Muzički festivali nisu samo mega događaji. Bitni su jer okupljaju ljude na jednom mestu, kao grupu, a u ljudskoj prirodi je želja za pripadanjem. Pritom, muzika funkcioniše kao globalni jezik. Te se festivali mogu posmatrati kao sredstva za formiranje zajednice i deo formiranja identiteta. Međutim, može se zaključiti da je pomenuta želja za pripadanjem pojačana među članovima LGBT+ zajednice. Razlog za to je odbacivanje koje se javlja barem u nekoj meri, od strane ostatka društva. Kada se javlja osećaj odbačenosti, pojačana težnja ka pripadnosti je razumljivo prisutna. Ukoliko polazimo od toga da su festivali sredstva za formiranje zajednice, može li se to iskoristiti i u LGBT+ zajednici? Prema raznim istraživanjima, uključujući onom sprovedenom od udruženja građana Egal, u Srbiji je više od polovine LGBT+ osoba pretrpelo nasilje zbog svoje seksualne orijentacije ili rodnog izražavanja. Poznat je i slučaj prebijanja Beograđanina zbog sumnje da je homoseksualac. Ovaj slučaj nikako nije jedini, već se samo izdvaja kao onaj dobro poznat široj javnosti. Zamislimo ovu sliku: gej si i ideš na Beer fest sa svojim dečkom. Moraš da budeš vrlo pažljiv da neko ne shvati tvoju orijentaciju, i nikako ne smeš da dodirneš ruku svog izabranika, a kamoli da ga poljubiš. U suprotnom bilo koja osoba može fizički da nasrne na tebe. I velike su šanse da će ostali podržati njega, a ne tebe. Možeš li se osetiti kao pripadnik zajednice, dok si u strahu da ona ne počini zločin iz mržnje protiv tebe? Ne.

Drugo svojstvo festivala jeste da je on deo formiranja indentiteta. Ukoliko je pojedinac skoncentrisan na skrivanje svog pravog indentiteta, to nikako ne može dovesti do njegovog formiranja, već naprotiv, do njegovog gubljenja. Iz datih razloga, javlja se neophodnost za LGBT+ festivalima.

ČITAJTE:  Vladimir Horovic: Najveći pijanista 20. veka

U Amsterdamu se održava Milkshake Festival od 31. jula do 1. avgusta. Nastupaju razni queer muzički izvođači, a mogu se videti i razne plesne predstave. Ne znam da li je potrebno napomenuti, jer pričamo o Amsterdamu, ali festival je prilično divlji, te se i dosta droge konzumira. A dobrodošli su “svi oni koji vole”.

Španski grad Torremolinos organizuje MAD.BEAR BEACH. Ove godine, trajaće od 6 do 16. avgusta. Nastupiće razni nacionalni i internacionalni izvođači. A cilj je slavljenje vidljivosti Gay Bear muškaraca.

Negde u isto vreme, od 7. do 15. avgusta, u Barseloni se događa Circuit. Pričamo o najvećem internacionalnom gej festivalu, koji se može opisati kao LGBT+ Coachella. Spektakularne bine na zatvorenom i otvorenom, vanserijski dobra scenografija, najveći svetski DJ-evi, mišićavi plesači i puno gejeva!

Pred kraj leta, od 3 do 5. septembra, u italijanskom naselju Gallipoli, traje Italy Gay Summer Party. Može se čuti sve od italijanskog popa ’80tih do DJ hitova. Dobrodošli su svi koji slave dugine boje, a organizatori posebno pozivaju momke!

Ukoliko vam kažem da se na Ibizi održava festival od 19 do 24. oktobra, pomislićete da se organizuje na jesen. Ali, imajte u vidu da ovo čarobno ostrvo ima mediteransku klimu, te je ovo vreme kada je i dalje toplo, a bez letnjih teških žega. Velvet Ibiza okuplja queer žene iz celog sveta. Pet dana i noći, one uživaju na zabavama kraj bazena, muzici i organizovanom sportu na plaži, kao i vožnjama kajakom. Hotel Cala Martina u kojem su gošće smeštene nalazi se u prirodnom okruženju istočne Ibize. Različiti internacionalni DJ-i sviraju celi dan, ali zabava je zapravo podeljena na dva dela. Prvi deo je na otvorenom, a drugi je unutar kluba. Interesantno je da su gošće uglavnom te koje se vraćaju svake godine, a u međuvremenu održavaju kontakt sa onima koje su tu upoznale.

ČITAJTE:  TOP 50 LGBT MUZIČARA

Slični muzički festivali ne postoje na Balkanu. A potrebni su nam. Bilo bi dobro kada bi i balkanski članovi LGBT+ zajednice mogli jednom godišnje da se okupe i proslave apsolutnu slobodu da budu ono što jesu i vole onog koga žele. Da plešu uz muziku zaboravljajući da u svetu vlada crno-bela bola, jer je tih nekoliko dana sve u duginom spektru. Ali dok Balkan ne poraste dovoljno, ni Italija ni Španija nisu suviše daleko. Čini se da korona restrikcije polako slabe, i da se svet ponovo otvara.

LGBT + muzički festivali nisu samo mega događaji. To je tvoje sigurno mesto, tvoj svet iz mašte. Jedina mana je što ne traju duže, već te ostave čezneš za sledećom posetom kada ćeš ponovo bojiti svoje zidove duginim bojama, dok zidovi ne nestanu.

Piše: Jovana Ivetić

Više tekstova iz broja 60 – jun 2021. možete pročitati na (Klik na sliku):


Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.