Oni su nekom bauk, nekom fetiš. Večno inspirativna tema. Ovog puta ne bavimo se oženjenim biseksualcima. Njihov strejt brak ne predstavlja čudo. Tema su baš muškarci koje daleko više privlači svoj pol, a ipak su, ili su bili, u braku sa ženama. Pred nama su tri konkretna primera.
Slučaj 1 – Najfiniji mužić
Čovek, koga ćemo zvati Đorđe ima 45 godina. Otac je dva tinejdžera, a do pre neku godinu bio je u braku.
– U srpskoj provinciji, pre pojave interneta, nije postojala gej opcija. Il’ se ženi ili si za manastir. Mnogi od nas i sami su prihvatili ,,podrazumevajući stav’’ da je homoseksualnost bolest i svesno pobegli od svoje prirode. Uračunajmo u to i pritisak okoline i eto razloga da se sklopi brak – navodi Đorđe.
– U mom slučaju nije sve bilo crno. Supruga je veoma blaga, izuzetna osoba. Po karakteristikama vrlo slična meni. Oženio sam se misleći da je to najbolje za mene, a kad se u nešto veruje celim bićem, sve je lakše. Nesuglasica gotovo i nije bilo. Seksualni život bio je redak. Posle rođenja drugog deteta skoro da je i zamro. Nedostatak strasti nadoknadio sam velikoj posvećenosti kući i deci pa žena druge stvari nije zamerala. Hvalila se sa mnom jer umesto alkohola i provoda vreme posvećujem domu i kućnim poslovima. S pojavom TV emisija o gejevima, novinskih članaka o njima i interneta, shvatio sam da nisam toliko redak koliko mi se čini.
Na raznim sajtovima gej oglasi nicali su kao pečurke. Pojavili su se i oni iz moje okoline. Na jedan sam se javio, probao i otkrio da to jeste moja prava priroda. S obzirom da su mi se deca gotovo osamostalila i da im nisam potreban u meri kao pre, odlučio sam da se razvedem. Supruga je bila šokirana.
S obzirom da je bila fer, i da je zaslužila da zna pravi razlog, odlučio sam da joj priznam istinu. Nisam želeo da se jede u sebi i preispituje gde je pogrešila. Na kraju krajeva, ona i ja smo postali najbolji prijatelji. Dvaput nedeljno viđam decu, a i sa njom pijem kafu, a ona ima običaj kroz osmeh da kaže: Da mi nisi rekao ono što jesi, bila bih ubeđena da imam najboljeg muža na svetu. Moje prijateljice hvatale su svoje u preljubama, nervirale se što su toliko odsutni, što su nemarni i grubi, a ja likovala jer tih problema nemam. I dalje mislim da si jedan od najboljih ljudi koje sam upoznala – kaže ona, dok Đorđe naglašava da decenija koju je proveo u braku nije bačeno vreme. Dobio je dvoje dece od kojih ne želi da se distancira, a za bivšu ženu se ispostavilo se da je zrela osoba sa kojom ću uvek biti u dobrim odnosima.
Slučaj 2 – Kućica u cveću
Čoveka iz drugog slučaja zvaćemo Voja. Ima nešto više od 40. Iz malog je grada. Oženio se pre petnaestak godina, takođe u vremenu pre interneta. Za razliku od prvog slučaja Voja navodi da primaran razlog za njegovu ženidbu nije bio ničiji pritisak jer oca nema, dok je majka povučena žena koja već ima unuke od starijeg deteta. Razlog za pronalaženje devojke bio je Vojina velika potencija.
– Kad im kažem da sam sa ženom prve godine braka vodio ljubav i pet puta dnevno, kažu mi da sam biseksualac. Na to im odgovorim negativno uz napomenu da previđaju postojanje vrlo potentnih gejeva. Nimalo nisam strejt, ali jednostavno mogu…, a u to doba nije bilo načina da u mom gradiću pronađem momka. To je teoretski bilo moguće, ali pošto sam radio posao u uniformi, nisam imao hrabrosti na takav rizik. Kompromitacija tog tipa koštala bi me i ugleda i radnog mesta. S obzirom da je mladalačke snage bilo dosta, a da su me žene startovale, mislio sam ,,daj šta daš’’.
