Prema definiciji Oxford rečnika, lov je gonjenje i ubijanje životinja radi hrane, zabave ili zarade. Ali ukoliko bi se lovili ljudi zbog njihovih ličnih karakteristika, koja bi se onda definicija dala? Lov je gonjenje i ubijanje ljudi iz mržnje i radi zabave.
Godine 2014, u Rusiji je održavan Festival LGBT+ filmova, ali ova filmska ostvarenja nikada nisu prikazana jer je grupa pod nazivom „Roditelji Rusije“ upala i podelila okupljenima šarene kese sa sapunima, konopcima i karticama na kojima je pisalo: „Ubij se i očisti zemlju od svojih bolesti.“ I povicima su pozivani na samoubistva, a obezbeđenje nije reagovalo dok i sami nisu napadnuti. Skup je prekinut lažnom dojavom o eksplozivnoj napravi, a napadači nisu uhapšeni, mada se znalo ko su vođe jer su javno govorili o svom napadu.
Činilo se da je sve ovo bio poziv na otvorenu lovnu sezonu jer je otpočeo takozvani „Safari“, odnosno lov na LGBT+ osobe. Napadači su koristili aplikacije za upoznavanje kako bi namamili žrtvu, a onda je kidnapovali, mučili i potom objavljivali snimak na internetu, otkrivajući identitet žrtve sa ciljem da je javno ponize i izopšte iz društva. Snimci su imali desetine hiljada pregleda, a ni u ovom slučaju ni jedan napadač nije uhapšen.
Tokom 2021. godine, mreža za pomoć LGBT+ osobama je primila više od 28 hiljada telefonskih poziva i više od 6 hiljada poziva u pomoć preko društvenih mreža, da bi se dalje pogoršalo u 2022. godini kada je vladajuća stranka na čelu sa Vladimirom Putinom zabranila „propagandu netradicionalnih seksualnih veza“, odnosno filmove i knjige sa LGBT+ tematikom, kao i bilo kakav edukativni sadržaj na internetu.
Takođe, ako homoseksualna osoba govori o vlastitoj seksualnosti, bilo na društvenoj mreži ili uživo, to će biti izjednačeno s pornografijom, pozivanjem na nasilje ili širenjem rasne, etničke ili verske mržnje. Samim tim, neće biti procesuirani zločini počinjeni zbog homofobije. Zbog svega ovoga, evropska sekcija Međunarodnog udruženja lezbejki, homoseksualaca, biseksualaca, trans i interseksualaca ocenjuje Rusiju kao najopasnije mesto za život u Evropi za LGBT+ građane. Branitelji LGBT+ prava su označeni kao „strani agenti“. Slično je i u autonomnoj ruskoj republici Čečeniji – neka vrsta „Safarija“ postoji jer se LGBT+ građani hapse i proteruju. Dešavaju se i pokušaji da se homosekualnost „leči“, bez saglasnosti osobe nad kojom se obred vrši, i to isterivanjem duhova. „Safari“ danas postoji i u Egiptu, gde se homoseksualne osobe mame preko aplikacija za upoznavanje da otkriju svoj identitet, a potom se hapse zbog svoje seksualnosti.
A da li je sezona lova otvorena i na Balkanu? U susednoj Bosni i Hercegovini ovakav „Safari“ nikada nije postojao, ali je diskriminacija svakako prisutna iako su doneseni zakoni koji to zabranjuju, a čija je poslednja izmena bila 2009. godine sa eksplicitnim spominjanjem seksualne orijentacije i rodnog identiteta kao zabranjene osnove diskriminacije. Čini se da zakon ne poštuju prvenstveno sami političari koji neretko u svojim javnim obraćanjima i objavama na društvenim mrežama šire mržnju usmerenu ka pripadnicima LGBT+ populacije. Zato i postoji nekoliko organizacija koje rade za i sa LGBT+ osobama, mada i sami bivaju žrtve napada, od kojih se poslednji desio u Banja Luci. Oni koji žive u Sarajevu se osećaju nešto sigurnije u odnosu na one iz drugih delova BiH, što je u uzročno-posledičnoj vezi sa tim da su se Sarajlije jedini „odvažili“ da koriste aplikacije za upoznavanje. Primetno je da se najviše boje da koriste Tinder oni koji žive na srpskim teritorijama u BiH, a njihov strah je povezan sa tim što očekuju da će ih neko koga poznaju videti i da će se o njima ,,proširiti priča”, te da će se iza profila kriti nasilnici i psihopate koji nisu zapravo deo LGBT+ zajednice.
U Srbiji je situacija nešto lošija u zakonodavnom smislu nego u BiH, odnosno u Sarajevu. Napadi na LGBT+ zajednicu ostaju bez sudskog ishoda. I mada članovi zajednice imaju priliku da se upoznaju preko društvenih mreža ili u LGBT+ friendly kafićima i klubovima kojih je više nego u Sarajevu, ne osećaju zaštitu i ne mogu potpuno slobodno da žive i kreću se. Nedavno se dogodio pokušaj ubistva, nasilničko ponašanje i uništavanje fasade privatne kuće, te se nameće zaključak da se i Srbija može videti kao neka vrsta „Safarija“, a LGBT+ zajednica kao lovina.
I u Hrvatskoj i Crnoj Gori je bolja situacija nego u Srbiji, dok je u Hrvatskoj lošije nego u Crnoj Gori. U Zagrebu i dalje zahtevaju da se LGBT+ zajednica prepozna kao „neodvojivi deo društvenog života Zagreba te da se osiguraju uslovi za osnivanje i izgradnju LGBT kulturnog centra“. Dok se u Crnoj gori i dalje dešavaju napadi na zajednicu, pomenuti doživljaju osudu od političkih lidera i zakonsko gonjenje.
Posmatrajući društvene mreže poput Tindera i Grindra na nivou čitavog Balkana, postavljamo pitanje da li se i ove aplikacije mogu pretvoriti u lovišta? Tačno je da aplikacije za upoznavanje mogu biti opasne bez obzira na seksualnu orijentaciju korisnika jer baš svako može biti žrtva predatora. Ali to ne treba da zadrži pojedince u njihova četiri zida već da ih navede na oprez. Zahvaljujući tehnologiji, moguće je imati video chat pre uživo susreta i tako proveriti da li se radi o lažnom profilu. Zatim, prilikom dogovaranja susreta, bitno je da to ne bude kasno uveče i da mesta nalaženja budu javna i prometna. Takođe, preporuka je da iako se osoba sa kojom se sastajete ponudi da vas pokupi da to odbijete i ne ulazite u vozilo jer je to za vas i dalje stranac. Obavestite i nekog prijatelja o tome gde i kada planirate ići na sastanak. Na samom sastanku verujte svojim instinktima. Ako se osećate nelagodno, budite slobodni da prekinete susret. Korišćenjem aplikacija sa oprezom, možete steći nove prijatelje ili upoznati ljubav.
Vratimo se na tvrdnju da se i Srbija može videti kao neka vrsta „Safarija“, a LGBT+ zajednica kao lovina. Polazeći od toga, možemo i zaključiti da nije isto loviti srnu i medveda, i da dok LGBT+ zajednica ne može promeniti svest kod nekih ,,predatora” može raditi na vlastitom osnaživanju.
Piše: Jovana Ivetić
Više tekstova iz broja 72 – jun 2023. možete pročitati na (Klik na sliku):
