Na severoistočnom Egeju, nedaleko od turske obale, leži Lezbos – ostrvo maslinjaka, vulkanskih stena, toplih izvora, ali i jedno od najznačajnijih mesta hodočašća za žene koje vole žene. Lezbos je neobično mesto u kolektivnoj mašti: on je i mitski i savremeni prostor, i destinacija turizma i simbol identiteta. Njegova reputacija proističe iz činjenice da je upravo ovde rođena Sapfa, pesnikinja iz antičke Grčke čija su dela ušla u kanon svetske književnosti, a koja je otvoreno pisala o svojoj ljubavi prema ženama. Samim tim, ime ostrva ušlo je u mnoge jezike kao sinonim za lezbejsku ljubav.
Danas, više od dve hiljade godina kasnije, Lezbos i dalje privlači generacije žena koje u njemu vide utočište, prostor slobode i mesto gde se osećaju kao većina. Najviše se to oseća u Skala Eresuu, primorskom gradiću koji je postao epicentar lezbejskog turizma i festivalskog života.
Skala Eresu je malo letovalište smešteno na jugozapadnoj obali ostrva. Do njega se stiže za dva sata vožnje od aerodroma u Mitileni, glavnom gradu Lezbosa, a već sam put kroz postvulkanski pejzaž ispunjen liticama, maslinama i suvim mediteranskim žbunjem nagoveštava da stižete na posebno mesto.
Ovaj gradić nema luksuzne rizorte niti gigantske hotele. Njegovo središte čini jedna dugačka drvena ulica u kojoj se smenjuju taverne, kafići, mali hoteli i radnje sa suvenirima i rukotvorinama. U okolnim sokacima nailazi se na butike, galerije, veganske restorane i prodavnice domaće hrane. Ali ono što Skalu izdvaja od drugih grčkih letovališta jesu ljudi: svuda oko vas su lezbejke.
Na dugoj, trokilometarskoj plaži, pod zalazećim suncem, lako je steći utisak da ste zakoračili u svojevrsnu utopiju. To je jedno od retkih mesta na svetu gde možete bez razmišljanja šetati držeći se za ruke, gde je normalno ljubiti svoju partnerku na javnom mestu i gde su žene većina.
Poseban značaj Skala Eresuu daje Ženski festival, koji se održava svake jeseni, već 24 godine. Pokrenula ga je 2000. godine Joana Savva, lokalna turistička agentkinja i lezbejka, a danas traje dve nedelje i okuplja stotine žena iz celog sveta.
Festival je inkluzivan: namenjen je svima koje se identifikuju kao žene, kao i nebinarne osobe rođene kao žene, dok su muškarci dobrodošli samo na odabrane programe. Na njegovom vrhuncu ume da učestvuje i do 650 posetiteljki.
Program je šarenolik i obuhvata radionice plesa, pisanja, muzike i isceljenja, kao i sportske aktivnosti, koncerte i poetske večeri. Možete videti radionicu afričkog plesa, striptiz posvećen pozitivnoj slici tela ili interpretativni ples žene koja je preživela rak dojke. Na festivalskoj sceni smenjuju se hirurškinje, umetnice, preduzetnice, kozmetičarke i sportistkinje, dok večeri krase koncerti, modne revije i nastupi u bioskopu na otvorenom. Festival je i humanitaran – deo programa posvećen je prikupljanju sredstava za zaštitu lokalne flore i faune.
Osim njega, u maju i junu održava se i Queer Ranch festival, više okrenut elektronskoj muzici i mlađoj publici.
Tokom godina, posmatrači su uočili četiri dominantna tipa žena koje dolaze na Lezbos u septembru.
