Svojom najnovijom visoko profilisanom serijom „Pose“, Ryan Murphy oživljava šljaštaću prošlost plesnih dvorana 1980ih godina i queer života u Njujorku. Ali on to nije uspeo da uradi sasvim sam. Radi ostvarivanja svog projekta, jedan od najvećih TV mogula koji je do sad pokupio silne nagrade, okupio je čitavu ekipu LGBTTIQ ljudi iz TV istorije.

Svake nedelje na FX-u, Blanca (Mj Rodriguez), Angel (Indya Moore), i Elektra (Dominique Jackson) hodaju podovima plesnih dvorana uz zvuke nekih od najboljih soundtrackova ikad kreiranih, predstavljaju nam neke od epskih izgleda i stilova, oživljavaju kako sreću tako i borbe trans žena drugačije boje kože i ojačavaju veze svoje nekonvencionalne familije u ono što postaje trijumf reprezentacije queer raznolikosti.

U ovom članku Rodriguez, Moore i Jackson razgovaraju sa Janet Mock koja je inače scenarista serije, producent i izvršni režiser, i pričaju o tome kako je kreirati istoriju, snimati scene seksa, kao i o radostima majčinstva. Zauzmite pozu i pridružite im se.

Janet Mock: Sećam se svog prvog dana na setu kada sam upoznala sve vas i posmatrala vas dok snimate pilot epizodu. Videvši vas tri, kao i Angelicu Ross i Hailie Sahar, to me je nateralo da se naježim u pozitivnom smislu. Stvarno smo kreirali produkciju u kojoj centar podijuma zauzimaju baš trans žene drugačije boje kože. Kakav je taj momenat bio za Vas?

Indya Moore: MJ i ja smo već radili zajedno „Saturday Church“. Bilo je ludo što smo to radile i sada smo u fazonu: „Evo nas opet i radimo zajedno…“ Bilo je baš baš strava. Konekcije koje su već tu, postojeće i one koje se tek stvaraju… Biti deo toga je bilo kao nešto novo, kao nešto što se ranije nije desilo. Možda mi se tako činilo jer sam bila okružena svim tim predivnim trans ženama i trans ženama drugačije boje kože – jedini put kad se desilo da sam bila u tolikom društvu trans žena bilo je u vremenu posle škole.

Dominique Jackson: Gledajući sve njih na okupu ispunilo je moje srce takvom srećom. Osećala sam kao da tu postoji specijalna veza sa onima koji su bili tu pre nas. Kada sam videla Indiyu, kao da je nešto obnovilo i učvrstilo moj osećaj toga da su stvari suđene. Prvo sam je srela pre nekoliko godina kada je ona bila samo dete, a ja radila za neku neprofitnu organizaciju. Kada sam ušla u prostoriju, osetila sam kao da smo svi mi porodica, čak i ljudi koje nisam ranije videla.

JM: Da li ste vas tri tokom snimanja i dok ste igrale uloge u kojima ste bile, pomišljale da kreirate istoriju?

Mj Rodriguez: Bilo mi je jasno da kreiramo istoriju, ali sam se istovremeno oglušila o to i nisam to želela da vidim jer sam se prosto zaljubila u ono što se dešavalo kada sam stigla. Ali nakon nekog vremena, ušla sam u ulogu Blance svesna mojih sestara i toga kroz šta prolazimo. Kada sam najzad prevazišla svoju nervozu i nesigurnosti videla sam da se osećam sasvim prijatno oko žena kojima sam okružena. Živela sam kroz to i naučila iz toga. Takođe sam učila od njih. To je ono što je učinilo da ostanem prizemna i udubljena u posao koji radim zajedno sa njima.

