Čak i oni najtvrdokorniji neljubitelji književnosti koji su poslednju knjigu pročitali u školi jer su morali (a i to je bio tanušan roman „Kada su cvetale tikve“), a koji poslednjih pola veka nisu proveli na pustom ostrvu moraju da znaju za izvesnog „ludog japanskog pisca“ koji je sa grupom istomišljenika upao u zgradu Tokijskog generalštaba istočne komande japanskih odbrambenih snaga da bi tamo izvršio harakiri.
Taj „ludi japanski pisac“ bio je Jukio Mišima koji je mnogo više od spektakularnog i nadasve originalnog kraja. Mišima je bio književnik, pesnik, dramaturg, nacionalista, glumac, model, režiser, savršen mačevalac i atleta, leteo je u fantomu „F-102“, dirigovao simfonijskim orkestrom, sedam puta je putovao oko sveta, čak tri puta bio nominovan za Nobelovu nagradu iz književnosti i smatra se jednim od najuticajnijih japanskih pisaca 20. veka.
Mišima je najranije detinjstvo proveo uz baku koja je, kao potomak samuraja, malog Mišimu vaspitavala u tradicionalnom duhu, pričajući mu priče o starom Japanu i njegovoj slavnoj tradiciji. Ona mu je zabranjivala da izlazi napolje, druži se sa svojim vršnjacima i bavi sportom, ograničavajući ga na samovanje kod kuće ili na društvo ženskih rođaka, a volela je i da ga oblači u žensku garderobu. Kada se, sa dvanaest godina, vratio roditeljima o Mišiminom staranju brinuo se otac koji je, disciplinovan u vojničkom duhu, primenjivao surove taktike podučavanja mladog Mišime. Tokom Drugog svetskog rata regrutna komisija, zbog slabe telesne građe i kašlja koji odaje tuberkulozu, odbija Mišimu. Mišima počinje da piše veoma rano, već sa šest godina, a u njegovim radovima se prepoznaje talenat i potencijali. Ipak, otac mu zabranjuje da piše, a Mišima nastavlja da piše u tajnosti samo uz podršku svoje majke.
Ovo su neke od ključnih tačaka koje će uticati na formiranje Mišimine ličnosti i koje će obeležiti celokupan život i presudno uticati na njegovo stvaralaštvo. Mišima je ceo svoj život proveo između Erosa i Tantosa, života i smrti, ljubavi i sadomazohizma, nasilja i blagosti, žena i muškaraca…
Uprkos tome što je Jukio Mišima svakako jedan od najpoznatijih japanskih književnika njegov život i dalje ostaje zaogrnut velom misterije, a njegova neobična ličnost, gotovo pola veka nakon smrti, nastavlja da nas fascinira i danas.
Jedan od pokušaja da se ova fascinantna ličnost približi domaćoj publici jeste i knjiga „Izvrsnost u akciji – Pripovest o Mišimi“ St. Vladimira Jovanovića koju je objavio IBN studio.
Autor je odlučio da nam o životu, smrti i stvaralaštvu Jukia Mišime ispripoveda na jedan pomalo neobičan i neuobičajen način. Knjiga je sačinjena iz niza pisama koje autor „razmenjuje“ sa svojim (izmišljenim) prijateljem Antonom, zatim sa duhom svog oca i duhom Mišime lično. Autor je na ovaj način sadržinu knjige još više približio publici jer razmena pisama stvara dodatnu dinamiku tokom čitanja. Dakle, osim fascinantnog života i dela samog Mišime, iznetih na pitak i jasno razumljiv način, kroz povremenu razmenu intimnih osećanja i misli između korespondenata (a naročito između Antona i Vladimira) cela priča dobija još jednu dimenziju, onu ličnu dodatno udaljavajući ovu knjigu od suvoparne biografije ili monografije, a približavajući je nečemu mnogo bliže čitaocu.
I sam autor u jednom od prvih pisama piše kako je cilj ove knjige, ne samo da se dublje prodre u život slavnog pisca, već i „slikanje naših sopstvenih duša“. A ova knjige i jeste jedna vrsta razgovora autora sa samim sobom. Dok u razmeni pisama traga za Mišimom, autor pokušava da otkrije i Mišimu u sebi.
Kroz priču o Mišimi, autor nam slika i pejzaž posleratnog Japana. Japana koji se, poput Feniksa, uzdiže iz radioaktivnog pepela, i koji, sve više se udaljavajući od svoje tradicije, hrli u progres i svetlu budućnost. Mišima se u svojim knjigama bavi tim sukobom između srušene prošlosti i budućnosti u izgradnji, a njegova dela je nemoguće posmatrati van konteksta vremena u kome su nastala. Zato se Vladimir Jovanović potrudio da u svojoj knjizi pruži uvid i u svet u kome je Mišima živeo i stvarao.
Što se tiče pisama koje Mišima upućuje, autor nije želeo da previše daje svojoj mašti na volju, već je kao potku za ova pisma preuzeo Mišimine izjave zabeležene u medijima kao i izvode iz književnih dela koja je uobličio u smislene celine u formi pisma.
Knjiga je tematski podeljena na dva dela. U prvom delu govori se o Mišiminom životu i delu (gde je analiza konkretnih dela uglavnom prepuštena Antonu, dok Vladimir piše o Mišiminom životu), dok je drugi deo knjige posvećen Mišiminom poslednjem činu, odnosno samoubistvu. Na kraju, korespondenti posebnu pažnju posvećuju pitanju Mišimine fluidne seksualnosti, kao i različitim pogledima koje su kritičari imali o Mišiminom delu. Ovde se govori i o Mišiminoj porodici koja, posle njegovog samoubistva, želi da u javnosti sačuva određenu sliku o njemu i koja, zato, na sve načine utišava drugačije glasove i uništava dokaze koji bi ga prikazivali u nekom drugačijem svetlu. Nakon tužbe Mišimine udovice nekoliko filmova u kojima je glumio Mišima su zabranjeni za prikazivanje u Japanu, a jedna knjiga, koja je sadržala autentična pisma koje je Mišima uputio svom ljubavniku, je povučena iz prodaje, primerci uništeni, a njen autor i izdavač novčano kažnjeni.
Pogovor je prepušten jednom nevirtuelnom već stvarnom korespondentu. U pitanju je Jovan Ćirilov koji se pohvalno izražava o, tada tek, rukopisu i slaže se da bi ga trebalo štampati.
Knjiga „Izvrsnost u akciji – Pripovest o Mišimi“ nije namenjena samo poštovaocima i poznavaocima Mišiminog dela već i onima koji tek žele da zakorače u književni svet ovog autora ili da se samo malo bliže upoznaju sa samim piscem i njegovom fascinantnom ostavštinom.
Piše: Milan Aranđelović
Više tekstova iz broja 49 – avgust 2019. možete pročitati na:
