Kako tvrde mnogi svetski eksperti za ljudska prava, Džogdžakarta principi su revolucionarni paket načela o seksualnoj orijentaciji, rodnom identitetu i međunarodnim zakonima i njihovo donošenje je obeležje napretka u borbi za osnovna ljudska prava kao i rodnu ravnopravnost Dokument je dobio ime po gradu u kojem je usvojen i predstavljen je u Ženevi 2007. godine u prisustvu grupe od 29 eksperata za međunarodna ljudska prava.
Ovim principima se utvrđuju osnovni standardi po kojima bi vlade trebalo da tretiraju osobe čija se prava prečesto negiraju i čije je dostojanstvo prečesto poniženo. Čvrsto utemeljeni u zakonima i presedanima, ovi principi štite jednostavno pravilo: ljudska prava ne priznaju izuzetke.
„Džogdžakarta principi za primenu u međunarodnim zakonima u vezi sa seksualnom orijentacijom i rodnim identitetom“ su usvojeni na sastanku ekspertkinja i eksperata za međunarodne zakone u Džogdžakarti u Indoneziji, novembra 2006. Njima se potvrđuju zakonski standardi kojima bi vlade i drugi činioci trebalo da zaustave nasilje, uznemiravanje i diskriminaciju nad lezbejkama, gej, biseksualnim i transrodnim osobama, kao i da osiguraju punu jednakost.
Džogdžakarta principi su nastali kao odgovor na temeljno dokumentovane šablone uznemiravanja širom planete. Ova uznemiravanja, izvršena zbog stvarne ili pretpostavljene seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, uticala su na milione osoba.

Principi se odnose na:
– silovanje i druge oblike rodno zasnovanog nasilja;
– vansudska pogubljenja;
– mučenje i druge oblike surovog, nehumanog i degradirajućeg tretmana;
– medicinske zloupotrebe;
– uskraćivanje slobode govora i okupljanja;
– diskriminaciju na poslu, u vezi zdravlja, obrazovanja, stanovanja, pristupačnosti pravde i imigracije.
Principi takođe mapiraju pozitivni put ka punoj jednakosti za lezbejke, gej, biseksualne i transrodne ljude širom sveta. Svaki princip sadrži i detaljne preporuke državama o načinima na koje mogu zaustaviti diskriminaciju i nasilje. Principi takođe pozivaju na akciju sistem ljudskih prava UN, nacionalne institucije za ljudska prava, medije, NVO i druge.
Među ekspertima koji su usvojili principe su i bivši visoki komesar za ljudska prava Ujedinjenih nacija, kao i nezavisni eksperti i ekspertkinje UN, članice i članovi UN, sudije, aktivistkinje, aktivisti i akademici. Među njima je bila i prof. dr Nevena Vučković Šahović, s kojom smo razgovarali na temu Džogdžakarta principa.

prof. dr Nevena Vučković Šahović
Ljudska prava su nedeljiva

Nevena Vučković Šahović bila je jedna od 29 eksperata koji su radili na donošenju Džogdžakarta principa.
Džogdžakarta principi nisu pravno obavezujući za države. Koja je onda njihova svrha? U čemu je važnost ovih principa?
Džogdžakarta principi su dokument u kome su kompilirani principi iz postojećih pravno obavezujućih odredaba u oblasti ljudskih prava, sadržanih u međunarodnim konvencijama koje su ratifikovale države (te su obavezujuće za njih). Na primer, Konvencija o zabrani diskriminacije žena, Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, Konvencija o pravima deteta, Međunarodni paktovi o ljudskim pravima i drugi međunarodni dokumenti o ljudskim pravima.
Kako je došlo do njihovog donošenja?
Jedna grupa uglednih političkih ličnosti, stručnjaka u oblasti ljudskih prava i uglednih aktivista je pokrenula inicijativu i pozvala stručnjake iz raznih oblasti ljudskih prava da pomognu draftiranje Džogdžakarta principa.
Kako to da ste se vi našli na Javi?
U to vreme sam bila član UN Komiteta za prava deteta u Ženevi. Inače se bavim ljudskim pravima, a pre svega pravima deteta.
Kolika je informisanost boraca za ljudska prava o Džogdžakarta principima?
U našoj zemlji je slaba, a razlozi su kompleksne prirode. Uostalom i sama znanja o ljudskim pravima su kod nas nedovoljna. Zadatak je države i svih drugih aktera u oblasti ljudskih prava da šire informisanost i podižu svest o značaju poštovanja ljudskih prava, te prava osoba različite seksualne orijentacije i rodnog identiteta.
Koji je vaš savet LGBT aktivistima u Srbiji kada je u pitanju primenjivanje Džogdžakarta principa?
Moj savet je da uvek i u svim okolnostima zasnuju sve aktivnosti na pravnim dokumentima i da ih koriste kao najznačajnije alatke. Da podsećaju državu i javnost na obaveze preuzete ratifikacijom međunarodnih dokumenata o ljudskim pravima. Da sistematski i stručno rade na unapređenju prava i prakse u oblasti ljudskih prava. Da uvek budu i sami dobri poznavaoci ljudskih prava uopšte, jer se nigde nije desilo da jedna oblast ljudskih prava, bude savršeno realizovana a druga nerazvijena. Ljudska prava su holističkog karaktera i aktivizam za njihovo ostvarivanje treba uvek da se zasniva na svesti samih aktivista o nedeljivosti ljudskih prava.

Related Posts