IM: Kada sam prvi put počela bila sam samo uplašena osoba koja je živela od meseca do meseca i oslanjala se na dobrotu drugih da bih preživela, i na pokoji posao u modelingu. Tako da kada sam ušla u sve ovo, razumete me, nisam verovala i imala sam problem da se snađem u svemu tome, da se prilagodim. Kada smo započeli snimanje nisam imala ni sopstveni dom. Bila sam u jadnoj situaciji u kojoj jedva da sam imala za kiriju i svakog dana sam se budila s mišlju: „Wow, glumica sam u mejnstrim TV seriji kao trans žena iz Bronksa i iz usvojiteljske porodice.“ Nije mi u to vreme bilo jasno da kreiramo istoriju sve dok se nisam upustila u razne razgovore sa ženama oko mene i sa mojim menadžerom. On je taj koji mi je skrenuo pažnju na to da serija poput ove nikad nije bila kreirana i pitao me je: „Jesi li ti svesna u šta si se upustila i šta radite?“

JM: Ne samo što pet trans žena jesu regularne glumice u ovoj seriji već imamo i naše ljude iza scene. Scenaristi poput mene i konsultanti, koreografi, znate da je Leoimy Maldonado, kao i Mia Schaffer, pomogla da se organizuju sve scene balskih plesova i plesne probe. Kako su ove trans žene vama pomogle da odradite vaš deo posla u seriji?

MR: Leoimy mi je sve. Na nju sam se ugledala od kad sam imala 14 godina. A ona je sad kao moja majka. Eto kako se stvari u životu ostvaruju i zaokružuju kada je čovek inspirisan. Leomy je velika učiteljica kao i velika… negovateljica ljudima oko sebe… I to mi je u stvari najviše i pomoglo sa mojom ulogom Blance. Od koga bolje da naučiš no od nje na koju sam se ugledala od detinjstva?

DJ: Dok sam posmatrala sve te trans žene iza kulisa, na setu, kako pišu i rade druge poslove, shvatila sam da smo u stvari odradile posao koji smo želele. I nastavićemo da radimo taj posao kako bi naše priče bile ispričane i kako bismo bile vidljive. I još to što sam videla da Lady J i Janet Mock pišu scenario, samo je doprinelo tome da se osetim sigurnom jer one imaju iskustva u trans svetu i iskustvo kao trans žene.

JM: Kada me je Rajan prvi put pozvao da budem deo projekta, on sam je znao da ne može sam da odradi sve ovo a pogotovo kao beli, cis, gej muškarac, ali on je želeo da ispriča priču i jedini način na koji je to mogao da uradi jeste da obezbedi to da sve nas dovede i uputi u projekat i da nas sluša. Da li se vama desilo da ste morali da date neki input ili da dodate nešto u scenario i promenite nešto u njemu a da to nešto po vama nije bilo autentično, pa ste zato to uradile?

DJ: Da, meni jeste. To se baš desilo sa pričom o devojkama u „Show Worldu“ (peep show) i način na koji je scenario bio napisan, bilo je kao da su te devojke bile nekako istrošene i ne baš zdrave… I tu sam stavila kočnicu i informisala pisce, pošto sam znala priču o „Show Worldu“, da devojke koje su tamo radile jesu bile jako fensi tih 80ih i 90ih, da su to bile dobra grupa koja je zarađivala velike novce, čak na stotine dolara na dan. To su bile žene koje su nama bile idoli i koje su nam pokazale kako jedino možemo da živimo normalne živote.

MR: Ja bih jako volela da zahvalim Ryanu što je sa svakom od nas imao lični kontakt, što je postavljao pitanja kako bi predstavio sve autentično u seriji. Ja mislim da je to ono što je on pokušavao da uradi od samog početka a da budemo iskreni, malo režisera danas ljudima daje priliku da pomognu u izradi nečega. Ryan nam je dao potpunu slobodu da same vidimo kako ćemo prići našim karakterima, i postavljao bi nam pitanja: „Šta misliš da li bi moglo to i to da se uradi?“ ili „Šta mislite da li je ovo moguće?“

JM: Dominique i Indya, vas obe imate romantične priče u seriji. Napisala sam scenario i za scene seksa za vas obe – za Angelu i Stana u epizodi 3, kao i za Elektru i Dicka u epizodi 4. Šta je ono što je za vas dve bilo bitno kao glumice u pričanju priče u tim momentima, jer obe ste žene koje nisu izvršile donji deo operacije, a obe imate scene seksa sa cis strejt muškarcima?

