Rezultati prvog istraživanja o položaju LGBT građana na radu i pri zapošljavanju dramatični i zabrinjavajući.
Duboko verujemo da bez ekonomske nezavisnosti nema slobode. Takođe verujemo da je razvoj pojedinca (i zajednica) kao i kvalitet života primarno uslovljen ekonomskom nezavisnošću odnosno sposobnošću pojedinca da obezbedi dovoljno novca za pristojan život. Ukoliko pojedinac nije sposoban da zaradi dovoljno novca za pristojan život iracionalno je očekivati od njega da će biti žustar borca za svoja prava jer je suočen sa svakodnevnom bornom za egzistenciju.
Po podacima Eurostata 38,7% stanovništva Srbije je u riziku od siromaštva dok tradicionalno ugrožene grupe obično imaju dodatno otežan pristup tržištu rada. Diskriminacija, kod marginalizovanih grupa, predstavlja čest i snažan faktor koji otežav kako zaposlenje tako i zadržavanje posla. Stoga je za nas bilo izuzetno važno da razumemo položaj LGBT građana pri zapošljavanju i na radu.
Takođe, podaci o položaju LGBT građana i građanki su uglavnom sekundarne prirode. Ovo znaci da se slika o položaju zajednice uglavnom formira na osnovu sistemskih analiza odnosno postojanja ili ne postajanja adekvatnih zakonskih rešenja i njihove primene kao i na osnovu stavova opšte populacije ili određenih segmenata kao sto su to na primer lekari. Ovi podaci iako vazni u ustini ograničeno svedoče o tome kako LGBT građani zaista žive. Na osnovu sekundarnih podatka je teško identifikovati tacne i precizne prepreke kao i stvarnu prirodu problema pa je samim tim još teze formirati mere odnosno odgovore na probleme koji će zaista proizvesti pozitivnu promenu. Primarni podaci su snažniji, uglavnom se ne osporavaju te je teže za različite aktera da se na njih ogluše i najvažnije zaista nam govore sa kojim se to stvarnim problemima suočava LGBT zajednica. Važno je da napomene da je nepostojanje ovakvih podataka u direktnoj vezi sa razvojem odnosno onemogućavanjem razvoja celokupne LGBT zajednice što cini ovo istraživanje dodatno važnim.
Kvantitativno istraživanje je rađeno na uzorku od 156 ispitanika dok je kvalitativno zasnovano na 40 dubinskih intervjua. Istraživanje su sproveli Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS u saradnju sa Gej lezbejski info centrom i XY Spektrom u okviru projekta „Dostojanstvo rada“ koji je podržano od strane ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu sa ciljem da se prikupe relevantni podaci kako za institucije tako i biznise te da se na osnovu njih formiraju mere koje bi pomogle integraciju i bolje ostvarivanje radnih prava LGBT građana.
Rezultati istraživanja pokazuju da 38% ispitanika smatra da su bili diskriminisani na radnom mestu u prethodnih pet godina, da je 46% njih doživelo verbalno nasilje, 19% je doživelo da im se preti otkazom, 18% je doživelo pretnje fizičkim nasiljem, 9% je doživelo fizičko nasilje dok je 15% doživelo seksualno uznemiravanje zbog stvarne ili pretpostavljene seksualne orijentacije.
Istraživanje je pokazalo i druge obeshrabrujuće podatke gde 92,6% ispitanika smatra da Srbija nema dobre mehanizme za zaštitu od diskriminacije na radnom mestu i da 77% ispitanika krije svoju seksualnu orijentaciju na poslu. Ovaj poslednji podata nam ukazuje da LGBT građani rade u kulturi straha od mogućih negativnih posledica ukoliko radna sredina postane svesna njihovog identitet. Svi neautovani ispitanici, u većoj ili manjoj meri, adaptiraju svoje ponašanje za posao kako ono ne bi bilo protumačeno kao drugačije od heteroseksualnog. Ovo može da podrazumeva sve od oblačenja, preko izbegavanja razgovara o detaljima iz privatnog života do laganja u cilju zaštite. Na primer, jedan od ispitanika je bio savetovan od strane svog nadređenog da laže o svom identitetu kako to bude bilo potrebno kako bi zaštito sebe od drugih, očigledno homofobnih kolega. Druga istraživanja u svetu ukazuju da ovakvi uslovu negativno utiču na mentalno zdravlje, produktivnosti, izostajanje sa posla, formiranje odnosa sa kolegama, napredovanje i visinu zarade, između ostalog. Ovakva klima jednako negativno utiče na biznise pošto je uspostavljena jasna korelacija između uspešnosti biznisa i postojanja mera za prihvatanje i integraciju različitosti. Biznisi koji zaista gaje kulturu različitost imaju veće prihode, veću stabilnost radne snage, produktivnije rasposlane i funkcionalni timove, manju stopu izostanka sa posla, manja troškova usled obeštećenja za povredu radnih i drugih prava i tako dalje. Kada pogledamo 100 najbogatijih kompanija na svetu skoro sve imaju politike diverziteta i zabrane diskriminacije.