Najveći paradoks je taj što sam iz perspektive moje supruge bio izvanredan ljubavnik. To što nisam doživeo vrhunac ni pre ni po podne ni uveče pa smo morali da vodimo ljubav i u ponoć ili u zoru, njoj je bilo plus. Drugi muškarci sa kojima je bila, završili bi posao za par minuta, a ona bi ostala nezadovoljena. U njenim očima ispadao sam nezasita životinja, a u stvari sam bio nedovoljno zadovoljan nečim, a nisam znao čime. Posle petnaest godina braka mogu da kažem da formalno imamo sve. I dvoje dece i kućicu u cveću. I psa i mačku. Ipak, čitava druga polovina braka je potpuno bez seksa. O čemu se radi?
– S pojavom interneta dobio sam priliku da probam i s muškarcem. Znao sam da ne mogu da propustim. Osim toga više ne radim posao u uniformi niti se družim s tim miljeom. Ženi nisam rekao apsolutno ništa. Međutim desilo se nešto neobično. Ona se sama distancirala od mene. Kao da joj nešto kvrcnulo u glavi i više nije zainteresovana za mene. Ne želi ona, ne želim ja. Bračni seks više ne postoji. Spavamo u odvojenim sobama, a zajedno radimo na odgoju dece.
– Par prijatelja rekli su da me supruga vara i da to znaju svi. Osmehnuo sam se, ali ne zato što im ne verujem, kako su mislili, već stoga što mi to i odgovara. Ako već ja imam nekoga, bolje da ima i ona. Zbog njene nezainteresovanosti nikada mi ne ulazi u sobu, ne pregleda kompjuter i slično. Njen ispunjen život garant je da se neće petljati u moj.
Na pitanje dokle li će to tako trajati i da li će se možda, kad se deca potpuno osamostale, doći do formalnog razvoda, Voja kaže: – Ne verujem. Za razvod je potrebna neka žešća svađa, zagorčavanje života partneru. Kod nas postoji distanca, ali nema netrpeljivosti. Ona ima svoj život i karijeru, ja svoj.
Kuću u kojoj živimo napravili smo zajedno. Tako možemo do veka. Ja da tražim razvod neću jer me ona ni u čemu ne ograničava, a šta ona planira ne znam. Ukoliko joj je ljubavnik oženjen i nema nameru da ima i zajednički život s mojom suprugom, i njoj će uvek odgovarati ovako. Ako i nije oženjen, sumnjam da će formalno hteti ženu sa dvoje dece. Osim toga, posle poslednjih izbora, supruga je postala i lokalna funkcionerka. Razvod i skandali bi joj narušili ugled. Sumnjam da će ga ikad biti, ali ne isključujem – završava Voja.
Slučaj 3 – Vil i Grejs
Treći slučaj je možda i najinteresantniji sa društvenog aspekta. Akter je na pola puta od tridesete do četrdesete. Zvaćemo ga Panta. Za razliku od prethodnih primera, on je stanovnik metropole, a njegovu mladost je zahvatilo internet vreme.
– Već sa osamnaest izašao sam prvi put u gej klub. Tada sam ostvario i prvu vezu. Kad vam je lokacija Beograd, na internetu uvek imate par hiljada gej oglasa. Nikad me nije hvatalo preispitivanje da li je gej bolest. Znao sam da nije. Kompletne avramske religije na čelu sa pravoslavljem sam prokužio kao represivne religije već sa trinaest godina tako da me ni u ranoj mladosti nije pomutila kritika tradicionalističkih autoriteta.
Panta je uvek na liniji borbe protiv konzervativizma, nacionalizma i klerikalizma. Za prijatelje jedno vreme bira baš gej aktiviste. Učesnik je njihovih tribina, piše kolumne za gej sajtove i jedno vreme je u neformalnoj žiži gej scene.