IM: Postoji više delova te scene koji su mi bili bitni. Jedna od bitnih stvari bila je da je glumac koji je sa mnom u sceni, da se on oseća prijatno i da mu se Angel sviđa. U mojim ličnim interakcijama sa muškarcima, još uvek se uvek dvoumim i pitam da li se ja sviđam tom muškarcu, da li je njemu prijatno pored mene, da li me on stvarno želi, da li je sve ovo ok za njega? Sećam se da je to bila svojevremeno i moja inicijalna reakcija sa Evanom Petersom kada smo igrali zajedno. Mislim padalo mi je na pamet i to da se pitam da li se Evan oseća prijatno kao i da su mi prolazile kroz glavu misli poput te da je on zbog mene zažalio što je prihvatio ulogu. I ja sam se uvek plašila, kao trans žena, da je moje telo razlog tome. Mislim ja sam glumica, i bude tako interesantno kada uhvatim sebe da ovo izgovaram naglas. Druga stvar koja je meni bila bitna u ulozi Angel, bila je ta da je sama intima među karakterima autentična. Razmišljala sam o vezama u kojima sam bila i kako je bilo biti voljen od strane nekoga ko me stvarno i iskreno voli. Ali to isto dođe i s te strane da nisam mnogo puta u životu bila voljena od strane ljudi koje sam ja volela. Bilo je kao da sve to ponovo proživljavam, tu veliku, ogromnu žudnju za intimnošću, žudnju za tim da budeš dodirnuta iz ljubavi. Angel nikad nije bila dodirnuta osim kada bi nekom bila prilika za seks ili kao objekat za novčanu seksualnu uslugu. Tako da ona svoje telo van toga ne vidi.

DJ: Previše trans žena drugačije boje kože su na žalost bile nagnute tom pravcu da je kompletna operacija promene pola ono što one sebi ne mogu da priušte. Ne samo sa finansijske tačke gledišta već i iz mentalne perspektive. Zato mi se sviđa kako je Janet prišla pisanju baš te scene. Scena je bila puna nežnosti, a opet tu je i činjenica da je tu žena koja se bori za svoju potpunu nezavisnost. Ona se bavila time da trans žene mogu da postignu potpunu operaciju pola i ako to žele za to treba da se bore svim sredstvima i nasuprot tome šta im se čini mogućim a šta ne. To je do samih trans žena. Meni je lično bilo bitno da raširim naokolo poruku koju sam želela da pustim u svet – a to je da mi trans žene jesmo poželjne, da nas ljudi žele, i da ljudi imaju osećanja i privrženost prema nama, ali kod njih postoji ta borba između toga da budu sa nama i dopuštanja sebi da ta veza bude otvorena prema svetu i vidljiva za svet. Jer u tim zatvorenim tipovima veza gde svet za te veze ne zna, gde veze nisu javne, mi trans žene se osećamo kao roba, kao vlasništvo. I mi same imamo problem da iz tih veza izađemo jer se pripadanje nekome čini nama kao da smo voljene. I mi onda to pobrkamo s ljubavlju.

JM: Što se tebe tiče MJ, tvoj karakter se u seriji bori sa diskriminacijom unutar same grupe, baš u sceni gde Blanca nakon pobede u plesu želi da proslavi pićem u gej baru koji se sastoji od belih gej muškaraca i gde odbijaju da je usluže. Možeš li nam opisati kako je bilo odigrati tu scenu i želimo od tebe takođe da čujemo šta po tebi to govori o diskriminaciji trans žena od same LGBT populacije?