Prve su „isceliteljke“ – prepoznajete ih po dugim šarenim haljinama, ručno rađenom nakitu i interesovanju za jogu, poeziju i alternativne terapije. Druga grupa su „sportski tipovi“ – one svako jutro plivaju do ogromne stene u zalivu, bave se biciklizmom, fudbalom ili jedrenjem na dasci. Treća grupa su „žuradžijke“, uglavnom mlađe posetiteljke koje dane provode na nudističkoj plaži, a noći na haus afterpartijima. Konačno, tu su i „klasične posetiteljke“ koje u festivalu vide priliku da uživaju u druženju, večernjim koncertima i osećaju pripadnosti zajednici.
Upravo ta raznolikost – od jogina do rok muzičarki, od sportistkinja do plesačica – čini festival i Skalu posebnim mestom, gde svaka žena može da pronađe svoj krug.
Lezbos nije samo Skala Eresu. Ostrvo obiluje plažama, planinskim stazama i termalnim izvorima. U Molivosu, Petri i Anaksosu nalaze se tipično uređene turističke plaže, dok Tavari i Antisa nude mir i tišinu. Skala Eftalu je poznata po kamenitoj plaži i prirodnom termalnom izvoru, koji se koristi još od antičkih vremena.
Polihnitu ima najtoplije izvore u Evropi, sa temperaturama od 67 do 92 stepena, dok Termi na zalivu Jera nudi pogled na more i planine. Lezbos je i ostrvo ouza – anisanske rakije koja je simbol Grčke – i možete posetiti destilerije da biste videli kako nastaje.
Za planinare, ostrvo nudi mrežu istorijskih staza koje vode kroz maslinjake i borove šume, dok je najveća prirodna atrakcija Okamenjena šuma kod Sigria, deo UNESCO geoparka. Tu su stabla stara 20 miliona godina koja su se pod dejstvom lave pretvorila u kamen.
Za lezbejski par, mogućnost da otputuje na odmor gde ne mora da skriva svoju vezu nije mala stvar. Većina destinacija širom sveta i dalje je obeležena heteronormativnim pretpostavkama – od hotela i plaža rezervisanih „za parove“, do društava gde bi javno pokazivanje nežnosti moglo izazvati neprijatnost ili opasnost.
Skala Eresu je sušta suprotnost tome. Ona je mali grad u kojem lezbejke čine većinu, gde niko ne postavlja pitanja niti upire prst. To je razlog zašto mnoge žene godinama iznova dolaze ovde, nalazeći u ovom mestu nešto što im često nedostaje kod kuće – osećaj normalnosti i pripadnosti.
Sve ovo ne bi imalo isti smisao da ostrvo nije rodno mesto Sapfe. Njena poezija, od koje je sačuvan tek mali deo, i dalje odjekuje vekovima. Rasprave o njenoj seksualnosti vodile su se kroz čitavu istoriju, najčešće u pokušajima da se njena ljubav prema ženama „objasni“ ili relativizuje. Ali za generacije lezbejki koje su na Lezbos dolazile, taj spor je davno rešen.
Odlazak u Skala Eresu, makar jednom, za mnoge žene ima gotovo duhovno značenje – to je prilika da stoje na istoj obali na kojoj je nekada živela i stvarala pesnikinja čije ime i dalje simbolizuje njihovu ljubav.
Lezbos je, naravno, i dalje tipično grčko ostrvo: sunčano, mirisno po borovima i maslinama, sa plažama i tavernama u kojima se uživa u vinu i morskim plodovima. Ali ono je i mnogo više od toga. Za hiljade žena širom sveta ono je simbol slobode, prostora gde mogu da budu ono što jesu, bez kompromisa i bez objašnjavanja.
Možda se zato svake jeseni u Skala Eresuu okupljaju stotine lezbejki, stvarajući utopiju koja traje makar dve nedelje, ali čiji odjek ostaje mnogo duže. Možda je zato odlazak na Lezbos više od običnog odmora – to je svojevrsno hodočašće, povratak korenima, odavanje počasti Safi i proslava života u svoj njegovoj raznolikosti.
Piše: J.J.
Više tekstova iz broja 85 – avgust 2025. možete pročitati na (Klik na sliku):
