Nikolai Baev (38) je veteran ruskog LGBT aktivizma koji je rođen i odrastao u Moskvi. Bio je prvi koji je osnovao jednu LGBT organizaciju u gradu Novosibirsku još u vreme studentskih dana i jedan je od organizatora koji su pokušali da održe moskovsku Paradu ponosa. Baev je uvek bio u prvim redovima najmilitantnijeg dela LGBT pokreta u Rusiji. Kao jedan od malobrojnih osoba iz queer grupacije u Rusiji koji je dovoljno hrabar da o svemu govori u medijima, Baev je iznova i iznova prkosio državnoj represiji. Baev je tužilac u parnici koja je izazov represivnom zakonu poznatom kao „nema promocije homoseksualnosti“ koji je stupio na snagu 2006. godine u gradu i regiji Rjazanj, a koji je bio odgovor na pokušaj održavanja prve Parade ponosa u Moskvi. Baev je 2009. godine uhapšen po tom zakonu i to je bilo prvo takvo hapšenje u Rusiji, i sada je njegova tužba predstavljena Evropskom sudu za ljudska prava. Ovaj zakon je bio prethodnica današnjem drakonskom zakonu koji je donela Duma, koji je uzrokovao proteste i osudu celog sveta. Baev je dao intervju za magazin Gay City News, koji Optimist magazin prenosi u celosti.

Kada, kako i zašto si postao LGBT aktivista?
Ja sam gej i veoma sam ponosan na svoj identitet. Odlučio sam da postanem aktivista za LGBT prava u vreme kada sam bio student. U istoriji Rusije to je bila najliberalnija era, jer je tadašnji predsednik Boris Jeljcin ukinuo kriminalizaciju homoseksualnosti u Rusiji 1990. Volim baš taj period svog života i taj deo istorije moje države. Ali razlozi iz kojih sam postao aktivista su tada bili čisto idealistički. Nisam mogao da podnesem nikakav homofobični stav i bilo kakvu vrstu diskriminacije nad LGBT populacijom. Lično ne verujem u boga, agnostik sam i jedino što mi je bilo razumno u životu bio je odgovor na pitanja: Kako ja mogu da pomognem u borbi za ljudska prava, za pravdu i slobodu? Kako lično mogu da doprinesem tome da LGBT populacija u Rusiji bude slobodna i sigurna u državi? I tako je došlo do odluke da radim to što radim. Bio sam student u vreme kada sam se autovao. Živeo sam u Novosibirsku gde sam studirao. Tu sam i osnovao prvu LGBT organizaciju. Kasnije sam se preselio u svoj rodni grad Moskvu, gde i sada živim.
Koliko puta si bio hapšen?
Od strane policije sam bio privođen ukupno četiri puta i to iz razloga što sam otvoreno gej. Uzgred, to se po prvi put desilo u Novosibirsku gde sam šetao sa svojim momkom držeći se za ruke s njim. Policija nas je tada iz tog razloga privela i to je bilo davno pre bilo kakvog anti-gej zakona u Rusiji.
Molim te opiši šta ti se desilo to u Rjazanju gde si bio uhapšen po zakonu koji je bio prethodnica današnjem ruskom anti-gej zakonu?
Najružnija stvar koju sam u vreme hapšenja doživeo bila je homofobija policajaca u stanici. Ponašali su se prema meni i aktivistkinji Irini Fet kao da smo niža bića, kao da smo čudaci. Okusili smo sve – i homofobične upadice i šale i uvredljive reči na naš račun.
Proveli smo nekoliko sati u pritvoru da bi sledećeg dana bili izvedeni pred sudiju koji nas je kaznio za promovisanje homoseksualnosti među maloletnicima. Naš cilj je i bio da se suočimo sa homofobičnim zakonom donešenim u Rjazanju, a koji je bio prvi zakon takve vrste donesen u Rusiji. Želeli smo da se usprotivimo tom zakonu i da uzrokujemo njegovo odbacivanje kao konačni rezultat.
Moja tužba još uvek čeka na odluku u Evropskom sudu za ljudska prava. U slučaju da odnesem pobedu to će uništiti zabranu gej propaganda na državnom nivou i takav zakon biće okarakterisan kao diskriminacija nad LGBT populacijom. Odluka Evropskog suda biće krucijalna za buduću sudbinu anti-gej zakona u Rusiji.
Kakvog je do sada efekta imao anti-gej zakon koji je izglasan u Dumi?
Pre svega, državni organi imaju sada alat koji mogu da koriste kao zabranu za bilo kakvu javnu aktivnost LGBT organizacija u Rusiji. Ta zabrana kojom se oni služe cilja direktno na vidljivost gej populacije i LGBT aktivizam. Sada država može da zabrani bilo kakvo javno okupljanje LGBT aktivista, bilo kakvu manifestaciju koju oni organizuje. Na primer skupština grada Sočija, gde će se 2014. održati Olimpijske igre je već zabranila Paradu ponosa koja je trebala da bude održana, a na bazi tog homofobičnog zakona uz izgovor da bilo kakav LGBT događaj jeste promocija homoseksualnosti među maloletnicima.