Ipak, pri približavanju tridesetoj godini dolazi do velike krize. Panta gasi profil na fejsbuku na kome za prijatelje ima uglavnom lgtb-ovce i homofrendične ljude. Par godina kasnije otvara nov profil u kome je oženjen. Na slikama dete. Mnogi koji ga imaju za prijatelja su u čudu. Odakle preokret? O čemu je reč s obzirom da je Panta bliži gejstvu nego biseksualnosti? Stvar postaje malo jasnija jer mnogi u njegovoj ženi prepoznaju osobu koja je često posećivala gej žurke. O čemu se radi? Da li su oboje gej pa je brak fingiran?
– Stvar leži u tome da je život daleko kompleksniji nego što se čini na prvi pogled – odgovara Panta – Reč je o zanimljivom sticaju okolnosti. Iako sam znao da sam gej koji se ne stidi tog što jeste, posle tridesete počeo sam da doživljavam krizu i nezadovoljstvo na mnogo nivoa.
Pojavila se sumnja da muško-muška veze može trajati dugo. Od osamnaeste godine do danas imao sam nekoliko veza. Ni avanture nisu oskudevale. Posle iskustava počeo sam da prepoznajem mračnu stranu ne toliko muško-muških koliko mojih odnosa sa muškarcima. Prosek trajanja mojih veza je nešto manji od godinu dana. Duže skoro nikad nije išlo. Ne želim da krivim samo druge. U podjednakom broju slučajeva sam ostavio i bio ostavljen. Uvek je dolazilo do svojevrsnog zasićenja. Mog ili tuđeg, nebitno. Do želje da se proba nešto novo.
Mislim da smo mi muškarci, čast izuzecima u koje ipak ne spadam, teška bića u smislu strpljenja ili privrženosti. Kao da nas testosteron tera na nova iskušenja. Pri tom nema dece koja bi nas spajala kao strejtere i što je možda i najgore nema uslova za zajednički život. Gej parovi u Srbiji uglavnom ne žive zajedno. Glavni razlog je siromaštvo. Sporedni odudaranje od okoline. Čim pređu tridesetu, gejevi ne mogu da se izvuku na cimerstvo. Komšiluk uglavnom zna i retko koji par ne doživi, a da mu nekad na vratima ne ispišu pederi ili ne gađaju prozor kamenom. Ukoliko ste došli sa strane imate izgovor zašto ste odabrali život s nekim cimerom. Ako ste Beograđanin življenje sa drugim muškarcem u posebnom stanu, a već imate onaj roditeljski, znači čisto autovanje.
Nekad su me raskidi boleli. Nekada su boleli drugog. Neke veze prošle su i bezbolno. Jednostavno su se otrcale. Gejevi često traže tipove sa što muževnijim crtama. Žele da te osobine formiraju i kod sebe. Ja imam tipično muške osobine u smislu da ne volim da kuvam, perem ili radim kućne poslove. Na Balkanu su svi muškarci vaspitani tako. Ako obojica ne volite to da radite, kuća će postati pakao. Prva tri meseca od ulaska u vezu ne flertujem sa strane, a onda kao da se taj lovački nagon aktivira u meni i želim i nešto novo. U gej vezama ne postoje požrtvovane supruge i majke koje su stub cele porodice. Možda se zato sve to brzo raspada. Ako su obojica sa lovačkim nagonom ko će biti stub? – pita se Panta.
– Generalno sam razočaran i većinom beogradskih gejeva. Umesto obraćanja pažnje na unutrašnje osobine, većina su, iz mog ugla gledanja, površnjaci koji će pre razgovarati o veličini nečijeg ponosa nego udubiti se u ozbiljnu temu.
Ipak i drugi se ne snalaze u raljama gej života. I njima gej veze traju kratko, dobijaju krizu kada prva mladost prođe, pa se ipak ne žene.
– Sticaj okolnosti bio je taj da se u mom životu pojavila i žena sa kojom sam se negde našao na istoj frekvenciji. Ne naravno telesnoj, ali duhovnoj svakako. S obzirom da je i sama biseksualka, doduše više strejt, upoznali smo u gej kafiću u većem društvu i počeli intenzivno da se družimo. Posle godinu i po dana zajedničkih provoda, poverila se da pati što joj poslednji voz odlazi, a nema decu. Njeni strejt vršnjaci uglavnom su oženjeni, a oni razvedeni ili van brakova uglavnom i ne žele decu. U početku sam njenu želju shvatio kao šalu, a kasnije pomislio da je to i moja jedinstvena šansa da postanem roditelj.