MR: Za mene lično je sve to bilo dosta stvarno pošto su mi se te stvari i dešavale u životu od kad sam bila tinejdžer. Mogu samo da zamislim onda kako je bilo biti trans žena 1987. i kako je bilo ući u taj bar, s obzirom da su i beli gej muškarci u to vreme imali poteškoća da se iskažu. Bilo mi je žalosno to što znam da ti simptomi, jer tako ih ja nazivam – simptomima, se manifestuju i dan danas. To je ono što jako smeta i drago mi je što se danas bavimo tom tematikom jer to će možda pomoći nekim ljudima koji ne razumeju, a pre svega našoj LGBTQ familiji, da nas razumeju bolje i da nas ne isključuju iz društva kada se pojavimo negde. Mi želimo da odemo na mesta na kojima ćemo naći utočište među nama sličnima, a ako nismo dobrodošli tamo, gde onda da idemo?

JM: I ja se slažem sa time da je bilo potpuno potrebno da se pokaže ta dinamika dok smo pisali priču. Pokušali smo da pokažemo da čak i unutar LGBTQ zajednice postoji diskriminacija na osnovu boje kože, zatim transfobija, klasizam, diskriminacija prema ljudima sa posebnim potrebama. Druga stvar koju sam želela da pokažem je i kako su crne žene uticale na oblikovanje kulture svojevremeno – od mode, do plesa, vokabulara koji svakog dana čujete u Drag Raceu. Dominique, možeš li mi ti opisati svoje uzbuđenje kada si videla da je to glavna tematika priče?

DJ: Prvo što mogu reći jeste da je bilo prelepo konačno izneti priču na površinu, i pod svetlo reflektora, jer ljudi, društvo, su ukrali našu kulturu i proglasili je svojom a mi za to smo dobili jedno veliko ništa, pa ni priznanje da smo tu kulturu mi kreirale. Ljudi su čak ignorantni prema tome odakle je došla baš ta kultura. Oni je samo uzmu, iskoriste a nas ne poštuju. I morali smo da kažemo: „Ovo nije nešto što ste sami osmislili. Ovo ste dobili od nas.“

JM: Dominique, ti si dosta doprinela seriji svojom ulogom majke. Možeš li nam pričati malo više o materinstvu dok si istovremeno i deo plesnog podijuma, šta ti je plesni podijum dao i kako mi to prikazujemo kroz majke koje glume u seriji?

DJ: Kada su deca bila beskućnici na ulici, trans žene su bile te koje su dobile stanove jer nas je vlada prozvala nepodobnima – odnosno mentalno bolesnima – pa je mnogo žena iz populacije uspelo da pridobije pomoć javnog sektora. Svi ovi mladi gej muškarci i trans osobe nisu imale gde da idu pa su ih trans žene „usvajale“ i odgajale i brinule o njima. Do danas je to zaostavština koja živi. Oko nas su danas deca koja svoj uspeh u životu pripisuju upravo svojim gej majkama, majkama iz gej zajednice koje su ih uzele svojevremeno pod svoje krilo i pokazale im da su vredna ljudska bića, da imaju svoju vrednost, da još uvek pripadaju negde i da su voljena. Ja sama nisam shvatala svoju vrednost kao majka dok nisu počela da me zovu neka od moje dece koja gledaju „Pose“ i oni kažu: „Ali, mama, pa nisi bila tako stroga.“ Ali su mi svi zahvalni jer su shvatili svi svojevremeno koliko su njihovi sami životi vredni nakon što čuju da im neko kaže: „Ja želim da budem tvoja majka.“

JM: Kada sam se ja konačno autovala 2011. i kada sam te iste godine javno podelila svoju priču, nisam bila ni malo voljna u to vreme da postanem glasnogovornica i zastupnica zajednice u javnosti , a ta zajednica je u mojim očima bila ogromna. Sada pitam vas kao glumice, da li vi možda osećate tu istu vrstu odgovornosti i shvatanja da dopustite da vaš posao govori u vaše ime, ili mislite da treba da budete neko ko je aut po ovim pitanjima ili pak da treba ova platforma dalje da bude širena kroz projekte kakav je „Pose“?

IM: Što se mene tiče, ja želim da svoju platformu koristim kao glasnogovorništvo za sve one koji su godinama bili ućutkivani. To je ono čemu sam se ja nadala još dok sam bila usvojena od strane hraniteljske porodice. Sećam se da sam oduvek želela da tamo negde postoji neko ko je poput mene i ko bi mogao da mi pomogne da mislim o sebi u drugačijem i pozitivnom smislu kao osoba sa varijabilnom rodnom ekspresijom. Uvek sam želela da postoji neko ko bi govorio javno o onome tj. protiv onoga što se meni u životu dešavalo zbog onoga ko sam. Pred nama je još dug proces učenja i ponovnog učenja i ja želim da budem deo tog procesa. Ne vidimo puno ljudi koji nisu trans, da uzimaju inicijativu kako bi govorili u korist trans ljudi. I ja mislim da je baš empatija ono što nam svima nedostaje. Toliko dugo smo mi trans žene same sebi bile majke i same smo bile borci za svoja kao i prava drugih ljudi.

DJ: Moj san je oduvek bio da budem na televiziji i to nije bio samo san, bio je osećaj . Oduvek sam znala da sam bila vođena u životu nekim višim silama i kada me je život naveo na „Pose“ znala sam da je to bio blagoslov dobijen kako bih nastavila da radim posao koji sam započela. Ja još uvek ne znam tačno šta je to nešto, ali to je orijentisano ka tome da trans žene drugačije boje kože a pogotovo ta ista populacija sa plesnog podijuma bude predstavljena i da bude vidljiva, da ima glas. Bila bih skroz nezahvalna u životu kada bih utišala baš taj svoj glas zato što mislim da sam nešto postigla.

JM: Čemu se nadate, kada je „Pose“ u pitanju, tj. Kakav će utisak ostaviti na publiku i javnost?

DJ: Ja se pre svega nadam da svaka osoba koja ga vidi, da će razumeti da smo mi samo najobičnija ljudska bića. Jer pre svega i ono što jeste najvažnije i u prvom planu jeste da smo mi ljudska bića. Ja nisam neka fantazija ili bajka. Ali su fantazije i bajke ono što nas je dovelo da budemo tu gde jesmo danas. Sada je vreme za nas da budemo viđene kao LJUDSKA BIĆA.

MR: Meni najbitnija stvar jeste da utičemo na današnju decu, da im malo pojasnimo naše živote i puteve kojima idemo, kao što je Dominiqa rekla, kao ljudskih bića. Što se tiče našeg posla kao odraslih ljudi postoji tanka linija između segregacije LGBTQ zajednice i toga da se prevaziđu jazovi koji postoje među nama. Ja mislim da cela zajednica treba zajedno da istupi zarad mnogo većih ciljeva koji postoje.

IM: Ja se nadam da će priče koje pričamo kroz seriju redefinisati trans tela na vrlo bitan način. Ljudi nikad ne znaju šta da očekuju od nas niti znaju kroz šta sve mi prolazimo u životu, tako da ja želim da prenesem ljudima to da je naša borba usmerena na sve one stvari kroz koje neko rado ne bi prošao i ne bi želeo da ih u životu doživi. Ali se sve to sastoji i iz stvari koje bi ljudi u stvari želeli sami za sebe u životu, ako razumete. Vidim oko sebe kako čovečanstvo redefiniše svoj pogled na samo sebe i na to šta znači biti žena a šta muškarac.

JM: Ono što se ja nadam da će serija postići, a pored toga da i edukuje ljude a i da ih zabavi kroz glamur i šminku, jeste da samoj industriji pokaže da ona ima još puno toga da razveže i otpakuje. Sama činjenica da ste svi vi u ovaj projekat stupili bez imalo muke je jedna od mojih najvećih radosti u životu i ja vas sve toliko volim.

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.