Drugo, zahvaljujući novom državnom zakonu društvena klima u Rusiji je još više homofobična no što je bila ranije. Ono što bi se nazvalo histerijom homofobije je procvetalo u Rusiji u zadnje vreme. Novi član zakona je predložen Dumi na razmatranje – naime zamenik iz trenutno vladajuće partije želi da oduzima decu roditeljima koji su otvoreno gej i lezbejke. Sve se pretvara u ludnicu. Vlasti su LGBT populaciju pretvorile u neku vrstu neprijatelja društva. Ovaj novi državni zakon je zvanično proglasio LGBT populaciju stanovnicima nižeg reda u državi. Bukvalno piše u zakonu da je zabranjeno govoriti o jednakosti kada su u pitanu ne tradicionalne seksualne veze.
Konačno, efekat novog zakona se ogleda i u ogromnom porastu nasilja ka osobama homoseksualne orijentacije i trans osobama. Žestoki momci, neo-nacistički pokret i religijski fanatici imaju zahvaljujući tom zakonu neku vrstu licence za ubijanje odobrenu od strane države. Svi smo upoznati sa najnovijim slučajevima prebijanja, ponižavanja i ubistvima osoba iz LGBT populacije, a pre svega u provincijama i malim gradovima širom Rusije.
Da li je bilo kakvo organizovanje LGBT pokreta ikako moguće pod ovakvim užasnim zakonom?
Bilo kakva vrsta organizovanja je zaustavljena od strane vlasti i to je i bio cilj zakona. Ali je istovremeno taj zakon ohrabrio LGBT aktivizam još više. Pokret je postao radikalniji u svom nastupu jer svi vide da se ništa pozitivno od strane države ne može očekivati.
Ako niste znali, sama Rusija je radikalna država. I to upravo zato što je jako konzervativna. Što je ruska politika konzervativnija, to će radikalnija revolucija biti. To je neko pravilo u ruskoj istoriji.
Nova generacija LGBT aktivista izlazi na ulice da protestvuje protiv zakona. Ta mladež je neustrašiva i oni su ti koji će uništiti zvaničnu rusku homofobiju.
Kakvo je trenutno raspoloženje u LGBT zajednicama u Rusiji i konkretno Moskvi?
Raspoloženje je, može se reći, ambivalentno Kao što rekoh, deo LGBT aktivista je postao radikalniji. Oni ne samo da žele da odbace homofobični zakon već zajedno sa njim žele da oteraju i Putinovu vladu. Iz prostog razloga što znaju da ništa neće da se promeni bez promene celog političkog režima u Rusiji.
Ostali pripadnici LGBT populacije u Rusiji se pak plaše posledica koje mogu da imaju zahvaljujući trenutnom zakonu. To je dovelo do toga da se pripadnici populacije koji kriju svoju seksualnost još više kriju, posebno u provincijalnim mestima. Ogroman broj njih želi da ode iz Rusije negde na Zapad gde su društva tolerantnija.
Hrabri postaju hrabriji, uplašeni još uplašeniji u iščekivanju represije.
Koliko je štetna ta anti-gej propaganda u medijama koje kontroliše Putin?
Pro-Kremlj mediji prikazuju LGBT aktivizam kao anti-rusku politiku, kao nešto kontradiktorno tradicionalnoj ruskoj ideologiji. Homoseksualnost je prikazana kao kuga koja dolazi sa zapada da uništi rusku populaciju i njenu i onako već u padu populaciju. Ruski konzervativni političari se služe tom pričom da je homoseksualnost samo deo anti-ruske zavere kao bi se stanovništvo Rusije smanjilo.
Skoro je Putin izgubio bitku za Ukrajinu koja je, iako je bila prisiljavana od strane Putina da ne prihvati integraciju u Evropu, ipak krenula putem integracija sa Evropom. Nakon toga su mediji koje Kremlj kontroliše momentalno razglasili da će Ukrajina morati da prihvati i podrži sodomite i legalizuje gej parade. Tako Putin koristi medije.
Kakav je tvoj, kao i stav tvojih kolega, na pokušaje sa Zapada da bojkotuje Rusiju i ruske proizvode kao i zimsku Olimpijadu – da li po tebi to šteti LGBT populaciji Rusije ili ne?
NB: Ja bojkote smatram beskorisnim jer ovo nije više doba Hladnog rata gde Zapad ozbiljno može da se suočava sa Rusijom. Sadašnje vođe Zapada su velike kukavice i oni nikako neće ugrožavati svoje veze sa Putinom. Tako da je nerazumno objaviti bojkot Zimskih olimpijskih igara u Sočiju jer ih niko neće podržati. S druge strane diskusija o bojkotu je pomogla jer je skrenula pažnju na stanje LGBT populacije u Rusiji, jer nikada ranije nismo imali toliku pažnju usmerenu na to šta nam se dešava. Tako da bih rekao da je bojkot nemoguć kao takav, ali je pažnja privučena diskusijom o istom veoma pomogla.