– Vodili smo ljubav isključivo tokom plodnih dana. Bilo je često usiljeno i priznajem da sam u mraku zamišljao muškarca. Ipak želja za naslednikom bila je vredna truda.
Ovaj neobični dvojac koji se rutinirao u zajedničkom životu, danas ima dete. Panta za medije ne želi da precizira da li je dobijeno prirodnim putem, veštačkom oplodnjom ili usvajanjem, ali napominje da su paralelno pokušane sve varijante.
– Nekad se ispostavi da ti upravo osoba koja nije tvoja ciljna grupa u smislu seksualne privlačnosti, najviše pomogne u životu. Za suprugu mogu da kažem da je jedna od retkih koja me nikad nije izdala ni razočarala. Mnogi gejevi žele da žive sa muškarcem. Za mene je prioritet da živim s nekim u miru i slozi. Sigurnost i stabilnost su mi na prvom mestu, a ne strast koja može lako da zamre.
Sa suprugom se gotovo nikad ne sukobljavam, osim kad su kućni poslovi u pitanju. Iako i ona i ja znamo da to nije život kakav smo zamišljali pre desetak godina, ne mislimo da smo napravili loš izbor.
– Mnogi strejt brakovi oko nas su se raspali. Gej veze takođe. Ispostavilo se da je naš netipičan brak daleko stabilniji od drugih. Ni ja ni supruga ne ograničavamo jedno drugo. Svako ima slobodu da radi šta želi. Vremena doduše nema zbog rada s detetom, ali i ono će porasti.
Pantin slučaj je interesantan kao primer za brak koji nije sklopljen usled pritiska niti zamaskiran nekom laži. Ipak on u zaključku nema hrabrosti da ovakav život preporuči svakome.
– Život je kompleksan i nema pravila. Ako je neko vezara i želi baš čvrstu, zatvorenu vezu s muškarcem pored koga će se i buditi i leći, za njega ovakvi kompromisi nisu. Taj bi patio što nije non stop sa svojim dečkom. Izbor da se ima brak sa ženom i dete, ne bih mogao da preporučim ni nešto hladnijim tipovima. Ako nisu vezare, možda su avanturisti kojima je cilj provod. Imati dete nosi velike žrtve. Po povratku s posla ne mogu da radim šta želim već izvodim dete u park, vodim ga kod lekara, na dečje rođendane, u igraonice… I onima koji bi žrtvovali najveći deo svog vremena, potrebno je da nađu svoju Grejs. Homoseksualnih žena koje žele decu možda nema dovoljno. Većina mladih strejt žena bi se nasmejalo na predlog da umesto sa strejt mužem žive sa gejem s kojim će dobiti dete. Međutim žene koje se bliže četrdesetoj, a koje se nisu ostvarile u braku ni kao majke, već razmišljaju drugačije. One više ne maštaju o prinčevima na belom konju, raspršile su im se iluzije o gospodinu pravom, a vremena za ostvarivanje roditeljstva je malo. Neke od njih razočarane su i grubošću tipičnog balkanskog muškarca pa je moguće da se pre odluče na život sa gejem, pun sloboda i uvažavanja, nego na bilo kog strejt muškarca ili na potpuno odustajanje od braka i roditeljstva.
– Kad je reč o ostvarivanju roditeljstva, bila bi to trka u kojoj su strejteri zečevi, a mi gejevi kornjače. Očekivano je da zec dođe do tog cilja, a kornjača odustane. Ipak, mnogi ,,zečevi’’ oko mene su te trke izgubili ili im i nisu bile važne. Meni se ukazala šansa da do cilja dođem kao kornjača i to sam iskoristio. Znam da neće biti lako, da ću ozbiljniju gej vezu moći da ostvarim tek kad dete poraste, da ne govorim o problemu autovanja deci. Uvek postoji mogućnost da vas se dete donekle i stidi. Ipak na takve rizike sam spreman i ne bih menjao svoj put – zaključuje Panta.

Piše: P.T.

Related Posts