Dok slobodni radikali ugrožavaju zdravlje, antioksidansi čiste organizam i tako sprečavaju mnoge bolesti, pa čak i one najteže poput kancera, holesterola, moždanog i srčanog udara …

ANTIOKSIDANSI su materije, koje pomažu u smanjenju oštećenja nastalih dejstvom slobodnih radikala. Mehanizam delovanja je različit kod različitih antioksidantnih materija. Neki od njih sprečavaju formiranje slobodnih radikala, drugi neutrališu već nastale slobodne radikale i menjaju ih u manje štetne supstance, dok treći pomažu reparaciju i regeneraciju tkiva oštećenih dejstvom ovih štetnih agenasa.

Podsetimo se šta su slobodni radikali. To su visoko reaktivni i izrazito nestabilni atomi ili molekuli, koji nastaju u organizmu usled metaboličkih procesa, stresa ili potiču iz okoline. Kad njihova količina u organizmu prevaziđe kapacitet tela da ih neutrališe i kad to stanje tzv. oksidativnog stresa dugo traje dovode do najrazličitijih oštećenja na molekularnom i ćelijskom nivou. Savremena medicina smatra da su odgovorni za nastanak mnogih akutnih i hroničnih poremećaja zdravlja, koji se klinički manifestuju kao akutni i hronični zapaljenski procesi (reumatoidni artritis, vaskulitis), neurološki poremećaji (Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest, cerebrovaskularna oštećenja, mišićna distrofija), kardiovaskularni poremećaji (hipertenzija i hipertenzivna bolest srca, ateroskleroza), fibroza pluća, katarakta, maligne bolesti…

Četiri verna druga

Naše telo sadrži enzime (superoksid dizmutazu, katalazu i glutation peroksidazu), koji neutrališu štetno delovanje slobodnih radikala. Da bi ovi enzimi mogli da se sintetišu i da bi organizam mogao drugim mehanizmima da neutrališe negativne posledice izazvane oksidativnim stresom, neophodan je unos određenih materija, kao što su: minerali cink, mangan, bakar, selen, vitamini C i E, beta karoten, lutein, likopen, niacin (vitamin B3), vitamini B2 i B6, koenzim Q, aminokiselina cistein, bioflavonoidi…

Kapacitet za stvaranje antioksidanasa nije kod svakoga od nas isti i uslovljen je individualnim specifičnostima. Genetska predispozicija odbrane od slobodnih radikala i oksidativnog stresa i pol su nam zadati rođenjem, životna dob je, takođe, nepromenljiva kategorija, ali svako od nas može znatno da utiče na svoj životni stil i navike. Menjanjem navika u ishrani i pravilnim izborom namirnica možemo značajano pozitivno uticati na celokupno zdravlje pa time i na optimalan oksidativni status našeg organizma.

Zvanična stručna preporuka je da bi svakodnevno ishranom trebalo unositi četiri važna antioksidansa. To su: vitamin C, beta karoten, vitamin E i selen. Za sva četiri postoje dokazi da imaju antikancerogena svojstva, kao i da su važni za prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Za sva četiri, takođe, stoji preporuka da se kroz ishranu moraju unositi svakodnevno i doživotno.

Vitamin C podmlađuje

Vitamin C je važan za sintezu kolagena, koji je važan za rast i obnavljanje ćelija svih telesnih tkiva. Ubrzava procese zaceljivanja rana i opekotina. Veruje se da može da spreči pojavu infekcija. Pomaže u apsorpciji gvožđa pa je bitan u prevenciji anemija. Pominje se i njegova uloga u kontroli lipidnog statusa, tj. kontroli nivoa masnoća u krvi. Još je mnogo korisnih uloga, koje ima u organizmu, od kojih su većina posledica njegovog važnog i snažnog antioksidativnog dejstva.

Ljudski organizam nije sposoban da stvara vitamin C i mora ga unositi hranom. Najbolji prirodni izvori vitamina C su limun, narandže, mandarine, kupine, jagode, maline, šipurak, zeleno lisnato povrće, paradajz, dinja, peršun, paprike… Dnevni preporučeni unos je oko 60 mg, mada su potrebe trudnica i dojilja veće. I pušači bi trebalo da unose više od ove preporučene doze da bi umanjili štetno dejstvo duvanskog dima.
Beta karoten za bolji vid

Beta karoten ili provitamin A se u organizmu pretvara u ovaj važan vitamin, koji je jako značajan za rast i razvoj skoro svih tkiva, odbranu od infekcije i dobar vid. Igra važnu ulogu u sprečavanju nastanka malignih bolesti, jača odbrambeni sistem, smanjuje rizik od ateroskleroze, srčanog i moždanog udara, čuva vid. Organizam ga prema svojim potrebama pretvara u vitamin A, a prednost nad vitaminom A je u tome što u visokim dozama nije toksičan, jer je njegova konverzija u vitamin A ograničena. Smatra se da ima jako antikancerogeno i antioksidaciono dejstvo.

Beta karotenom obiluje voće i povrće jarkih boja, npr. kajsije, dinja, brokoli, šargarepa, mango, bundeva, breskva, spanać.

Vitamin E čuva srce

Vitamin E je vrlo delotvoran antioksidans, čije je možda najvažnije dejstvo njegova uloga u prevenciji ateroskleroze. Naime, dokazano je da vitamin E sprečava oksidaciju LDL – “lošeg” holesterola i na taj način utiče na sprečavanje ateroskleroze. Posledično, smanjuje rizik nastanka od moždanog i srčanog udara, a deluje povoljno i na povišen krvni pritisak usled diuretskog delovanja. Smanjuje umor, usporava starenje ćelija, ubrzava zaceljivanje opekotina, sprečava nastanak ružnih ožiljaka, pomaže kod istegnuća mišića. Ima važnu ulogu u sprečavanju nastanka krvnih ugrušaka. Ima jako antikancerogeno dejstvo. Smanjuje rizik od spontanog pobačaja, kao i nastanka Alchajmerove bolesti.

Nalazi se u većim količinama u pšeničnim klicama, sojinom zrnu, biljnim uljima, orasima i drugim koštunjavim plodovima, lisnatom povrću, spanaću, žitaricama i u žumancetu jajeta.
dr Olga Hadžić, spec. higijene

Related Posts