Koliko je gej populacija u Rusiji upoznata sa negodovanjem Zapada vezanim za novi anti-gej zakon? Da li išta do njih stiže kroz medije koje kontroliše Putin?
Putinovi mediji prikazuju upravo to negodovanje kao zaveru protiv ruske vlade od strane Zapada. TV kanali i ostali mediji upoređuju kampanju Zapada sa negodovanjem upućenim na hapšenje grupe Pussy Riot. Oni kažu: pogledajte, satanistički Zapad želi da raširi homoseksualnost po Rusiji kao što su ranije pokušavali da podrže blasfemiju koju je činila grupa Pussy Riot. U svakom slučaju ono što Zapad želi jeste da uništi rusku spiritualnost i Pravoslavnu crkvu. To je ono što se non stop da čuti i videti u medijima koje finansira vlada. No internet je taj koji je uglavnom još uvek necenzurisan u Rusiji i imamo puno web strana koje pokazuju i prevode iz stranih medija. Oni koji imaju internet imaju i mogućnost da vide različite stavove i mišljenja.
Možeš li nam reći da li se čini i planira išta vezano za zimsku Olimpijadu u Sočiju?
Nemoguće je išta uraditi, jer su vlasti Sočija već zabranile Paradu ponosa, a kao razlog za to oni navode propagiranje homoseksualnosti među maloletnim licima. No mi tada možemo organizovati dosta protesta u drugim gradovima Rusije na dan otvaranja igara u Sočiju. To će privući pažnju stranih medija i mislim da će jedna takva globalna kampanja i biti potrebna na dan otvaranja igara u gradovima širom sveta.
Koliki je stepen policijske provere i maltretiranja koje LGBT aktivisti doživljavaju od momenta donošenja zakona? Želim specifičan odgovor: Da li mislite da vam se prisluškuju telefoni? Internet? Da li ste praćeni gde god da krenete?
Moj telefon se prisluškuje već dugo. Ja o tome ne brinem. Da li oni žele da znaju o mojim aktivnostima? Ok, dobrodošli su jer nemam šta da krijem. Za sada ne osećam maltretiranje, a i ne mislim da me prate. A u svako doba kada aktivisti pokušaju da organizuju Pride u Moskvi policija ih nadgleda kao i tajne službe. Svake godine se dešava neka slična militantna operacija u Moskvi.
Znam za to da je bar jedan francuski film sa gej tematikom do sad bio zabranjen u Rusiji. Postoje li i drugi primeri cenzure što se LGBT stvari tiče u Rusiji a kojih ste svesni?
Ruski mediji pokušavaju da uopšte ne pominju bilo šta vezano za LGBT populaciju u svojim izveštajima. Urednici medija su preplašeni da govore na LGBT teme.
Najgluplja stvar koja je došla od strane vlasti u Rusiji su reči ministra kulture u Rusiji Vladimira Medinskog da Čajkovski nije bio gej. I to je simptomatična pojava. Oni se trude da izbrišu svaki trag homoseksualnosti iz ruske istorije. To je za njih tabu.
Kakva je po tebi budućnost ruske gej zajednice i aktivizma?
Pre svega hajde da pogledamo u sadašnjost kako bismo iz ovog ugla razumeli budućnost. Upravo sada LGBT zajednica u Rusiji prolazi kroz pakao. Suočavamo se sa mržnjom, agresijom, ubistvima i ponižavanjem bukvalno svakog dana. Pokušavamo da se zaštitimo kroz ruski zakon koji brani mržnju prema manjinama, ali je to uzalud. Policija nas ne štiti i ne radi ništa protiv zločina iz mržnje. Policija je sama jako homofobična. Čak nas i kancelarija tužioca kroz koju pokušavamo da započnemo parnice ignoriše. Sudovi i sudije ih podržavaju u tome. Šta da radimo u takvoj situaciji? Izlazimo na ulice da protestvujemo ali nam i to brane. Ne žele da svoje problem iznosimo javno i svo to ćutanje i tišina su nasilno nametnuti i mržnja, ubistva, nasilje se i dalje dešavaju. Krug je zatvoren.
A za nas je upravo veoma važno da taj krug razbijemo, da izađemo iz geta gde vlasti žele da ostanemo. Vidljivost i jednakost su ono što nam je preko potrebno u Rusiji.
Druga stvar je što te promene neće doći i neće se desiti dok se trenutni politički režim ne promeni i dok se Putin ne svrgne sa vlasti. Ako on ode mi ćemo i imati neku nadu da će se LGBT aktivizam u Rusiji razvijati kao i u drugim evropskim državama.
Verujem da ćemo u budućnosti imati ista prava kao i svi i da ćemo se poput drugih zemalja boriti protiv homofobije i diskriminacije. Ali ovako kako je sada u Rusiji to će biti teško izvodljivo.

Razgovarao: Doug Ireland

Prevod: Jelena A.

Related Posts