Presuda protiv Daniela Pintera, poznatijeg i kao Dženi, stigla nam je u celosti sa adrese endzikarpi@gmail.com i otvara jedno od najsloženijih poglavlja u njegovom životu, ali i u domaćoj sudskoj praksi kada je reč o izazivanju panike i nereda putem savremenih komunikacionih kanala. Pinter, transrodna osoba iz Bečeja, javnosti poznat kao LGBT aktivista, drag umetnik i pravnik, godinama je bio prisutan u medijima i društvenom životu, a sada se našao u ulozi optuženog za niz lažnih dojava o bombama koje su u periodu od juna 2022. do decembra 2023. godine stizale na adrese najvažnijih državnih institucija i medijskih kuća.
U optužnici se navodi da su poruke slane sa više različitih adresa elektronske pošte i telefonskih brojeva, pri čemu su pretnje bile usmerene na Republičko javno tužilaštvo, Radio-televiziju Srbije, Radio-televiziju Vojvodine, pa čak i na kabinet predsednika Republike. Sadržina tih poruka bila je gotovo identična: tvrdilo se da su u zgradama postavljene eksplozivne naprave koje će detonirati u tačno određeno vreme. Poruke su često potpisivane imenom Danijel Pinter, a u nekim slučajevima stizale su i sa mejl adresa koje su sadržale njegovo ime i prezime. Sudski spisi beleže i da su pojedini pozivi upućeni direktno iz inostranstva, sa brojeva registrovanih na teritoriji Holandije i Belgije, što je kasnijim veštačenjem potvrđeno i kroz međunarodnu pravnu pomoć.
Ove dojave su izazivale ozbiljne reakcije nadležnih službi. U više navrata kontradiverzione jedinice MUP-a morale su da izvrše evakuaciju zaposlenih i građana iz zgrada RTS-a, RTV-a, kao i Republičkog javnog tužilaštva. Svaka od tih intervencija, iako se na kraju pokazala kao lažna uzbuna, stvorila je atmosferu straha i panike i značajno remetila javni red i rad institucija. Sud je upravo u tome prepoznao težinu dela, naglašavajući da posledice nisu bile bezazlene, već da je reč o sistematskom izazivanju nereda i ugrožavanju bezbednosti.
Iako je godinama živeo u Holandiji i Belgiji, vest o krivičnom postupku protiv njega stigla je do Daniela Pintera preko tamošnje policije. U septembru 2023. obavestili su ga da Srbija traži međunarodnu pravnu pomoć i da je pod istragom zbog pretnji upućenih najvišim državnim institucijama. Shvatio je da će ga pitanje odgovornosti kad-tad sačekati, ali nije mogao da izbegne suočavanje sa sudom. Ubrzo potom, pri povratku u zemlju, uhapšen je na granici i odmah mu je određen pritvor. Time je praktično priveden pravdi i postao dostupan domaćim organima, a kasnije mu je mera pritvora zamenjena kućnim pritvorom sa nanogicom, koji se računao u ukupnu kaznu.
Tokom postupka Pinter se branio tvrdnjom da nema veze sa porukama koje su poslate i da je žrtva krađe identiteta. Objašnjavao je da su njegovi dokumenti u više navrata nestajali, da mu je pasoš ukraden još 2019. godine, da su mu mobilni telefoni gubljeni i da su treća lica zloupotrebljavala njegove podatke. Naveo je i da je zbog toga imao problema sa lažnim nalozima na društvenim mrežama, kao i da je deo elektronske komunikacije mogao da potiče od osoba koje su imale pristup njegovim ličnim podacima. Međutim, sud je ocenio da su ovakva obrazloženja nedovoljno uverljiva, jer su konkretni dokazi – registrovani brojevi, pasoši korišćeni za identifikaciju i elektronski tragovi – ukazivali upravo na njega.
Posebno je bilo značajno što su belgijske i holandske institucije, u okviru međunarodne pravne pomoći, dostavile podatke da su upravo na njegovo ime registrovani brojevi i mejl adrese sa kojih su stizale pretnje. Sud je zato zaključio da krađa identiteta ne može biti prihvaćena kao validna odbrana, jer je način na koji su brojevi registrovani i potvrđeni isključivao mogućnost da se neko drugi lažno predstavljao. Kao dodatni indikator krivice, navedena je i činjenica da je Pinter ranije već bio osuđivan zbog oštećenja tuđe imovine, kada je razbio vrata na ulazu u zgradu RTV Vojvodine, što je sudu poslužilo kao argument o postojanju obrasca nasilnog ponašanja.
Na kraju postupka sud je doneo odluku kojom je Pinter oglašen krivim za produženo krivično delo izazivanja panike i nereda. Presuđeno mu je deset meseci zatvora, ali sa mogućnošću da kaznu izdržava u kućnim uslovima uz elektronski nadzor. U obzir mu je uzet period od jula do novembra 2024. godine, kada je već bio pod merom zabrane napuštanja stana, tako da mu se taj period računa u izdržavanje kazne. Pored toga, izrečena mu je i novčana kazna od 150.000 dinara, koju je obavezan da plati u roku od tri meseca od pravosnažnosti presude. U slučaju da novčanu kaznu ne uplati, svakih započetih hiljadu dinara biće zamenjeno jednim danom zatvora, što bi ga moglo dovesti u situaciju da iza rešetaka provede dodatne mesece.
Sud je obavezao Pintera i da plati troškove krivičnog postupka i paušal, čija će visina biti određena naknadno. Kao olakšavajuće okolnosti sud je naveo njegove godine, činjenicu da je pismen i zaposlen, ali su one bile nedovoljne da ga oslobode odgovornosti. Presudu je donela sutkinja Marina Barbipr, uz zapisničarku Anitu Ignjić, a kao pravni lek ostavljena je mogućnost žalbe Apelacionom sudu u Beogradu u roku od petnaest dana od dana prijema pisanog otpravka.
Ovaj slučaj pokazuje kako sud tretira lažne dojave o bombama, naročito u vremenu kada su one postale učestale i kada remete rad ključnih državnih institucija. Ujedno otvara i pitanje odnosa javnosti prema ličnostima koje su istovremeno bile simbol borbe za prava LGBT zajednice i protagonisti ozbiljnih krivičnih postupaka. Za Pintera, poznatog i kao Dženi, ova presuda predstavlja prelomni trenutak – od ikone aktivizma i medijskog života, do osuđenika koji je morao da odgovara za dela koja su, prema sudu, unela nemir u čitavo društvo.
Piše: D.N.
Više tekstova iz broja 85 – avgust 2025. možete pročitati na (Klik na sliku):
