Na sreću onih upućenijih, a posebno onih zavisnih upravo od tih i takvih sadržaja, pod teškom senkom, čini se, mlitavog i beskrajnog Brexita, ostrvska serijska produkcija uspeva da održi poslovično visok nivo kvaliteta. I ne samo to, Britanci su uspeli da skorašnja društvena gibanja vešto udenu u nove serije koje se na prvi pogled ne prate prvenstveno ili isključivo njima.

To je slučaj sa izvrsnom serijom „MotherFatherSon“, koju je osmislio i u Optimistu ranije višestruko pominjani Tom Rob Smith (kreator serije „London Spy“ i romana „Farma“), kao i za takođe odličnom a sada već, reklo bi se, i legendarnom i prevratničkom „Years and Years“, u kojoj je Russell T. Davies, kreator i scenarista serija „A Very British Scandal“, „Tofu“, „Cucumber“ i „Banana“, uspeo da queer dimenziju postavi i predstavi kao i integralni i organski prirodan deo šire koncipirane priče o drami koja svakog od nas čeka možda već iza ugla, posebno ako nam je dato da bitišemo u uzbudljivim i turbulentnim društvenim, ekonomskim, klasnim i drugim i sličnim okolnostima. Kako se serije, posebice one kvalitetne i nesvakidašnje, ovih godina brzo konzumiraju, dobro je kad se u ponudi nađe još valjanih naslova, a, kada je u pitanju LGBTQ okvir (ali ne samo tada), svakako treba skrenuti pažnju i makar u par hiljada slovnih mesta dovoljno jasno pohvaliti i takođe frišku seriju koja stiže iz Velike Briotanije – seriju „Gentleman Jack“.

„Gentleman Jack“, zapravo urađena u koprodukciji Velike Britanije i SAD, prilično je čudna ako ne i unikatna sorta; naime, ova serija bi (barem u načelu) mogla da zadovolji i zadrtije poklonike i obožavatelje britanskih kostimiranih drama iz pluskvamperfekta (a sa njima i poštovatelje proze sestara Bronte, Jane Austin, Thomasa Hardyja…., da pomenemo tek neke od udarnih među vrlim literarnim ekvivalentima), koji će u ovom televizijskom radu naći ama baš sve relevantno za serije i priče tog tipa, uz to, nimalo iznenađujuće, uz dostatnu produkciju i vizuelnu ispoliranost i dug niz pouzdanih glumačkih izvođenja. S druge strane, značajan deo posebnosti a i pojašnjenje unisonih pohvala koje su pratile i prate ovu seriju tokom ovih par meseci od premijere ukorenjeno je u umeću sa kojom su se autori uhvatili u koštac sa ravnotežom između datosti kostimiranih drama koje streme opštijoj i ne nužno liberalno ustrojenoj publici i queer dimenzije, koja jeste suštinski deo svake priče o industrijalistkinji Anne Lister koja teži ka istinoljubivosti i intelektualnom poštenju.

ČITAJTE:  AbFab film: Edina i Patsy na velikom ekranu

Kako je, kanda, već poznato, ova serija je zasnovana na skupu dnevnika koji sadrže oko četiri miliona reči pisanih mahom kriptično, u šiframa a tiču se intimističkih osvrta na lezbijske veze u prvoj polovini devetanaestog veka u Britaniji, iz pera već pominjane Anne Lister, zemljoposednice, industrijalke i očito živopisne i atipične pojave čak i po merilu sadašnjeg vremena. Autori, na čelu sa Sally Wainwright, čija opsežna scenaristička filografija obuhvata i zapaženu misteriju „Happy Valley“ od pre nekoliko godina, su mudro prepoznali ključni adut i nespornu tačku oslonca ove priče i čitave ove serije; to je nedvojbeno Anne Lister, koja po svakom aspektu svoje vibrantne i krajne osobene ličnosti, predstavlja potentan materijal za filmsko-serijsku pripovest čiji značaj lako transcendira samo publiku zainteresovanu za queer sadržaje i finese. U skladu s tim je i krajnje jednostavno dramaturško ustrojstvo „Gentleman Jacka“ sa jakim i upečatljivim centralnim likom kao prizmom kroz koju se prelamaju kako ostali junaci, tako i važne sociološke i antropološke odrednice vremena o kojima je u ovoj seriji reč. Anne Lister je dominantna pojava, te se stiče utisak da je prisutna u ama baš svakom kadru i ama baš svakoj sceni svake epizode (što, naravno, nije i ne može biti slučaj), a što onda samo daje za pravo autorima koji su se opredelili da baš tako postave ovu društvenu hroniku čija priča, pak, u žižu dovodi brojne zanimljive aspekte i teme – pomenutu queer dimenziju, pitanje rodnih odnosa i predrasuda koje proizilaze iz patrijarhalno utemeljenog društva, koje dosta veže polaže i u moć okoštalih hetero-normativa, pitanje ličnih izbora, ugovorenih i brakova kao evidentnog ploda društvenih uslovljavanja, temu industrijalizacije britanskog društva u datom trenutku…

Ipak, kao što je u ovom prikazu u više kraćih navrata istaknuto, „Gentleman Jack“ na prvom mestu jeste i ima biti interpretirana kao priča o Anne Lister (u vrhunskom tumačenju vidno nadahnute Suranne Jones) i, sasvim prirodno, priča o istoriji konkretnih lezbijskih života i životnih prilika, evo, bezmalo dve stotine godina ranije. „Gentleman Jack“ ni jednog trenutka ne beži, niti njeni autori pokušavaju da relativizuju i, samim tim, i posledično banalizuju svoju glavnu temu, koje su se oni svojevoljno prihvatili, što potom daje za pravo da se ova nova serija poima kao još jedan primer zdravog i efektnog proboja queer tema u televizijski glavni tok. Osim toga, „Gentleman Jack“ je serija koja pleni lako upadljivim šarmom, čemu doprinose i poletan ton i ritam naracije, kao i postmoderni ukrasi (poput direktnog obraćanja glavne junakinje u kameru kao novopridošlog svedoka jednog zbilja uzbudljivog životnog puta).

ČITAJTE:  Sergej Ajzenštajn: Revolucionarni ruski reditelj

Naravno, ni „Gentleman Jack“ nije delo bez mana; recimo, gotovo da nema, reklo bi se, zdravorazumske i nužne polemike sa klasnim pitanjima, na kojima takođe počiva ova priča. Ipak, suzimo li dobrovoljno vizir na pregršt povoda za pohvalu koje nam nudi „Gentleman Jack“, mogli bismo se saglasiti sa mnogima da ovo jeste istinski podvig i nova važna izborena kota u, čini se, ipak beskrajnoj borbi za obuhvatniji, pošteniji, dobronamerniji i plodotvorniji prikaz pitanja drugosti i pitanja LGBTQ specifičnost u televizijskom mediji i sa njim umreženim igranim sadržajima.

Piše: Zoran Janković

Više tekstova iz broja 49 – avgust 2019. možete pročitati na:


Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.