Netflix, kanda ne može da stane, neće da stane… Serijska ponuda unutar ešalona Netflixovih originalnih im naslova sve je bogatija i brojnija ali i sve raznorodnija, uz dosta primesa kombinacije političke korektnosti i čiste trgovačke logike koja veli da će svaka roba kat-tad naći svoga kupca. Istini za volju, samo u poslednjih nekoliko godina Netflix je ponudio niz serija sa značajnim udelom queer likova i motiva (neke od njih su sigurni budući klasici, recimo, „Orange is the New Black“ ili „Sense8“), ali serija „AJ and the Queen“ je, i mimo te skorije predistorije, definitivno krupan korak napred u pravcu sveobuhvatnije zastupljenosti LGBTQ+ likova u tom dobrano nabujalom katalogu serija koje Netflix radi u vlastitoj produkciji i po vlastitom nahođenju.

U pitanju je donekle i komična dramska serija koja prikazuje život dreg kraljica, ovde, oličenih u i dalje ikoničnoj pojavi RuPaula, a koji ovde tumači lik manje-više sebi nalik, ali čiji se snovi o skorom otvaranju vlastitog dreg kluba rasprše kada sazna da je friška ljubav njegovog života i poslovni partner u narečenom poduhvatu, latino zavodnik, proneverio svu njegovu ušteđevini i nestao bez traga. Prinuđen je, stoga, da vlastitim kamperom nevoljko krene na ranije utanačenu turneju po unutrašnjosti SAD, ali u nenadanom društvu, malene devojčice, prepuštene same sebi, prevejane prevarantkinje, lajave i prilično prgave curice koja bi, uz sve to, i da bude dečak. Ovo je manje-više osnovni okvir kada je u pitanju prva sezona ove serije, odnosno, njen osnovni zaplet; naravno, sasvim očekivano, „AJ and the Queen“, mimo tog svog nedvosmislenog queer profila, jeste proizvod sredine puta, te je bezmalo sve u vezi sa ovim radom u skladu sa tom autorsko-producentskom odlukom. Zaplet je pojednostavljen, radnja puna arhetipskih postavki i opštih mesta, a dosta toga je, nimalo iznenađujuće, podređeno samoj pojavi RuPaula i njegovom značenju i značaju ne samo u LGBTQ+ krugovima.

Ako se upravo izrečeni sud ima u vidu, teško da će iko biti zatečen onim što ova serija zbilja nudi, a to je naprosto primer sasvim upotrebljive i dovoljno privlačne konfekcije, sa primesama prilično otvorene didaktičnosti i podosta autoreferenci. „AJ and the Queen“ je prijatno gledati, sve i da niste pobornik drag queen ikonografije, Cher, disko-klasika, lipsinkovanja i ostalih mamipara. Ključni nedostatak ove serije, koju je RuPaul osmislio i razradio združenim snagama sa Michaelom Patrickom Kingom, kreatorom „Seksa i grada“, jeste prilično neprimereno joj trajanje epizoda od bezmalo sat vremena. Jednostavno, nema tu dovoljno građe i štofa za taj gabarit, što za posledice, potpuno očekivano, ima podosta praznog hoda unutar epizoda, pa i samih situacija koje one opisuju, te klimav ritam u celini gledano i mereno. Sa ove tačke gledano, ovoj seriji bi svakako više prijao i prirodnije stajao okvir od polusatnih epizoda, premda je on (osim u slučaju HBO-ovih dramedija) i dalje gotovo uvek vezan za bezrezervne sitkome.

Osim toga, humor na kome se povremeno i prilično agresivno insistira ne proradi baš svaki put, a ima i izvesne mehaničnosti u pojavi lip-sync pasaža i prizora nastupa u gej-klubovima, kao i upliva gross-out humora (ovo drugo se odnosi na istrajavanju na šalama na temu slepih i života sa slepima, pošto je cimer lika koji tumači RuPaul upravo ostarela slepa i nepopravljivo neposlušna dreg kraljica). Mehanički je ustrojen i osnovni dramaturški zamajac, oličen u posezanju za gotovo uvek zgodnim i efektnim motivom zvanim odd couple (čudan dvojac, čudno spojen dvojac nepomirljivih naravi), a to se, naravno, tiče odnosa između RuPaula i njegove neželjene saputnice (koja želi da se domogne dalekog Teksasa i dede). Njihov odnos nosi upadljivu dozu repetitivnosti, odnosno, sukobi koji će se ionako svakako razrešiti pre no što krene odjavna špica svake od deset epizoda ove početne sezone previše su jedan drugom nalik.

To bi bile neke od udarnih zamerki, naravno, uz ogradu da je važno razumeti i, ako ustreba, svako malo se podsećati da je RuPaul već dugo deo glavnog toka popularne kulture, kao i da je Michael Patrick King takođe čedo mejnstrima, te je, imajući sve to u vidu, baš kao i suštinu Netfliksa i njegovog poslovanja, neracionalno i suludo od njih očekivati nešto prevratničko i istinski polemično. Međutim, uprkos svemu iznetom u prethodnih par pasusa ovog prikaza, „AJ and the Queen“ je dovoljno zabavna serija čije je metaforično srce očito na pravom mestu, te, kao takva, ima šta da ponudi ne samo osvedočeno odanim poštovaocima i ljubiteljima onoga što RuPaul nudi već decenijama, u ovom ili onom mediju. Za sve ostalo tu je i dalje dugovečna RuPaul’s Drag Race, zar ne?

Piše: Zoran Janković

Više tekstova iz broja 52 – februar 2020. možete pročitati na (Klik na sliku):

4 Shares

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.