Iako nisam preterano socijalna osoba, u prethodnom periodu sam posetio nekoliko fetiš žurki. Tačnije, jednu sam organizovao, a bio sam na žurkama u Beogradu, Osijeku, Zagrebu i jednoj ruskoj žurki u Beogradu. Ono što odlikuje te žurke je raznolikost. U svakom pogledu. Fluidnih rodnih identiteta, seksualnih orijentacija, fetiš uloga i svega ostalog. To su mesta gde se svako oseća dobrodošlo i prihvaćeno, dokle god poštuje pravila.
Te žurke su mi bile idealna prilika za upoznavanje novih ljudi, razmenu mišljenja, sticanja novih iskustava i tome slično. A i svideo mi se taj osećaj prihvaćenosti i kao da si kod kuće. Pored toga, tokom večeri dobijem silne komplimente na račun izgleda, stajlinga, ponašanja, energije, pa nije na odmet malo nahraniti i ego.
Ono što sam shvatio na ovim žurkama jeste to da su žene generalno dosta otvorenije i slobodnije nego muškarci. Pre će prići da se upoznaju, udele kompliment, započnu konverzaciju.
Na početku mi je to donekle bilo i logičnije, jer od žena nisam očekivao nikakvu drugu zainteresovanost, osim prijateljsku, pa sam samim tim mislio da im je i zbog toga lakše da priđu, jer se ne plaše tog rizika od odbijanja, kao većina muškaraca.
Međutim, kako je vreme odmicalo, počeo sam da shvatam da se kod sve većeg broja žena javlja upravo i zainteresovanost za nešto više od samog prijateljstva, i da one nemaju nikakav problem da to spontano, kroz konverzaciju spomenu, pitaju, što bi se reklo „ispipaju teren“.
To me je na prvu jako začudilo, jer sam ja mislio da je evidentno da sam osoba koju isključivo privlače muškarci. A onda sam shvatio da se zapravo nalazim na mestima gde je seksualnost najvećeg broja prisutnih ljudi zapravo jako fluidna, te da uopšte nije toliko iznenađujuće što su mnoge od njih pretpostavile da bi ista situacija mogla biti i kada sam ja u pitanju.
Na moje objašnjenje da ne osećam seksualnu privlačnost prema ženama, ostajale su razočarane. To me je isto na početku iznenađivalo, jer sam smatrao da imaju mnogo veći i bolji izbor muškaraca, pa mi nije bilo jasno što su toliko, i pored svih tih muškaraca, bile zainteresovane za mene.
I tada su se dešavale neke veoma zanimljive konverzacije. Iako sam bio na različitim žurkama i razgovarao sa različitim ženama, uhvatio sam jednu suštinu koja im je bila zajednička.
Mnoge od njih su izgovarale rečenice koje su se svodile na to da su generalno razočarane heteroseksualnim muškarcima. Razlozi za to su takođe bili slični: nepoštovanje, manjak pažnje, posvećenosti, truda, manira, svođenje žena na seksualne objekte i želja da ih iskoriste samo za jedno.
Sa druge strane, mnoge od njih su mi rekle da su u druženjima sa gej muškarcima dobijale upravo sve ono što im je od strejt muškaraca nedostajalo: ljubav, pažnju, poštovanje, trud, spremnost da sasluša, da pomogne, da bude tu kada je potrebno, da zagrli, pomazi i tome slično.
Ja sam tu zauzeo stav da je donekle i logično da će od gej muškaraca dobijati takav tretman, jer oni nisu zainteresovani ni za šta seksualno sa ženama, te ih samim tim posmatraju i tretiraju na drugačiji način. Doduše, takođe smatram da bi i heteroseksualni muškarci, bez obzira na to što su za žene zainteresovani seksualno, trebalo da pruže i sve ovo ostalo, ali to je već neka druga tema.
Kroz razgovore s njima sam pokušao da izvedem zaključak da bi možda i one trebalo da razdvoje te dve stvari u glavi. Da će od gej muškaraca dobijati sve ono što im je potrebno da bi bile emotivno ispunjene, a da od strejt muškaraca očekivanja smanje na seksualno zadovoljenje.
Stvari nažalost nisu tako jednostavne. Ono što sam takođe uvideo da je zajednička karakteristika mnogim od tih žena jeste nada da će neki gej muškarac vremenom, kako se taj odnos produbljuje, razviti i seksualnu privlačnost prema ženama. Preciznije, ne prema svim ženama, već prema njoj jednoj konkretno.
Pokušao sam da im objasnim da stvari baš i ne funkcionišu tako, i da će potencijalno biti još više razočarane i povređene ukoliko žive sa takvim očekivanjima. Mnoge nisu htele to da prihvate kao činjenicu i ostale su pri stavu da tamo negde sigurno postoji jedan „pravi“ gej muškarac, koga će one ipak uspeti da preobrate.
Da stvar bude još smešnija, one ni nemaju želju da ga potpuno preobrate. Većini bi bilo potpuno u redu da se on pored nje viđa i dalje sa muškarcima, dokle god njoj pruža sve što joj je potrebno.
O muškim svinjama sa kojima sam se susretao sam već pisao ranije, više puta. Samo sam negde živeo u uverenju da su oni svinje samo prema osobama poput mene. Donekle me je iznenadila činjenica da se njihovo ponašanje ne menja mnogo ni kada su žene u pitanju.
To me je dosta bacilo u razmišljanje, moram da priznam. Pokušao sam da otkrijem koji je razlog njihovom takvom ponašanju. Da li je to posledica društvenih mreža, aplikacija za upoznavanje, brzina života, gde onda oni misle da ne treba da pokažu nikakav dodatan trud da bi nekog osvojili, jer uvek postoji neko drugi ko ne iziskuje toliko truda.
Nisam uspeo da otkrijem tačan razlog, ali sam shvatio da to i nije toliko bitno. S druge strane, svaka žena, pa i osoba poput mene, ponekad dobije želju da na isti takav način iskoristi muškarca. Bez truda, cimanja i gubljenja vremena. Jedan poziv ili poruka, on dođe i obavi ono zbog čega je i pozvan, i život ide dalje. Dokle god nema pogrešnih očekivanja da to može da postane nešto što nije, sve je legitimno.
S druge strane, na tim istim žurkama sam uspeo da upoznam i nekolicinu (doduše, jako mali broj) parova, gde su baš te žene imale samo reči hvale za svoje partnere.
I tu sam video nekoliko izuzetaka koji potvrđuju pravilo. Nisu svi muškarci svinje. Samo su oni koji nisu ređi. I tiši. I neprimetniji. Ne dolaze toliko do izražaja, pa ih često ni ne vidimo. Ili smo toliko navikli na ove svinje, da su nam ovi fini i dobri dosadni.
Ono što bih izveo kao zaključak jeste da bi strejt muškarci mogli (makar povremeno) da se ugledaju na ove retke, zlatne primere, da žene ne bi živele u deluziji da je njihov idealan muškarac – gej muškarac.
Piše: Filip Obradović
Više tekstova iz broja 82 – februar 2025. možete pročitati na (Klik na sliku):
