Helena Vuković je jedna od najsposobnijih žena koje poznajem i nimalo me nije iznenadilo kada sam na njenom Facebook profilu video da je u Poljskoj i pomaže izbeglicama iz Ukrajine. I domaći mediji su pisali o njenom humanitarnom radu u Poljskoj i zaista zaslužuje svo divljenje i iskreno poštovanje. Nju u srpskoj javnosti najviše poznajemo kao majora Helenu, među prvim trans osobama u Srbiji koja je javno istupila i govorila o svom iskustvu i unapredila položaj trans* osoba u ovoj zemlji. Sada pomaže našim LBQ sestrama iz Ukrajine kojima je u ovom trenutku pomoć najpotrebnija.
Šta te je navelo da odeš u Poljsku, kako si otišla i šta tačno radiš tamo?
Neću nikada zaboraviti jutro 24. februara kada sam ustala i uz kafu po običaju počela da čitam vesti sa portala, i kada sam videla vest da je Rusija napala Ukrajinu. Odvratan osećaj, knedla u grlu koju sam tada imala ne može se opisati rečima. Zar opet? XXI vek i opet ubijanja bombe, zarad čega??? Opet političari sa svojim master planovima i idejama, opet šalju jadne mlade u rat, dok oni iz svojih kabineta, iz udobnih fotelja upravljaju džojsticima i ljudske živote gledaju kroz statistiku i brojke. Kroz glavu su mi prošle slike ratova na našim prostorima i slike kolona izbeglica. Par dana nakon toga sam bila na večeri kod nas u Novom Sadu, sa prijateljicama iz EL*C (European Central Asian Lesbian* Community), organizacije u kojoj sam članica upravnog odbora i povela se priča oko pomoći LBQ ženama koje prebegnu preko granica Ukrajine. Izvršna direktorka, Dragana Todorović koja je iz Novog Sada me je pitala, da li sam za to da odemo u Poljsku blizu granice da organizujemo prihvat LBQ žena, pošto joj je poznato moje dugogodišnje iskustvo koje sam sticala kroz vojnu karijeru. Nekako sam taj poziv shvatila vrlo ozbiljno i prihvatila ga, ali uz uslov da sa mnom krene i moja partnerka, jer je ona profesorica ruskog i bila bi odlična u prevođenju. Veoma brzo smo se dogovorile i nakon nekoliko dana pošto je ona otišla da izvidi eventualne lokacije, pozvala nas je i mi smo 8. marta krenule našim porodičnim autom u Poljsku, naravno povele smo i našu Švrću, kućnog ljubimca, koji je obavezni član ekipe. Moj posao ovde je da ih po dojavi od sestrinske organizacije Insight iz Ukrajine sačekam na granici, prevezem do jedne od sigurnih kuća, gde ih smestimo, oporavimo, damo im vremena da se odmore, odvedemo da kupe šta im je potrebno (garderoba, donji veš, obuća, stvari za ličnu higijenu), jer su bez ičega pobegle od bombi, nakon par dana vidimo gde žele da nastave svoj život i putem Lesbian Hosting mreže, koju je EL*C oformio šaljemo dalje u bolji život. To je uglavnom neka od zemalja EU gde mogu da nađu posao i nastave neki normalan život. Gledamo da to budu zemlje gde su LGBT prava na visokom nivou.
Koliko ima ukrajinskih izbeglica u Poljskoj? LGBT izbeglica?
Ne znam tačan broj, ono što pokupim sa interneta- sa tim raspolažem, ali koliko sam čula cifre su milionske, što se tiče LGBT izbeglica, to je tek enigma, ono što znam je da smo ih mi do sada preko 100 zbrinuli i prosledili u bolji život. S obzirom da gej muškarci ostaju u Ukrajini, kao i trans žene jer im ne dozvoljavaju prelazak granice, njih nema među izbeglicama. Na GayEcho portalu je i bio tekst o tom problemu.
Kakvu im konkretnu pomoć pružate?
Pomoć im dajemo je maltene po svim osnovama, od ishrane, smeštaja, odeće obuće, osnovnih sredstava za higijenu, do pronalaženja dugoročnog rešenja u drugoj državi i organizovanja prevoza do krajnjeg odredišta. Problem je sa finansiranjem svega toga pa je oformljen i crown funding preko kojeg je sakupljena određena suma novca za pomoć.
Šta si saznala od LGBT izbeglica iz Ukrajine, kakva je tamo situacija?
Iskustva koja ona imaju su blago rečeno užasna, jer svaki razgovor sa njima vraća flešbekove na ono što je bilo na teritoriji bivše SFRJ a i na NATO agresiju na SRJ, tako da se trudimo da ih što manje ispitujemo o tome, više radimo na tome da ih bodrimo i pripremamo na lepši i bolji život.
Poljska i nije poznata kao LGBT-friendly zemlja?
Da to je surova istina, veoma su unfriendly nastrojeni. Najgore od svega je što moramo da se krijemo, a sve smo autovane! Ovaj predeo gde se nalazimo je LGBT free zona pa možeš zamisliti onda kako moramo da se ponašamo. Sigurne kuće koje smo iznajmile se nalaze u ruralnim područjima, baš zbog toga da ne bodemo oči i veoma smo oprezne po tom pitanju i u komunikaciji sa seljanima. Namerno smo izabrale kuće koje nisu u gradskim sredinama, baš da bi se devojke osećale sigurno, bez bojazni da će im se nešto desiti, s obzirom iz kakve sredine dolaze.
Koliko još planiraš da ostaneš u Poljskoj?
Neki moj plan je da ostanem do 28. aprila, da napravim malu pauzu pa onda u prvoj polovini maja da se ponovo vratim i ostanem do juna, jer očekujem da će se to zlo od rata završiti.
Razgovarao: Predrag Azdejković
Više tekstova iz broja 65 – april 2022. možete pročitati na (Klik na sliku):
Leave a Reply