Prođe još jedan septembar i sa njim, već tradicionalno, još jedan Prajd, čisto da se uverimo da su organizatori još uvek među nama i da popovi još uvek imaju dovoljno vode i bosiljka da prskaju ulice. Što je Exit julu i Guča avgustu, to je Prajd septembru. Potpuno overrated happening koji uzima ozbiljne svote novca iz državnog budžeta, koji nas šatro predstavlja u dobrom svetlu u svetu i o kome svako ima stav na osnovu koga temelji svoj identitet i poimanje sveta i svetovo poimanje njega. Guča, Egzit i (od kako je strukturno prihvatljiv i apolitičan) Prajd predstavljaju dobar poligon za dihotomiju na one liberalne i konzervativne, na centar i desnicu, na regres i progres, hipstere i šminkere… mogli bismo ovako da ređamo isprazne dihotomije do prekosutra. Ipak, ono što najviše povezuje ova tri festivala jeste činjenica da im je u fokusu muzika. Prajd je ove godine postao ono što su svi toliko priželjkivali – blejačka žurka, umesto političkog protesta. Od prvog Prajda bombardovani smo komentarima kako to treba da bude slavlje i fešta sa balonima, a ne opsada grada pod maskama i transparentima. Sad eto, bar ličimo na zapad. Naravno, pošto kao i na zapadu na koji se ugledamo, LGBT populacija u Srbiji nema nijedan problem, nema potrebe da postoji politički protest, niti bilo kakav politički zahtev. Ni slučajno potreba za konkretnim akcijama. Zato možemo da se bavimo suštinski bitnim stvarima, kao što je npr. koliko je koja pevačica dobila para za nastup i koja je odbila da nastupi besplatno. Od političkih zahteva smo, doduše, čuli po koji, uglađeno provučen kroz redove dugih monologa i hvalospevova i potpuno neubedljivog kićenja tuđim perjem. Neću se time ni baviti. Ono što je mene najviše zaintrigirano, kao i medije čini mi se, jeste sukob na relaciji Nataša Bekvalac – Jelena Karleuša.

Svake godine Pride Week ima koncerte i svaki put je tu Marina Perazić, to nije ništa novo, međutim ovaj put je, kao svaka dobra žurka, koncert bio na otvorenom i sa zvezdom koja je uspela da podigne prašinu – Natašom Bekvalac.

Najzabavniji momenat koji se može izvući iz ove priče je “ko ima pravo na gejeve i lezbejke” i “koliko košta podrška”. Mediji su objavljivali svoje licitacije, organizatori svoje, akterke svoje i kao na svakom estradnom dešavanju – dijametralno su suprotne istine. Bez obzira na to da li je Nataša pristala da peva sa popustom ili besplatno i da li je Karleuša odbila poziv ili nikad nije ni kontaktirana otvara se jedno pitanje – pošto kilo podrške? Da li je podrška Jelene Karleuše manje iskrena ukoliko je odbila da peva bez honorara? Da li je podrška Nataše Bekvalac iskrenija ako nastupa besplatno? Odgovor na ovo pitanje prvenstveno leži u tome – za koga one nastupaju? Jelena Karleuša, kao nekada LDP, smatra da ima ekskluzivno pravo na LGBT pitanje u Srbiji.

Jedna stvar je tu neosporna, od svih pevačica u Srbiji Jelena jeste najrelevantnija politička figura i njena podrška LGBT populaciji se ne dovodi u pitanje. Kao kod svih pop zvezda, uvek će biti onih koji će se pitati da li je “iskreno” ili “marketing”, uglavnom su to isti oni koji će za svaki aktivizam postaviti pitanje da li je “pravi” ili “u službi stranog kapitala”. To što je Jelena uradila u vreme kada niko nije je za svako poštovanje, posebno već čuvena kolumna u “Kuriru”, ali žena zaista mora da prestane da živi u 2010. godini i shvati da se, iz ovih ili onih razloga, još poneka koleginica dosetila da podrži LGBT populaciju. Jelena nema monopol nad gejevima, iako je verovatno najveća gej ikona koju će Srbija ikada imati, a apsolutno je netačno da Nataša nije nikad učinila ništa za LGBT populaciju.

