Zdrava pamet nas uči da se zrelost, između ostalog, očitava i u potrebi da se pripada, da se bude ili postane integralan deo nekakve šire zajednice/celine; ako je tako, nije onda za čuditi što i kvir film tu i tamo pokaže potrebu da bude i postane, nazovimo to tako, neintruzivan deo glavnog filmskog toka. I to je, dabome, sasvim u redu, baš kao što je taj proces svojevrsne „autonormalizacije“, otklona od ekcesa i drugosti i u filmskom mediju i u…...