Samoodbrana podrazumeva odbranu sebe, imovine ili od drugog fizičkog ugrožavanja. Iako termin ne označava samo fizičku samoodbranu, on se povezuje sa različitim civilnim tehnikama samoodbrane u borilačkom kontekstu. LGBT osobe su često žrtve fizičkih napada i ovim tekstom želimo da ponudimo opcije kako možete da se zaštitite i odbranite.
Goloruka: Mnogi borilački stilovi podučavaju samoodbranu bez oružja, a neki postoje i treniraju se isključivo zbog nje. Neki borilački sportovi takođe mogu biti vrlo efikasno upotrebljeni u cilju samoodbrane. Da bi neki trening smatrali kompletnim u ovom kontekstu pored uvežbavanja odbrambednog „odgovora“ na fizički napad, potrebno je da podučava i ličnoj bezbednosti, tehnikama podizanja budnosti tj. svesnosti o okruženju, i da povećava sposobnost da se izbegnu potencijalne konfrontacije i opasnosti. Mnoge škole borilačkih veština koriste kombinaciju dve ili više veština i tehnika, a sam program rada često prilagođavaju tako da odgovara životnom stilu učesnika, starosti i polu. U razgovoru sa ljudima koji se bave borilačkim veštinama, preporučili su realni aikido kao dobar izbor kada je samoodbrana u pitanju. Nažalost, potrebno je dosta vremena da se usavrši neka borilačka veština i da imate dovoljno samopouzdanja da s njom možete da se odbranite.
Naoružana: U Srbiji vam je potrebna dozvola za držanje vatrenog oružja, a posebna dozvola za nošenje. Morate da dokažete da vam je život ugrožen kako bi imali dozvolu da nosite oružje u cilju samoodbrane. U Srbiji su suzavci i peper sprejevi zabranjeni, ali mogu da se nabave. Kao zamenu možete da koristite dezodorans. U Army shopovima možete kupiti metalne palice na izvlačenje i noževe.
Nivo svesti predstavlja pristup gde se branite izbegavajući opasnost razmišljanjem unapred, predviđanjem šta se može dogoditi, razmišljanjem „hladnom glavom“ i donošenjem ispravnih odluka. Primeri za ovo bi bili parkiranje u osvetljenim zonama, izbegavanje mračnih ulica, šetanje bez slušalica kako bi čuli šta se dešava oko vas…
Bežanje: Ako nije najbolji, bežanje je svakako najbezbedniji način da se odbranite kad god je to moguće, ali nije uvek tako. Ako ste sami treba da bežite prema bezbednom mestu, ili mestu gde ima ljudi. Bežanje je opcija pre nego što sukob pređe u fizički obračun. Isto tako moguće je omesti ili privremeno onesposobiti protivnika napadom na oči, grkljan ili genitalije a zatim pobeći pre nego što se oporavi. U mnogim zemljama, imperativ za legalno dokazivanje samoodbrane su činjenice da ste iskoristili sve prilike da izbegnete obračun. Bežanje se često preporučuje zbog toga što oslobađa žrtvu bilo kakve odgovornosti pred zakonom. Nasuprot toga, ako napadaču „ostanete na megdanu“ i borbu pobedite, možete se suočiti sa zakonskim gonjenjem u zavisnosti od povreda i toga da li ste i kakvo oružje koristili.
Homofobi najčešće napadaju u grupama i napadaju sa predrasudom da su LGBT osobe slabe i kukavice, što se može iskoristiti kao faktor iznenađenja, jer ne očekuju otpor. Potrebno je jako puno hrabrosti da se suprotstavite nasilnicima i čvrsta odluka da se ne pristaje na ulogu žrtve.
