Četrnaestog februara ove godine desio se najteži slučaj policijske brutalnosti nad LGBT+ osobama u Srbiji koji beležimo kao organizacija „Da se zna“ u poslednjih 8 godina. Tog jutra, policijski službenici PU za Grad Beograd, PS Novi Beograd, Dubravko Despotović i Strahinja Vuković, zajedno sa drugim pripadnicima interventne jedinice, nasilno i nezakonito su upali u stan dve mlade LGBT+ osobe na Karaburmi, gej momka i biseksualne devojke, koji žive zajedno kao cimeri. Razlog njihovog upada u stan bila je sumnja da se u stanu nalaze opojne droge. Sam upad u stan bio je nezakonit, s primenom brutalne sile, s obzirom da policajci nisu pokazali nalog za pretres prilikom upada, već su nasilno razvalili i vrata zgrade i vrata stana u kojem žive prebroditelji. Nakon što su upali u stan, nasilno su bacili na zemlju i gej momka i bi devojku, stavljajući im čizmu na leđa, upirući im oružje u glavu i preteći im. U jednom trenutku, jedan od policijskih službenika je u sobi gej momka ugledao zastavu duginih boja i od tada kreće homofobično nasilje nad momkom i devojkom.
U nasilju su prednjačili vođe ove akcije Dubravko i Strahinja koji su se brutalno iživljavali nad prebroditeljima. Gej momka su terali da kleči, a kad su saznali da je gej, skinuli su mu lisice i vezali mu običan crni debeli kanap. Sve vreme su uzvikivali “pederu, treba te ubiti, bolesniku” i tukli ga, zadajući mu ozbiljne telesne povrede. U jednom trenutku, jedan od policajaca je počeo da otkopčava svoje pantalone i da rukom gura glavu gej momka ka svom međunožju sa rečenicom „sad ćeš da mi popušiš i svima nama ovde i u stanici“. Biseksualnu devojku su takođe maltretirali, govorili joj da je kurva, lezbača i da će i ona u stanici svima da „popuši“. Momak o kojem govorimo od ranije ima psihičke smetnje i pije jedan specifičan lek koji se teško nabavlja, a policajci su mu to oduzeli i nisu mu dali da popije svoju redovnu dozu u pritvoru, čime su mu direktno ugrozili zdravlje.
Nakon torture koju su doživeli u stanu, odvode ih u policijsku stanicu gde nastavljaju sa iživljavanjem i seksualnim uznemiravanjem. Momka su držali duže i on je ceo dan proveo u pritvoru u nehumanim i nehigijenskim uslovima bez lekova koje mora da pije. Nakon jednog dana su i njega pustili iz pritvora.
Sledećeg dana me je kontaktirao gej momak i razgovarali smo telefonom o svemu. On je, iako vidno uznemiren i u teškom stanju, odlučio da ne ćuti i prijavi nasilje koje je doživeo. Ja sam mu odmah ponudio psihološku podršku koju kao organizacija pružamo, što je prihvatio i dobio je hitnu psihološku podršku za početak. Nedugo zatim smo obavili i drugi razgovor i zakazali da se vidimo i dogovorimo o pravnim koracima koje ćemo preduzeti protiv policajaca nasilnika.
Dva dana nakon policijskog nasilja, podneli smo pritužbu MUP-u na rad policijskih službenika što je prvi korak koji se preduzima u slučajevima policijske brutalnosti. Podneli smo i krivičnu prijavu za zlostavljanje i mučenje i druga krivična dela koja su policijski službenici izvršili nad prebrodireljima. Pošto dve nedelje nakon podnošenja pritužbe nije bilo reakcije iz MUP-a, sazvali smo konferenciju za medije na kojoj smo zajedno sa majkom prebroditelja izneli detalje jezivog nasilja policajaca nad dve mlade LGBT+ osobe. Konferencija je izazvala pažnju javnosti. Nakon nekoliko dana, jedna od preboditeljki je pozvana da da izjavu u MUP-u povodom pritužbe i tada joj je rečeno da se pritužba na rad policijskih službenika odbija i prosleđuje na drugi stepen odnosno Komisiju za rešavanje pritužbi. Dok je davala izjavu, policijski službenici koji su je saslušavali su, pred advokatima, više puta zamerili zašto smo se pojavljivali u medijima i pretili nam da ćemo svi dobiti krivične prijave, jer smo izlazili u javnost. Naravno, ovo je bio pokušaj zastrašivanja i prebroditelja i nas aktivista „Da se zna“ i to ne jedini. Zbog odbijanja pritužbe i bahatog ponašanja policajaca prilikom davanja iskaza, odlučili smo da organizujemo protest na Trgu republike tražeći hitno krivično procesuiranje policijskih službenika koji su izvršili nasilje. Protest je protekao mirno, a na njemu su bili aktivisti, predstavnici medija i političkih stranaka.
Nedugo nakon protesta, u tabloidu ALO! štampanom izdanju i portalu pojavio se tekst u kojem je naša organizacija „Da se zna“ optužena za trgovinu narkoticima. U tekstu se navodi da “se priča po gradu” kako se iz naše kancelarije iznose narkotici. Posle ALO! i TV Informer je imao emisiju gde su „uvaženi sagovornici“ Miša Vacić i Saša Borojević komentarisali ovaj slučaj, a Saša Borojević nas je takođe optužio za trgovinu drogom. Jasno je da su ovakve lažne optužbe došle zbog toga što smo dirnuli u osinje gnezdo, tj. policiju, koja je već godinama nedodirljiv državni organ.
Mi ćemo našu borbu nastaviti i preduzećemo sve moguće pravne i aktivističke poteze dokle god oni koji su vršili nasilje i bahatili se ne budu odgovarali. Tužilaštvo ne sme da ćuti na nasilje koje sprovode policijski službenici, jer ko nas onda štiti od onih koji nas „štite“?
Piše: Bojan Lazić
Više tekstova iz broja 77 – april 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
