Filip Stojiljković: The Harness


Na redakcijski email stigla je poruka od Filipa Stojiljkovića koji nas obaveštava da peva u solo queercore projektu nazvanog The Harness iz Beograda i da je nedavno izdao split izdanje sa hrvatskim Avergaza-om. Preslušao sam pesme i primetio veliku količinu besa, što i jeste pank! Pank nije nešto što se vezuje za LGBT populaciju, nemamo dovoljno informacija ni znanja o queercore-u, te je to bio povod za ovaj razgovara.

Da se bolje upoznamo sa queer pankom!Šta je The Harness i kako je nastao?
The Harness je jedan od mojih solo projekata koji je nastao 2018. godine, kad sam snimio svoju prvu pesmu „Leave me alone“. Moj prvi demo EP je bio objavljen u početku leta 2020, a kasnije u jesenu je objavljen split album sa zagrebačkim „Abergaza“. The Harness je u prevodu zaprega koja se koristi za mnoge stvari, npr. zaprega za padobran itd. U ovom kontekstu pričamo o BDSM priboru koji (gej/bi/strejt) muškarci nose kako bi povećavali erotsku ili sado-mazo atmosferu.

Šta je queercore?
Queercore je pank potkultura u kojoj je fokus na LGBT temama i koja je nastala sredinom 1980-ih. Queer teorija i ideologija koja je nastala od pank fanzinova, raznih medija, filmova i muzike. Što se muzika tiče, sastoji se od hxc panka, no wave, experimentalnog, post-punka, industriala… Poznati bendovi tog žanra su Limp Wrist, Los Crudos, Bikini Kill, Pansy Division, Black Fag, G.L.O.S.S, La Tigre, Sister George, God is my co-pilot…

„Ne dugujemo vam ništa, kvir narod će rasti. Nećemo trpeti vaša sranja, dosta nam je svega, heteronazi odlazi!“ Koliko besa ima u tvojim pesmama?
Ima dosta besa. Toliko besa da si na kraju iscrpljen od tih ljudi koji pokušavaju da kontrolišu tvoj život. Ne, ne možeš izbrisati moj identitet. Ne možeš mi reći s kim se treba tucati. Ne možeš mi reći šta je dobro za sve nas i da potceniš moju individualnu želju i šta želim da budem. Ljudi poput mene će uvek postajati, uvek će biti tu. Ne možeš nas izbrisati. „Boli me kurac s kim se tucaš, ali treba to uraditi u četiri zida“. Stvarno te boli kurac za nas? Onda nam se skloni sa jebenog puta. Nemoj da nas više maltretiraš i da onda postavljaš tu licemernu rečenicu.

ČITAJTE:  Dominic Arnall: Britanski Stonewall na privremenom radu u Srbiji

“Nema nam spasa – naoružajte se”?
Što se tiče Srbije i cele Istočne Evrope, sve je beznadežno! Većina tih bigota nas nadjačaju i uvek će nas neko isprskati pepper sprejom u oči kako bi nas lakše prebili do nesvesti. Teraju nas da se pasivno oslanjamo na državu koju by the way boli kurčina za nas. Tako da, ako imaš sebi oružje i ova šupčina ti kaže da ga spustiš: NE SLUSAJ GA. Samoodbrana je neophodna. Boli te kurac što ćeš morati da platiš kaznu, braniš se kako bi pokazao/la da imaš sopstveno pravo da se braniš kao manjina grupa koja zaslužuje ista ljudska prava kao svi ostali.

“Bolje reci istinu, jer živeti u laži mnogo boli”?
Kako da ne? Zamislite da ste na mestu nekog ko još nije izašao iz ormana jer je svestan da ga ljudi u njegovoj sredini neće prihvatiti i rado bi hteli da se venča za osobu suprotnog pola. Ili vas primoravaju u rodno binarni sistem, žensko/muško i zovu vas starim imenom i pogrešnom rodnom zamenicom i teraju vas u bolnicu kako bi vas izlečili. Ili da ste lezbejka koja mora svakodnevno da trpi kretene od muškaraca koji je maltretiraju i prete da će je „prevaspitati“. Radije biste ostali u ormaru? Pa, ako to uradite, onda će sve biti tišina i ništa se neće promeniti. Tako da, da! Život u laži mnogo boli.

Kako ti vidiš muzički ukus srpske LGBT populacije i gde u tome vidiš queercore?
Smatram da se većina ljudi već navikla da sluša turbo folk i pop. Retkost je naći LGBT osobu koja se bavi metalom ili pankom. Zaista je teško naći LGBT osobu koja se ne konformiše mejnstrim stereotipnom imidžu LGBT družine. Zato queercore služi kao alternativa samoproklamovanoj getoizaciji gejeva i lezbejki, kao diverzitet seksualnosti i roda protiv segregacije koju praktikuje mejnstrim gej družina. Kako ja to vidim, LGBT družina je dosta zatvorena, arogantna i jednostrana. Ne vide dobar razlog da prihvate individualnost drugih ljudi, nego pritiskaju ljude da se ponašaju isto, izgledaju isto (što ne smršaš, što ne vežbaš malo), šta da misle, šta da govore… Upoređujući sa queercore scenoma na zapadu, kod nas još uvek ne postoji, ali naša scena ima dosta vremena da se razvija.

ČITAJTE:  Vojislav Mićić: U Srbiji nema pravde

Da li se iko još u Srbiji ili regionu bavi queercore muzikom?
Za sada imamo samo The Harness iz Beograda i Abergaz iz Zagreba. Nisam siguran da li ima u drugim zemljama regiona, mada se nadam da će jednog dana biti. Ranije sam u jednom mom live-stream pretpostavio da su Replicunts još jedan queercore bend iz Beograda, mada nisam bio siguran u to. Posle istraživanja po intervjuima, one kažu da su jednostavno pank bend, ali su pro-LGBT.

Da li sarađujete?
Naravno. Sarađujem sa raznim ljudima od 2013. godine. Preko raznih projekata, kolaboracija, split albuma i zajedničkih snimaka. Bilo je super i rado bih tako nastavio. Sa The Harnessom sam tek izdao split album sa Abergazom i voleo bih da sarađujem sa drugim kvir bendovima iz inostranstva.

Kako heavy metal i pank scena kod nas i u regionu gleda na queercore?
Što se tiče ex-Yu prostora, neki smatraju da je to provokacija i privlačenje pažnje. Naravno, imaš i neke „tru pankere“ koji se žale što „pederski levičare“ ruše „njihov“ pank, a oni u međuvremenu slušaju krindži treš poput Mortal Kombata ili gomilu desničarskih blek metalaca koji popizde što mi rušimo metal, a oni sa druge strane apologiraju religioznu homofobiju.

Koji su tvoji budući planovi?
Sa The Harnessom mi je cilj da izdam što više izdanja, da počnem sa turnejom čim ova pandemija prođe i budem aktivniji na pank sceni. Takođe, cilj mi je da činim nešto kako bi se pank scena u regionu razvijala.

Razgovarao: Predrag Azdejković

Više tekstova iz broja 57 – decembar 2020. možete pročitati na (Klik na sliku):