Ne kaže se uzalud da zaljubljeni gube glavu, pa dok je u srednjem veku zbog zabranjenog partnera mogla doslovce da sleti sa ramena, u moderno doba se u glavnom radi o gubitku moći zdravog rasuđivanja. Internet era je u tu jednačinu unela i mogućnost sakrivanja identiteta, a posebno na dejting aplikacijama za gej muškarce, u okviru kojih se bez te glave ostaje zbog „diskrecije“, drugim rečima autohomofobije.

Još jedna posledica delovanja internet Amora je i takozvani „catfish“ – lažni ili prisvojeni online identitet koji se koristi kako bi se inicirao neki odnos koji je u svojoj osnovi romantičan ili seksualan, ali zapravo samo virtuelan. Još jedna definicija ovog termina došla je sa dokumentarnim filmom „Catfish“, a ponudio ju je partner glavne junakinje i prevarantkinje Angele Pierce. Njegovo objašnjenje poteklo je iz ribolovačke priče – slučaja koji opisuje trgovce ribom koji su morske somove (da, catfish je som) prilikom isporuke pakovali zajedno sa bakalarima, koji su im grickali repove i terali ih da tokom transporta budu aktivni, zahvaljujući čemu su ostajali vitalni, a meso svežije.

Kada se pojavio u januaru 2010. godine na Sundance festivalu, film „Catfish“ je izazivao veliko interesovanje, ali je mali broj gledalaca nakon završene projekcije mogao da objasni o čemu se tu zapravo radi. Izgledao je kao dokumentarni film, sa mladim njujorškim fotografom Yanivom “Nevom” Schulmanom u centru, koji započinje online prijateljstvo sa talentovanom osmogodišnjakinjom i njenom starijom sestrom. Film od naivnog brzo skreće u nešto mračnije vode, a zaplet je toliko bizaran da je malo ko mogao da poveruje da se snimljeni materijal zaista dogodio.

Kreatori filma su kasnije demantovali da je u pitanju prevara, što na kraju nije ni bilo važno, budući da je neverovatan sled događaja učino da publika brzo zaboravi na to da bi dokumentarni film trebalo da se bavi stvarnim događajima. Muke počinju kada starija sestra male slikarke – Megan – krene u nešto ozbiljniju komunikaciju sa autorom filma, koji se u nekom trenutku u nju i zaljubi. Da bi se do kraja razumelo šta je „Catfish“ (film ne som), neophodno je da se dokumentarac pogleda, ali je sigurno da je pre deset godina popularisao termin koji, evo, živi i dan danas.

Vinovnik poslednje catfish afere Joey Gugliemelli, poznat kao jedna od drag kraljica rijaliti programa Ru Paul’s Drag race – Sherry Pie. Zvezda, ali svakako padalica, Sherry je nakon uspešnog početka 12. sezone osvanula u medijima kao prevarant. Bilo je potrebno da se emituju samo dve epizode, pa da se medijima jave prevareni muškarci, njih petorica. Drag kraljicu u usponu su optužili da ih je koristeći lažni identitet prevarila, a sve je počelo kao razgovor za posao, te zahtev da se pošalju fotografije i video snimci. Nikakvih problema ne bi bilo da se radilo o običnim fotografijama i videima sa putovanja, ali su u pitanju bili sadržaji drugačije prirode.

Radi se o tome da se Sherry Pie prevarenim muškarcima, svojim kolegama sa fakulteta, predstavljala kao osoba zadužena za audicije, te im mejlom tražila materijale kojima je trebalo da dokažu da su baš oni stvorenu za ponuđenu ulogu. Uloga je bila izmišljena, ali lascivna, pa su takvi bili i zahtevi, te se od jednog glumca tražilo i da masturbira pred kamerama.

Slučaj je došao do javnosti kada je Ben Shimkus, glumac i žrtva pomenute prevare, na svom Facebook profilu postavio status u kojem je objasnio da se Gugliemelli, to jest Sherry Pie, lažno predstavljao kao žena zaposlena u filmskoj kući Playwrights Horizons, te koristio ime Allison Mossie. Catfish majstor je svojim žrtvama preporučivao svoj alter ego kao poslovnu vezu, te ih motivisao da izmišljenoj službenici šalju snimke, a kako bi dobili ulogu u nepostojećoj pozorišnoj predstavi. Komad nije bio šekspirovski, već „slatka“ priča o muškarcu na steroidima, pod naslovom „Bulk“.

Shimkus nije jedini koji je bio „kao stvoren“ za ovaj komad, pa su se nakon njegove objave javile i druge žrtve, koje su opisale slične situacije sa Allison Mossie. Sherry Pie je nakon toga brzo diskvalifikovana iz Ru Paul’s Drag Race takmičenja, nakon čega je ponudila i izvinjenje, doduše slabo.

Sigurno je da bi i ova catfish saga ostala sakrivena od očiju javnosti da Sherry Pie nije postala poznata, što znači da žrtve anonimnih prevaranata i dalje ostaju prepuštene na milost i nemilost svojim catfish mučiteljima. Mlađe generacije su, ili se bar tako čini, nešto otpornije na ovaj fenomen, budući da vreme provedeno u online komunikaciji čini da se prepoznaju šabloni, i da se kradljivci identiteta brzo ostave po strani. To ne znači da takvih slučajeva nema, a posebno su na ovakve mamce osetljive osobe koje su usamljene i izolovane.
Ljudska priroda se prilično promenila proteklih decenija, a sa njom i potraga za partnerom. Iako je novo poznanstvo udaljeno samo jedan profil, ispostavlja se da se iza nekih online identiteta kriju oni kojima su ljubav i laž sinonimi. Eksperti kažu da su u pitanju uglavnom usamljene osobe koje sreću traže u lažnim predstavama, ali da mogu da budu i pravi kriminalci – pa žrtve ponekad ostaju i bez novca.

Među razlozima za catfishing se odavno našlo i istraživanje seksualnosti i rodnih identiteta, pa legenda kaže da je na balkanskim prostorima upravo zbog toga nastalo ono dobro poznato „gej stop.“ U sredini koja je neprijateljski nastrojena prema gej muškarcima našli su se oni koji su, da bi došli do muškaraca, kreirali lažne identitete. Sve je valjda počelo u onim programima koji su puštali ljubavne zovove usamljenih gledalaca, a u formi SMS poruka. Uz muzičku pratnju nastajale su mnoge priče, među njima i one u kojima je jedan od sagovornika bio prevarant. Komunikacija bi potrajala neko vreme, i valjda donela trenutnu satisfakciju, ali bi se brzo prekidala, najčešće iz straha da se bude otkriveno.

I dok potraga za načinom da se ublaži osećaj usamljenosti može donekle da se razume, a posebno kada su u pitanju oni kojima je zabranjeno da ispoljavaju svoje prave identitete, ozbiljne catfish prevare stvaraju posledice koje se iz online sveta prenose i u analogni. Vojske prinčeva iz Nigerije, ljubavnika iz Rusije, zainteresovanih ili uplašenih, onih sa tuđom glavom, onih bez glave, lažnih poslovnih saradnika, te onih koji su za kratko vreme spremni da ginu za online ljubav, vrebaju i danas – tu su, samo na klik od nas.

Piše: Milan Živanović

Više tekstova iz broja 53-54 – jun 2020. možete pročitati na (Klik na sliku):

5 Shares

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.