Luka Ivanović, poznatiji kao Luke Black je prvi solo izvođač iz Srbije sa ekskluzivnim ugovorom sa Universal Music Group. Publika ima prilike da uživa u njegovim singlovima D-Generation i Holding on to Love. Rođen je 1992. godine u Čačku i muzikom se bavi već skoro deset godina. Snimio je šest albuma koje su imali prilike da čuju samo njegovi najbliži prijatelji. Nije mogao da se zaustavi, morao je da stvara i da radi na svom muzičkom talentu.

Kako je došlo do saradnje sa Universal Music?

Do saradnje je došlo tako što sam prvo radio i razvijao se kao muzičar godinama u nazad i tražio neki svoj identitet i mesto u muzici, i kada sam se pronašao krenuo sam da radim na tome da neko moju muziku čuje. Prvo sam kontaktirao neke izdavačke kuće koje nisu htele da rade sa mnom jer sam pevao isključivo na engleskom, a onda sam imao sreće da upoznam ljude iz benda Zemlja Gruva koji su mi pomogli da stanem na muzičke noge i uobličim profesionalno ono na čemu sam radio. Spletom okolnosti su se predstavnici Universal Musica bili na Gruvlend festivalu koji je napravljen od strane Zemlje Gruva i tu sam izvodio neke svoje pesme. Mislim da su tad znali da će do saradnje doći ali je puno vremena prošlo dok se to nije desilo.

Kako sagledavaš muzičku scenu u Srbiji?

Mislim da muzička scena u Srbiji oslikava kulturno stanje na ovim prostorima, odnosno kako vaspitamo kulturu takva nam je i muzika. Generalno gledano, divim se ljudima koji hrabro, i to moram reći hrabro, rade ono što im je najprirodnije, a da to nije narodna muzika (kad kažem narodna muzika mislim na ovaj aktuelni turbo-folk). Narodna muzika je okej, i treba da postoji, ali ne privlači me jer je mi deluje kao opcija D u celoj muzičkoj priči, posmatram je samo kao način da se dođe do novca, a to mi onda nije muzika nego bankomat. Nadam se da će se ljudi malo otvoriti i ka nekim drugim stvarima i da će svi muzički žanrovi moći da postoje i imaju šansu u isto vreme.

Gej populacija je često na meti kritike da ima loš muzički ukus. Da li je to tako i kako ga popraviti?

Ne znam da li je to tako ili nije, mislim da to nema veze sa gej populacijom, ili ja nisam sreo nikoga ko ima loš muzički ukus? Ne treba popravljati ničiji ukus, samo osvestiti o drugim stvarima, jer je glupo biti u nekom balonu.

Da li možemo da očekujemo da Luke Black peva na Paradi ponosa ili nekom gej dešavanju?

Što da ne, bina je bina, ukoliko je bina napravljena zbog promovisanja nasilja ili stavova koji nisu meni bliski onda tu sigurno neću nastupati. Najbolja stvar na svetu je nastupati pred pozitivnom energijom i to je najbitnije. Trenutno sam fasciniran festivalima pa me to najviše privlači i imam nekoliko festivala u planu gde će verovatno izmešu ostalog biti i gej publike.

Mnoge estradne zvezde pričaju o karijeri u inostranstvu. Da li je Luke Black postao srpski brend za izvoz?

Haha, možda. Ja sam kao Plazma, samo što se ja neću pokvariti ako stojim na svetlom mestu, ali ću definitivno biti dostupan u više boja i ukusa.

Kako reaguješ kada neko kritikuje tvoj rad?

Kritike najviše utiču na moj rad i napredak tako da su uvek dobrodošle, ali naravno od ljudi čije mišljenje cenim, odnosno od ljudi koji su postigli slično kao ja ili jednostavno imaju mnogo dobar i razvijen sluh i ljubav prema muzici. Ostatak negativne kritike za mene ne postoji, odnosno nisam imao priliku da vidim. Nisam neki fan hejta radi hejta, i tačno znam da ga prepoznam, jer sam i ja bio u tom mindsetu. Pozitivne kritike me uvek podsete da to što radim vredi.

Koje su tvoje muzičke ambicije?

Voleo bih da imam priliku da komuniciram za većim brojem ljudi i da zajedno delimo energiju koju nosi moja muzika. Prvenstveno bih želeo da mogu da imam priliku da ulažem što više u muziku i da konstantno napredujem i pravim što bolji zvuk i što kompleksnije nastupe. Takođe bih voleo da sarađujem sa raznim umetnicima bilo da je to muzika ili film, ili možda fotografija. Upravo sam izdao Thorns EP koji je dostupan fizički i digitalno širom sveta, a sada polako idem ka albumu, to je kratkoročna ambicija.

Koji su tvoji muzički uzori? Zašto?

Trudim se da stalno pomenem različite ljude pa ću sada reći Eartha Kitt, ali ne zbog muzike nego zbog njenih intervjua koji su veoma inspirativni i trenutno sam fasciniran time. Više volim biografije muzičara nego njihovu muziku, jer tako proučavam kako su došli do toga gde su tada. A što se tiče zvuka, inspiriše me prepletanje tehnologije i umetnosti.

Da li si ikada bio diskriminisan jer nisi rođen u Beogradu?

Dešavalo se da neko kroz priču provuče da ja nešto možda ne razumem jer nisam iz Beograda, ali je meni to potpuno nebitno jer ja uopšte nisam sa ove planete.

Koje emocije pokreću tvoju umetnost?

Ekstremna tuga ili ekstremna sreća. To mi dozvoljava da pravim tužne pesme uz koje može da se skače i izbaci sav bes koji osećamo. Na primer, pesma Gypsy sa mog EP-a je napravljena kako bih mogao da se smirim, a zapravo je najagresivnija od svih. Dosta su mi bitne crne i bele ‘boje’ u životu, i ono što me buni je to što moram konstantno da ih balansiram da ne bih potpuno poludeo.

Da li će Luke Black propevati na srpskom? Nama to nije bitno, ali se Željko Joksimović buni.

Haha, neće, pokušao je, ali neuspešno. Jednostavno nije talentovan za to i izvinjava se Željku Joksimoviću. Prosto je, postoji veliki broj ljudi koji pevaju na srpskom, ne moram i ja. Ne radim to namerno, tako se desilo, nisam mogao da biram.

Mnogima je učestvovanje na Evroviziji simbol uspeha. Šta bi za tebe bio vrhunac uspeha?

Kada sam bio mali imao sam Madison Square Garden poster iznad kreveta, čisto da ne zaboravim šta želim da radim. Za mene je san da mogu da putujem i upoznajem razne ljude koji vole moju muziku i da zajedno pričamo o tome i o umetnosti. Bio bih veoma srećan da nastupam na Video Music Awards, mada ne znam koliko je to moguće, ali verujem da jeste.

Razgovarao: Predrag Azdejković

Related Posts