Pregalačkim radom interseks aktivista i njihovih saveznika su u većem delu sveta razbijeni mnogi mitovi vezani za interseks stanja: ne, interseks stanja nisu tako retka kao što bi neko pomislio, da, sa genitalijama interseks osoba je sve sasvim u redu, i ne, nisu potrebne nikakve „popravke“, hvala najlepše.
Ali, treba i odgovoriti na čuveni „to je sve sad nešto novo“ argument. U ovom tekstu ćemo se dotaći, odnosno početi, sa zabeleženim istorijskim (bitno je da napomenemo – i religijskim!) zapisima koji svedoče o postojanju ljudi van binarnog spektra.
I da naglasimo – da, reč interseks novijeg je kova, star negde oko stotinak godina, što naravno ne znači da je ova osobenost među ljudima nova. Leksičke inovacije nisu nužno u korelaciji sa pojmovima na koje se odnose.
Pogotovo kad se o tim pojmovima govori – više milenijuma unazad.
Odnosno, možemo početi već od drevnog Sumera. Najpoštovanije božanstvo sumerske Mesopotamije bila je Inana, poznata i kao Ištar, kraljica neba i boginja seksa, rata i pravde. Takođe se verovalo da ima sposobnost da „promeni“ pol osobe. Ova Inanina moć́, sposobnost pretvaranja muškarca u ženu i obrnuto, dobro je objašnjena u više spisa – poeziji i mitovima o stvaranju zemlje – i ukazuje na postojanje ljudi koji žive izvan rodne binarnosti u drevnoj Mesopotamiji. Tako možemo pronaći i reči Enheduane, Inanine visoke sveštenice grada Ura iz 23. veku pre nove ere.
U svojoj Strastvenoj Inani ona piše: „Da uništiš, da stvoriš, da iščupaš, da uspostaviš je tvoje, Inana. / Pretvoriti muškarca u ženu i ženu u muškarca tvoje su, Inana.“ Tačna značenja originalnog sumerskog ne mogu se sa sigurnošću znati; pasus bi se umesto toga mogao odnositi jednostavno na rodne stereotipe, ali ovo nije jedini primer drevnih referenci na ljude koji žive van rodne binarnosti.
Rimski istoričari takođe zapisuju svedočanstva o interseks osobama. Mada, stari Rimljani su se strogo držali rodne binarnosti i često je vršeno ritualno ubijanje novorođenčadi kod kojih su uočene nedovoljno definisane genitalne karakteristike.
Ipak, kasnije tokom rimske istorije, interseks, trans i rodno varijantni ljudi su bili sve više slavljeni, pa su čak postali i predmet obožavanja i mitoloških priča.
U dvanaestoj knjizi svojih Metamorfoza, rimski istoričar Ovidije priča priču o devojci iz Tesalije po imenu Kenida, a koja je bila Elatova ćerka. Kaže da je bila izuzetno lepa i da su je tražili mnogi muškarci, ali, jednog dana, kada je krenula u šetnju obalom mora, ugledao ju je bog Neptun i, besan od požude, iskočio iz mora i zverski silovao.
Nakon što je završio sa silovanjem, obećao je da će joj ispuniti jednu želju. Bila je toliko traumatizovana što je silovana da mu je rekla da joj je jedina želja da bude muškarac kako nikada više ne bi morala da ima seks sa muškarcem. Neptun joj je ispunio želju i ona se momentalno transformisala u muškarca. Od tog dana pa nadalje, Kenida je postao poznat kao Kenej.
Kenej je postao heroj naširoko poznat i istakao se u čuvenoj bici između Lapita i kentaura. Tokom bitke, jedan kentaur po imenu Latrej ismevao je Keneja jer je rođen kao žena, oslovljavajući ga sa „Kenida“ i govoreći mu da se vrati tkanju vune.
Kenej je ubio Latreja kopljem, a da nije dobio ni ogrebotinu. Ostali kentauri su pokušali da ga ubiju da bi osvetili Latrejevu smrt, ali su otkrili da je Kenejeva koža magijski nesalomiva i da se ne može ubiti oružjem, pa su ga zakopali ispod čitave planine kamenja i balvana.
Etos stare Jelade (Grčke) je takođe bio vrlo binaran. Međutim, upravo iz Grčke dolazi najautentičniji primer pozitivnog društvenog tretmana prema osobama van rodnog spektra.
Odnosno, po sredi je Hermafrodit, sin Afrodite (iliti rimske Venere), grčke boginje ljubavi, i Hermesa, glasnika bogova (odnosno, rimskog Merkura).
Hermafrodit je bio jedan od bogova ljubavi, obično se prikazivao sa krilima na glavi i kao ženska figura sa muškim genitalijama. U grčkoj umetnosti on predstavlja androginiju, a njegova priča predstavlja model osnaživanja za one koji anticipiraju fizičku i kulturnu seksualnost, ili postojanje u više oblika.
Iz Stare Grčke dolazi i manje poznat mit o Tiresiju. Tiresije je važan lik u grčkoj mitologiji, a kao slepi Apolonov prorok davao je savete i uputstva mnogim mitološkim ličnostima. Ali, u mitologiji je bio poznat i po transformaciji u ženu koja je udarila par zmija u činu parenja. Sedam godina kasnije pronašao je još jedan par zmija te je ponovo pretvorena u muškarca.
Dok je bila žena, Tiresije je postala Herina sveštenica (boginja žena, porodice i porođaja), udala se i imala nekoliko dece. Prema nekim mitovima, njegovo slepilo je bilo zato što su se Zevs i Hera prepirali oko toga da li muškarci ili žene više uživaju u seksu. Pitali su Tiresiju, koji je iskusio i jedno i drugo, a kada je rekao da jesu žene, Hera se naljutila i oslepela ga.
Piše: Kristian Ranđelović
Više tekstova iz broja 77 – april 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