Dubinski intervjui su pokazali da faktori koji najviše utiču na LGBT radnike i radnice su pre svega vrsta posla/industrija i pozicije koje imaju. Naime ukoliko je LGBT osoba zaposlena u sektoru koji je karakterisan velikom potražnjom za radnom snagom sa specifičnim stručnim znanjima, kao sto je to na primer industrija informacionih tehnologa gde vlada velika kompetitivnost, onda se zapaža da su uslovi rada bolji pogotovo kada govorimo o ne materijalnim uslovima kao što je prihvatanje različitosti i zabrana diskriminacije. Takođe, tip radnog mesta igra važnu ulogu u iskustvo LGBT zaposlenog na radu. Sto je radno mesto važnije te je teže naći zamenu to zaposleni uživa veće privilegije i manje je izložen rizicima. Na žalost ovaj podatak je posebno poražavajući posto je jako mali deo radne snage zaista teško zamenljiv. Dalje smo uočili da korporativna kultura i vrsta vlasništva utiču na položaj LGBT zaposlenih. Naime ukoliko je provredni subjekt u sastavu korporacije koja ima jasne unutrašnje standarde o zabrani diskriminacije i inkluziji, gde se čini da veliki broj njih ima, uočava se bolji položaj LGBT radnika. Na kraju, samo postojanja i kvalitet mehanizama zaštite igra krucijalnu ulogu. Kompanije koje nemaju mehanizme zaštite su nepovoljnije za LGBT građana kao i one koje čiji mehanizmi zaštite postoje samo na papiru a nisu dovoljno razvijeni u praksi ili su takvog dizajna da ne garantuje sigurnosti i nezavisnost žalbenog procesa.
U odnosu na naša prethodna istraživanja uvideli smo da LGBT građani nemaju poverenja u institucije ali ni u ne vladine organizacije tako da smo tragali za alternativnim modelom koji bi pomogao kako prevenciju tako i bolje ostvarivanje radinih prava. Model koji smo izabrali se fokusira na biznise tačnije na postupke koje same kompanije mogu da preduzmu kako bi sprečili i borili se protiv diskriminacije. Naime, dok za formiranje sistemskih promena treba da se ispuni čitav niz uslova i prevaziđu najrazličitije prepreke za kompanije je potreba dobra volja. Mnoge kompanije u Srbiji su preuzele određenje korake kada govorimo o izazovima sa kojima se suočavaju žene ili osobe sa invaliditet tako da angažman u ovom smeru nije stran dok su napori u oblasti takozvane korporativni odgovornosti sve češći. Sa druge strane mnoge zapadne internacionalne kompanije koje posluju u Srbiji imaju vrlo jasne standarde zabrane diskriminacija sa akcentom na LGBT radnike gde ove standarde, sve češće, otvoreno zagovaraju.
Stoga su rezultati istraživanja prvenstveno prezentovani ispred 36 predstavnika velikih biznisa koji su aktivni u Srbiji i koji upošljavaju oko 40 hiljada ljudi, među njima Microsoft, IKEA, IBM, NIS i drugi sa kojim je otvoren dijalog te su otpočeti pregovori o preduzimanju konkretnih mera na nivou biznisa koji bi pružili podršku te pomogli integraciju LGBT građana u tržište rada.
Kako bi se efikasno podržali biznisi u svojim naporima identifikovani su minimalni standardi za integraciju i zaštitu prava te je formiran program podrške za biznise sa merama koje mogu biti primenjene i na druge ugrožene grupe.
Kroz ovaj projekat kreirani su osnovi za dalju stimulaciju i podršku biznisima da uzmu veće učešća u ostvarivanju ljudskih prava građana te otpočinjemo novu etapu borbe za dostojanstvo i prava građana kroz transformaciju radnih sredina.
Kako bi se efikasno podržali biznisi u svojim naporima identifikovani su minimalni standardi za integraciju i zaštitu prava te je formiran program podrške za biznise sa merama koje mogu biti primenjene i na druge ugrožene grupe.
IDEAS, GLIC i XY Spektar su uputili apel ka Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračka i socijalnih pitanja da preduzmu mera u cilju efikasnog suzbijanja diskriminaciju LGBT osoba na radu i pri zapošljavanju. Na kraju vazno je pomenuti da sudska praksa u odnosu na LGBT u oblasti rada leži svega na dva slučaja u poslednjih 7 godina gde je od posebne važnosti podržati LGBT građane koji su žrtve diskriminacije da traže pravdu pred sudovima kao istinski trajnog i jakog mehanizma suzbijanja diskriminacije.
Piše: Mladen Antonijević Priljeva
