Sve je relativno. Pogotovu su relativne granice koje postavlja ljudski um koji uz to uvek percipira subjektivno. Tako je i sa nimfomanijom u onom obliku u kom je koristimo u svakodnevnom jeziku, jer se ona najčešće koristi kao termin koji bi trebalo da ukaže kako neko tamo ima previše seksa, pri čemu sud o tome daje onaj ko to izgovara, a ko uglavnom nema nikakve veze sa tim tamo. Stoga bi možda jedina prava definicija nimfomanije mogla biti duhovita rečenica Alberta Kinsija, čuvenog seksologa koji je jednom prilikom izjavio: “Nimfomanka je jednostavno, neko ko ima više seksa nego vi”.

O tome koliko je nimfomanija, nekada poznata kao bolest lude ljubavi, nerealna svedoči i to što je ona u vreme svog primarnog definisanja dobila takav naziv kombinovanjem reči nimfe koja predstavlja snage prirode utelovljene u polubožanske mlade žene i reči manija. Dakle njen nastanak je vezan direktno za želju da budu prokazane one žene koje bi htele više seksa nego što je muškarac u vremenima patrijarhata propisao da bi trebalo da imaju. To je tako ostalo vekovima jer je struku, a pogotovu plebs intrigirala činjenica da žene mogu da imaju, a pre svega da žele mnogo više seksa od muškaraca. Zbog toga je termin nifomanija ušao u opštu upotrebu za sve koji upražnjavaju više seksa od nas, jer smo uglavnom mi ti koji etiketiramo, zaboravljajući pritom kako postoji i poseban termin za mušku nimfomaniju a to je satirijaza od grče reči satir. Bilo kako bilo i muškarac koji po nekome ima previše seksa biće od strane te osobe nazvan nimfomanom. Gej muškarci su danas posebno označeni kao takvi, verovatno zbog toga što njihov lifestyle u velikoj meri podrazumeva promiskuitet pa se usled pomenute zablude gejevi često nazivaju nimfomanima.

Inače, francuski lekar T. Bienville koji je pojam nimfomanije uveo u upotrebu, kako stručnu tako i svakodnevnu, naveo je kako njeni uzroci leže u previše uživanja, životu na visokoj nozi i pojačanoj konzumaciji mesa, koju su autori posle njega dopunili objašnjenjima „ženske pomamljenosti“. Dakle, definišući nimfomanku, on kao da je definisao savremenog gej muškarca, jer potpuni hedonizam, život na visokoj nozi i pojačana konzumacija seksa uz što više zabave jesu gej lifestyle i mindset koji drugima predstavlja najveći trn u oku zbog koga su gejevi i etiketirani na ovaj i slične načine pri čemu će to što ih nazivaju nimfomanima biti još i najbezazleniji. Problem je takođe i to što se nimfomanija najčešće dovodi u vezu sa promiskuitetom a to su dva potpuno različita fenomena zato što česta promena partnera ne podrazumeva uvek i previše seksa ili obrnuto.

Konstantno poistovećivanje gejeva sa nimfomankama posledica je upravo toga što su homoseksualci pre svega hedonisti i na prvom mestu u životu su im provod, zabava i seks, a većini uz to i česta promena partnera. Sa ovim u vezi imamo isti fenomen kao i u vreme kada je nastajala definicija nimfomanije i kada su žene označene kao nimfomanke jer su po muškim standardima želele više seksa nego što bi im trebalo, tako danas celo društvo svima nama, a pre svega gejevima, određuje koliko bi puta trebalo da spavamo sa nekim, a da to ne bude previše te da ne budemo nimfomani tj. da nemamo preteranu seksualnu aktivnost. Onaj ko to pokušava bilo kome od nas da odredi, morao bi najpre da nam objasni šta u odnosu na „preteranu“ predstavlja „normalna“ seksualna aktivnost, a to je nemoguće jer se ovde radi o krajnje individualnom pogledu na stvari. Sve što je u seksu za nekoga mnogo, za drugu osobu može biti malo i obrnuto.

Sa ovim u vezi možete opušteno da uživate u što više seksa bez ikakvog straha a pogotovu bez potrebe da se na bilo koji način pravdate onima koji vas zbog toga nazivaju nimfomanima, jer apsolutno niko do vas samih ne može da kaže da li imate poremećaj hiperseksualnosti ili ne. Osim toga ni nimfomanija, ni satirijaza, uprkos rasprostranjenom pogrešnom mišljenju, nisu zvanične medicinske dijagnoze niti su to ikada bile, dakle slično homoseksualizmu koga samo neobrazovani i konzervativni i dalje smatraju dijagnozom koju bi trebalo lečiti, a struka odavno ne. Njoj se obraćate samo ako sami osetite da vas preterana želja za seksom, bilo kroz seksualni odnos sa jednim partnerom, više njih ili kroz stalnu potrebu za masturbiranjem ometa u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, u suprotnom se opustite i uživajte u svojoj (hiper)seksualnosti.

Piše: Bogdan Petrović

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.