Ono što, međutim, jeste tačno je to da se njena podrška nekako svodi na nastupe. Do ove situacije ne sećam se nekog Natašinog ozbiljnijeg angažmana i podrške u javnosti. OK, pevala je u gej klubu, kao i Dara Bubamara, ali to je samo tezga bez obzira da li je naplatila ili nije. Nejasan mi je taj momenat “ja podržavam LGBT populaciju, pevam džabe za njih”. Jel to onda znači da neko ko zastupa prava Roma treba da peva džabe na svakoj romskoj svadbi? Zašto se uopšte poistovećuje pevanje u gej klubu ili na Prajdu sa podrškom gej populaciji? Na prvom mestu, LGBT populacija nije socijalno ugrožena kategorija koja nema para za kartu (a ni koncerti u gej klubovima, btw, nisu besplatni). Drugo, na oba mesta dolazi izuzetno mali broj pripadnika LGBT populacije. Pleasure, doduše, posećuje sigurno više ljudi nego Prajd bez obzira što ni CESID ne bi mogao da utvrdi od svih oprečnih informacija kolika im je zapravo bila posećenost.

Ipak, procentualno, to je manjina manjine. Ni Pleasure ni Prajd nisu otelotvorenje LGBT populacije, niti glasnogovornici političkih zahteva zajednice, samim tim pevanje na tim dešavanjima je podrška organizatorima, a ne podrška zajednici. Na svakom prosečnom koncertu Jelene Karleuše verovatno ima više gejeva nego među posetiocima Prajda, kad se oduzmu policajci, mediji, strani ambasadori, donatori, političari i ostala ekipa za fotografisanje. Nataša Bekvalac ima svako legitimno pravo da tu svoju “podršku”, tj. tezgu naplati, odradi sa popustom ili besplatno i dokle god plaća porez na eventualni honorar nije ni u kakvom moralnom ni pravnom problemu. Njeno je pravo da izračuna oportunitetni trošak i proceni da li će nastupom više dobiti ili izgubiti, a ekonomisti znaju da je taj obračun uvek finansijski. Dakle, cena njenog nastupa ne govori apsolutno ništa o iskrenosti njene podrške, tako da je potpuno besmisleno isticanje toga i prozivanje žene na tom osnovu. Isto tako, potpuno je irelevantno da li je Jelena Karleuša odbila da nastupi zbog para jer ni Prajd nije humanitarna organizacija, a realno nije ni da bi taj novac bio pametnije potrošen jer, ako se ne potroši tog dana, ne znam na koje bi druge aktivnosti mogao biti potrošen.

Jedini problem je što možda ovaj put nemaju budžetsku liniju za to, ali to bi trebalo da im bude samo podstrek da sledeći put bolje napišu projekat. Možda tad dobiju Jelenu i Severinu zajedno, pa to bude zaista žurka za pamćenje. Uglavnom, novac njima nije bitan faktor i ne određuje cenu podrške. Ono što one dobijaju je daleko više od novca, a to je konstantan medijski prostor. Organizatori dobijaju istu stvar, u suprotnom ne znam o čemu bi se s Prajda izveštavalo sad kad je sve mirno i idilično. Pitanje je samo kako će i jedni i drugi to iskoristiti i da li će samo eksploatisati LGBT populaciju dok je to zanimljivo za naslovnice, ili će im podrška biti konstantna bez obzira na budžetske linije organizatora. Paradoksalno, Jelena je, statistički gledano, najkonstantnija. Bar se jedina obrati na ovu temu više puta godišnje i ne samo u septembru.

Piše: Nemanja Marinović

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.