo tumačenje koje se ne može smatrati očigledno pogrešnim ili nekorektnim prema građaninu.
I u uporednoj praksi je široko prihvaćeno da niko ne može ombudsmanu nametati obavezu da određeni slučaj uzme u razmatranje, već ombudsman, na osnovu stručnosti i savesti, slobodno ceni da li konkretne okolnosti slučaja opravdavaju da proveri zakonitost i pravilnost rada organa vlasti u poštovanju prava građana, ili je akte uprave celishodnije osporavati i ispitivati korišćenjem pravnih lekova. Ovlašćenje ombudsmana da (obrazloženo) odluči hoće li neku pritužbu ispitivati ili ne jedno je od obeležja nezavisnosti i samostalnosti ovog organa i povezano je i sa kvazi-sudskom, relativno neformalnom prirodom postupka koji vodi.
Aktuelni zaštitnik građana Saša Janković zauzeo je načelno stanovište da će postupak kontrole pre iscrpljivanja pravnih sredstava pokrenuti kada se, na osnovu navoda pritužbe, može razumno posumnjati u to da se prava građana krše zbog toga što organ vlasti ne postupa u skladu sa Ustavom, zakonima i svim pravilima koja ga obavezuju da radi transparentno, stručno, svrsishodno, efikasno, odgovorno, etično, uz poštovanje dostojanstva i drugih osnovnih prava i legitimnih interesa građana – jednom rečju, kada se razumno može posumnjati da organ vlasti ne postupa odgovorno već samovoljno, na štetu prava građana.
Republički ombudsman, dakle, pokreće postupak kontrole ne tražeći od građana da prethodno iscrpljuju sva dostupna pravna sredstva, ako oceni da su potencijalno suočeni sa takvom situacijom kakva ne bi uopšte smela nastati da organ vlasti radi iole stručno i savesno, a okolnosti ukazuju da pred drugim organima pritužba ne bi bila razmotrena brzo i pravilno, ili bi korišćenje drugih pravnih sredstava za građanina predstavljalo nesrazmeran napor.
Takvim stavom ombudsman suštinski štiti demokratsku prirodu odnosa građana i organa vlasti – u kome je dostojanstvo građana neprikosnoveno.
Budući da je Zaštitnik građana inokosni državni organ, svaki izabrani Zaštitnik građana može i na donekle drugačiji način, ali u okviru zakonskih odredbi, odrediti konkretne indikatore za pokretanje postupka kontrole pre iscrpljivanja pravnih sredstava.
Po pitanju LGBT problematike, Zaštitnik građana je stava da, ukoliko se pritužbom želi ukazati na konkretnu pojavu diskriminacije, pre obraćanja Zaštitniku građana nužno je obratiti se Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, jer Zaštitnik građana taj organ smatra za dostupno i efikasno pravno sredstvo za zaštitu od bilo kog oblika diskriminacije, pa i diskriminacije zbog seksualnog opredeljenja. Ako podnosilac pritužbe i nakon obraćanja Povereniku bude smatrao da su njegova, odnosno njena prava prekršena nezakonitim ili nepravilnim radom organa vlasti (ne izuzimajući ni samog Poverenika), i to učini verovatnim, Zaštitnik građana postupaće po takvoj pritužbi i voditi postupak kontrole rada drugog organa. Jedini organi vlasti (državni organi, organi i organizacije, preduzeća i ustanove sa javnim ovlašćenjima) koji su izuzeti iz kontrolne nadležnosti Zaštitnika građana u Srbiji su Narodna skupština, Predsednik Republike, Vlada, Ustavni sud, sudovi i tužilaštva. Naravno, ako se pritužbom ukazuje na nenadoknadivu štetu ili druge zakonom predviđene razloge, i druge okolnosti slučaja ukazuju na potrebu primene izuzetka, Zaštitnik građana će po pritužbi postupati i bez upućivanja podnosioca pritužbe na Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, ali će postupak voditi u saradnji sa tim organom.

ČITAJTE:  Boris Milićević: Reagovali su oni od kojih sam to i očekivao

Kakva je procedura?

