Svaki talas nasilja u savremenom svetu proizvodi i talas tumačenja. Što je zločin teži, to je potreba za objašnjenjem veća. A što je društvo polarizovanije, to je objašnjenje jednostavnije, pliće i opasnije. Poslednjih godina, deo zapadnih medija i političkih aktera pokušava da nasilne zločine — uključujući masovna ubistva — objasni kroz rodni identitet počinilaca, naročito kada se radi o transrodnim ili nebinarnim osobama. Takav pristup nije analiza, već ideološka projekcija. Važno je, pre svega, razdvojiti činjenice od narativa.
U raspravama o nasilju i identitetu često se ne polazi od činjenica, već od potrebe da se zločin uklopi u već postojeći ideološki okvir. Zato je važno vratiti se hronologiji, jer ona ogoljava mehanizam: identitet se u javnosti pojavljuje naknadno, kao objašnjenje, opravdanje ili optužba — retko kao stvarni uzrok.
U septembru 2025. jedan od najdramatičnijih političkih napada u savremenoj američkoj istoriji potresao je javnost: ubistvo američkog konzervativnog aktiviste Čarlija Kirka. Sam događaj je šokirao zbog brutalnosti čina i konteksta — napada na javnu ličnost tokom događaja pred publikom — ali ono što je usledilo na društvenim mrežama i u političkoj retorici odvelo je debatu daleko od činjenica i u zonu spekulacija.
Osumnjičeni, Tyler James Robinson, 22-godišnjak iz Jute, ubrzo je označen kao počinilac i optužen za ubistvo kome preti smrtna kazna. Istraga je utvrdila niz komunikacija usmerenih protiv Kirka; međutim, pravi motiv i dalje ostaje predmet istrage, bez definitivnog saopštenja tužilaštva o njegovim unutrašnjim pokretačima.
U javnosti se kao moguće objašnjenje pojavila teza da je Robinson bio motivisan time što je Kirk u svojim javnim istupima često napadao transrodne ljude i rodnu teoriju — i navodno je Robinson bio u vezi sa osobom koja se identifikuje kao transrodna. Taj detalj, koji su preneli mnogi mediji, doveo je do spekulacija da je ubistvo mogli voditi lični i ideološki razlozi, a ne samo politička opozicija Kirku.
Takva interpretacija je upravo to — spekulacija, i još nije zvanično potvrđena kao motiv u sudskom procesu. Ali ona ilustrira kako identitet i lični odnosi mogu postati tačke u narativu koji nastoji da objasni ekstremno nasilje, čak i kada pravni dokazi o tome nedostaju. U eri polarizovanih ideoloških borbi, svaki detalj ljudi koji su na marginama društva biva upotrebljen kao deo šire simboličke debate.
Prvi slučaj koji je snažno ušao u ovu debatu dogodio se 7. maja 2019. godine u srednjoj školi STEM School Highlands Ranch u Koloradu. Dvojica učenika, Devon Erickson i Alec McKinney, otvorili su vatru u školi. Jedan učenik, Kendrick Castillo, ubijen je, a osam osoba je ranjeno.
Tokom sudskog postupka, pažnju javnosti posebno je privukla činjenica da se Alec McKinney identifikovao kao transrodna osoba. Ta informacija, međutim, nije bila ključna u optužnici niti u presudi. Sud je razmatrao planiranje napada, dostupnost oružja, prethodne poruke i ponašanje dvojice počinilaca. McKinney je osuđen na doživotnu kaznu zatvora uz mogućnost uslovnog otpusta nakon više decenija, dok je Erickson dobio doživotnu kaznu bez prava na uslovni otpust.
U ovom slučaju, identitet je ušao u javni diskurs posle zločina, kroz medijsko interesovanje, a ne kao pravna kategorija ili dokaz motiva.
Tri godine kasnije, novembra 2022., dogodio se napad u LGBTQ+ klubu Club Q u Kolorado Springsu. Napadač, Anderson Lee Aldrich, ubio je pet osoba i ranio više od dvadeset.
Nakon hapšenja, Aldrich se izjasnio kao nebinarnа osoba i zatražio upotrebu neutralnih zamenica. Taj potez izazvao je snažne reakcije — ne samo zbog brutalnosti napada na LGBTQ+ prostor, već i zbog pitanja da li se identitet koristi kao deo pravne strategije. Tužilaštvo je slučaj kvalifikovalo kao zločin iz mržnje, uz obilje dokaza o nasilnim pretnjama, ekstremističkom sadržaju i ranijem ponašanju optuženog.
Epilog je bio jedan od najstrožih u američkoj sudskoj praksi: Aldrich je osuđen na višestruke doživotne kazne zatvora, uključujući i savezne presude za zločine iz mržnje. Sud nije prihvatio identitet kao relevantnu okolnost za umanjenje odgovornosti.
