Pitanje iz naslova teksta moglo bi se postaviti i tako da se ne odnosi samo na gej zajednicu već na ljude in general, jer je ljudska zloba opšta pojava. Međutim, ona nesporno ima drugačiju dimenziju kada se manifestuje u okviru manjinske grupe koja je dovoljno izložena zlu sa svih drugih strana da bi bilo očekivano da se njeni pripadnici barem međusobno ne napadaju, vređaju i ne čine jedni drugima zlo, što je izgleda postalo (ili je oduvek bilo) potpuno nemoguće, a u Srbiji generalno sklonoj zavisti, pogotovu. Od gej aktivista na javnoj sceni do onih koji đuskaju u lokalnom gej klubu, manir omalovažavanja i ismejavanja postupaka drugih pripadnika iste manjinske grupe predstavlja neminovnost. I ne samo to. Čini se da su faktori koji dovode do toga da ljudi neretko bez pravog razloga bivaju zli jedni prema drugima u gej svetu znatno izraženiji nego u široj zajednici ljudi što odmah nameće niz pitanje zašto…

Zašto jedan gej na uspeh drugog reaguje tako da odmah traži razlog da taj podvig omalovaži i objasni kako ga prvi uopšte ne zaslužuje? Zašto širi tračeve o njemu, ostavlja uvredljive komentare na društvenim mrežama, zbija šale na račun onog koji je drugačiji od njega samo zato što je superiorniji i na taj način sramoti ne samo sebe nego i druge pripadnike gej zajednice… Odgovor se krije upravo u prethodnoj rečenici i daje jasno objašnjenje: zato što je taj neko superiorniji, možda ne ni bolji, ni lepši, ni inteligentniji od njega, ali je sigurniji u sebe i zadovoljniji sopstvenim životom i pojavom. Dakle, jednostavan odgovor na sva prethodno navedena pitanja „zašto“ je nesigurnost. A šta je ona zapravo? Pa, nesigurnost je nedostatak poverenja u sebe samog.

Kada neko uporno omalovažava nečiji uspeh to je uglavnom zato što sam u sebi nije imao dovoljno snage da postigne nešto slično jer postupci drugih ljudi nam uglavnom služe da uočimo stvari koje nam se kod sebe ne dopadaju mada toga uglavnom nismo svesni. Primera radi, onaj gej muškarac koji drugog apostrofira kao prostitutku koja je preko kreveta došla do uspeha najčešće je onaj koji nije imao sposobnosti da ostvari svoje ciljeve i dovede sebe tamo gde bi želeo da bude, a onaj koji ismeva tuđi izgled uglavnom je nesiguran u svoj. Ukratko rečeno, ekstremne akcije u našem ponašanju, pogotovu kod onih koji su skloni da sve oko sebe negativno kritikuju, uvek su same po sebi odraz njihove suprotnosti. Najgromoglasniji ljudi su najčešće najuplašeniji, a oni koji uporno potenciraju svoje samopouzdanje su najanksiozniji. Kada se, pritom, ova uobičajena psihološka osobina uveže i sa činjenicom da ste zbog toga što ste tj. zbog svoje seksualne orijentacije bivali odbačeni i morali da se dokazujete na bilo koji način mnogo više nego drugi, kao što je slučaj sa gejevima, onda ova osobina postaje još naglašenija, a postupci proistekli iz nje iziskuju još već dozu razumevanja nego u slučaju drugih ljudi.

Nesigurnost koju smo definisali kao uzročnika toga da budemo zli i zavidni prema drugima kod gej osoba je mnogo izraženija ili barem kod većine upravo zato što su u formativnim godinama najčešće bili odbacivani od strane društva zbog svoje seksualnosti, a neretko i žrtve vršnjačkog ili bilo kog drugog oblika nasilja. Nakon što su se oslobodili, otvorili i postali svesni sebe (ukoliko nisu bili u mogućnosti da to urade od najranijih dana) dobili su mogućnost da prevaziđu tu nesigurnost u sebi, ali nažalost mnogi to nisu uradili već su ostali na nivou adolescenata pa je i njihovo ponašanje takvo, krajnje adolescentsko. Kod njih je nesigurnost ostala prikrivena ispod potrebe da budu mrzovoljni, zli i zavidni, neretko nekulturni, agresivni i bezobrazni prema drugim gejevima. Žargonski rečeno, prave kučke.

Međutim, koliko god to nerealno zvučalo, moramo ih razumeti. Jer, odakle dolazi ta nesigurnost? Dolazi iz straha od neadekvatnosti. Onaj ko je oseća živi u uverenju, koliko god pokušavao da ga sakrije i od drugih i od sebe samog, da nije dovoljno dobar, dovoljno lep, dovoljno inteligentan, bogat, voljen, popularan i slično… Oni koji žive sa tim jednostavno moraju da opanjkavaju one koji su u bilo kom segmentu uspešniji od njih ne bi li se sami osećali koliko toliko bolje. Gejevi, ili ljudi in general, koji žive u izobilju, ne samo materijalnom već pre svega duhovnom, nemaju potrebu da omalovažavaju druge već njihove uspehe posmatraju kao primer da bi i oni mogli postići isto ili čak i više od toga ukoliko se samo malo potrude umesto što idu okolo tračare i nipodaštavaju postupke drugih. Stoga, ukoliko ste ikada bili žrtva zlog ili zavidnog geja sada znate da i on pati i da ga je ogromna unutrašnja patnja zapravo i naterala da bude zao prema vama. Gej osoba koja posmatra svet iz ušuškanog i sigurnog prostora nikada neće biti ugrožena tuđim postupkom, pa čak ni trijumfom, niti će pronaći i jedan razlog da bude zavidna ili zla prema svojoj gej braći.

Piše: Bogdan Petrović

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.