Zaštitnik građana pokreće postupak po pritužbi građana ili po sopstvenoj inicijativi kada sazna za činjenice odnosno okolnosti koje ukazuju na eventualnu povredu odnosno ugrožavanje prava grđana. Postupak pred Zaštitnikom građana je oslobođen nepotrebnih formalnosti tako da građani/građanke mogu da se obrate telefonom na 011/2068-100, mejlom (na adresu: zastitnik@zastitnik.rs), običnim pismom, ili se pritužba može predati neposredno u Deligradskoj 16, gde se, takođe, može dati usmeno na zapisnik, u čemu će pomoći zaposleni u Stručnoj službi. Bitno je navesti na koji organ se pritužba odnosi, koje je pravo povređeno, kratak opis povrede i da se pritužba svojeručno potpiše. Na osnovu punomoćja, pritužbu u ime i za račun drugog lica može da podnese drugo lice, u ime maloletnog deteta roditelj, odnosno staratelj lica pod starateljstvom. U ime pravnog lica pritužbu podnosi zakonski zastupnik ili lice koje je ovlašćeno da to učini, uz priloženo punomoćje. Da bi Zaštitnik uzeo pritužbu u razmatranje ona, po pravilu, ne sme biti anonimna, a mora se podneti najkasnije u roku od jedne godine od izvršene povrede prava, odnosno od poslednjeg postupanja odnosno nepostupanja organa uprave u vezi sa učinjenom povredom prava građana. Obrazac pritužbe je dostupan u našim prostorijama, kao i na našem sajtu, www.zastinik.rs.
Zaštitniku građana se može obratiti građanin/građanka kada smatra da je u ostvarivanju prava oštećen/a odnosno da su prava ugrožena, s obzirom da organi uprave nisu korektno (ili uopšte nisu) primenili propise Republike Srbije. Pre podnošenja pritužbe podnosilac mora da pokuša prethodno da u odgovarajućem postupku zaštiti svoje pravo.
Postupak pred Zaštitnikom građana je besplatan.
Nakon podnete pritužbe Zaštitnik građana u posebnom postupku proverava da li je u radu organa javne vlasti bilo ili ima propusta pažljivo razmatrajući sve pribavljene dokaze i činjenice na osnovu kojih i utvrđuje opravdanost pritužbe. Nakon toga, Zaštitnik građana može obavestiti pritužioca da je pritužba neosnovana ili utvrditi da su postojali nedostaci. Ako utvrdi postojanje nedostataka u radu organa uprave, Zaštitnik građana mu upućuje preporuku o tome kako bi uočeni nedostatak trebalo otkloniti. Rok za postupanje po preporuci je 60 dana. Organ uprave mora obavestiti Zaštitnika u ostavljenom roku o tome šta je uradio po preporuci, a ako nije postupio mora obavestiti o razlozima za propuštanje činidbe. Osim nekorektnosti u primeni propisa države, Zaštitnik građana će s posebnom pažnjom ispitati i da li su zaposleni u upravi pri ophođenju prema građanima poštovali pravila ponašanja koja karakterišu dobru upravu i to: poštovanje dostojanstva stranke, etičnost, savesnost, stručnost, nepristrasnost i delotvornost.
U toku postupka pritužilac ima pravo da se interesuje u kojoj je fazi postupanje po podnetoj pritužbi a Zaštitnik građana, pismeno, obaveštava pritužioca o početku i završetku postupka. Zaštitnik građana sve vreme trajanja postupka kontaktira sa pritužiocem radi utvrđivanja svih relevantinh činjenica i okolnosti neophodnih za meritorno odlučivanje. Ukoliko se u toku postupka pojave nove činjenice odnosno okolnosti, pritužilac je dužan da o tome obavesti Zaštitnika građana.
Preporuke Zaštitnka građana nisu pravno obavezujući akti te je posao Zaštitnika građana da snagom argumenata, svojom i ekspertizom zaposlenih u Stučnoj službi, autoritetom i ugledom, uveri organ u neophodnost otklanjanja utvrđenog propusta i promene načina rada. Ipak Zaštitnik građana nije ni institucija „dobrovoljnog” prava. Organi uprave imaju zakonom ustanovljenu obavezu da sarađuju sa Zaštitnikom građana, omoguće pristup svojim prostorijama i stave na raspolaganje sve podatke kojima raspolažu, bez obzira na stepen tajnosti, a kada je to od interesa za postupak koji se vodi. Zbog nepoštovanja ovih zakonskih obaveza Zaštitnik građana može da preporuči razrešenje funkcionera koga smatra odgovornim za povredu prava građana, da inicira pokretanje disciplinskih postupaka protiv zaposlenih u organima uprave i da podnese zahtev odnosno prijavu za pokretanje krivičnog, prekršajnog ili drugog odgovarajućeg postupka odgovornog lica. Kad organ ne postupi po preporuci, Zaštitnik građana takođe može da obavesti Vladu, Skupštinu, javnost i medije, a neizvršene preporuke se takođe objavljuju i u godišnjem izveštaju o radu, koji usvaja Narodna skupština.
Molimo da se posebno obrati pažnja na to da Zaštitnik građana ne sme pružati besplatnu pravnu pomoć, pisati drugim organima u ime pritužioca, niti zastupati u postupku pred drugim organima i/ili sudom. Ako, na osnovu podataka i okolnosti iznetih u pritužbi, Zaštitnik građana oceni da je moguće da postoji propust u radu organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja, on će nepristrasno, u javnom interesu, utvrditi sve činjenice i okolnosti (i one koje možda ne idu u prilog) i doneti svoj sud o tome da li su prava prekršena nečijim nesavesnim ili pogrešnim radom.

ČITAJTE:  Filmski dvougao: Milica Tomović i Momir Milošević

Koliko je do sada bilo pritužbi od strane LGBT osoba / organizacija?

Broj pritužbi LGBT osoba odnosno organizacija u dosadašnjoj praksi Zaštitnika građana je zanemarljiv. Ukupno je podneto tri pritužbe, od kojih su dve ukazivale na propust u radu RRA, po predstavkama na govor mržnje u medijima, a treća je ukazivala na eventualnu povredu prava na jednaku dostupnost zdravstvenih usluga.

Obrazac pritužbe je dostupan u našim prostorijama, kao i na našem sajtu, www.zastinik.rs