U martu 2023, SAD je potresla pucnjava u hrišćanskoj osnovnoj školi The Covenant School u Nešvilu. Napadač, Aiden Hale, trans muškarac, ubio je šest osoba — troje dece i troje odraslih.
Napad je odmah postao predmet intenzivne političke instrumentalizacije. Haleov rodni identitet bio je u središtu medijskih i političkih rasprava, često bez ikakvog oslonca u zvaničnim nalazima. Objavljeni policijski izveštaji i kasniji sažeci istrage fokusirali su se na planiranje napada, psihološki profil i lične motive, ali nisu ustanovili rodni identitet kao uzrok nasilja.
Ovaj slučaj je pokazao koliko brzo identitet može postati zamena za objašnjenje — naročito kada se uklapa u već postojeće kulturne ratove.
U avgustu 2025. godine Minneapolis je potresla pucnjava u Annunciation Catholic School, tokom jutarnje mise na početku školske godine. Napadačica je identifikovana kao Robin M. Westman, trans žena, što su pojedini američki mediji posebno isticali u prvim izveštajima. Westman je stajala ispred objekta i pucala kroz vitraže i prozore dok su se u unutrašnjosti nalazila deca i nastavnici. U napadu su ubijena dvoje dece, a više od petnaest osoba je ranjeno, mahom učenika nižih razreda. Napad se završio samoubistvom počiniteljke na licu mesta.
Istraga je pokazala da je Westman pre napada ostavila beleške i video-zapise u kojima se vidi opsesivno interesovanje za masovne pucnjave i njihove počinioce, bez jasnog političkog ili verskog manifesta. U njenim zapisima pominju se imena ranijih masovnih ubica, kao i fantazije o „slavi“ i pažnji koju takvi zločini proizvode. Mediji su u tom kontekstu otvorili pitanje njenog trans identiteta, naročito imajući u vidu da je meta bila katolička škola, ali zvanični organi nisu saopštili da je rodni identitet utvrđen kao motiv. Umesto ideološke koherentnosti, slučaj je opisan kao spoj lične dezintegracije, imitativnog nasilja i želje za simboličkim razaranjem — u kojem identitet postaje deo narativa tek nakon zločina, a ne njegov dokazani uzrok.
Početkom februara 2026., Kanada je suočena sa jednim od najtežih zločina u svojoj novijoj istoriji. Prema policijskim i medijskim izveštajima, Jesse Van Rootselaar, osamnaestogodišnja transrodna osoba, ubila je majku i polubrata u porodičnoj kući, a zatim otvorila vatru u školi u Britanskoj Kolumbiji, usmrtivši više učenika i nastavnika. Napad se završio smrću počinioca.
Mediji, uključujući i tabloide, brzo su fokus stavili na trans identitet, često zanemarujući činjenicu da su vlasti ukazivale na istoriju porodičnog nasilja, psihičkih problema i prethodnih intervencija. I ovde je identitet poslužio kao skraćeni narativ — lakši za naslov, ali siromašan za razumevanje.
Poslednji u ovom nizu je slučaj iz februara 2026. u Dennis M. Lynch Areni u Pawtucketu, tokom omladinske hokejaške utakmice. Napadač, Robert Dorgan, poznat i kao Roberta Esposito, otvorio je vatru u publici. Ubijene su dve osobe, uključujući njegovu bivšu suprugu, a više ljudi je ranjeno.
Prema navodima policije, radilo se o ciljanom porodičnom napadu. Mediji su preneli da je Dorgan bio u procesu tranzicije, što je ponovo pokrenulo pitanje veze između identiteta, porodičnih konflikata i nasilja. Istraga je događaj tretirala kao slučaj porodičnog nasilja koji je eskalirao u javnom prostoru, bez zvaničnog povezivanja rodnog identiteta sa motivom.
Ako se ova hronologija nešto jasno pokazuje, onda je to sledeće: rodni identitet u ovim slučajevima gotovo uvek ulazi u priču posle zločina, kroz medije, političke izjave i društvene mreže. Sudovi se, međutim, drže drugačije logike — one koja traži dokaze, nameru, planiranje i posledice.
Problem ne nastaje zato što se o identitetu govori, već zato što se on koristi kao prečica za razumevanje nasilja. Takva prečica ne vodi ka prevenciji, niti ka pravdi. Ona vodi ka napadanju cele trans zajednice, u kom se složeni zločini svode na etikete, a žrtve gube mesto u priči.
Piše: Predrag Azdejković
Više tekstova iz broja 88 – februar 2026. možete pročitati na (Klik na sliku):
