Nove su tehnologije sve zbrzale (i dosta toga obesmislile), ali stara škola ume i da uzvrati udarac – evo, u trenutku kada nastaje ovaj tekst bliži se emitovanje prve od trinaest povratničkih epizoda nekim čudom vaskrsle serije „Vil & Grejs“, a kada budete imali ovaj novi broj Optimista u rukama, bićete u prilici da na uzorku epizode ili dve uzmete meru ovoj povratničkoj sezoni… i da procenite (naravno, uz marginu grešku usled prerano donetog i iznetog suda) da li je vredelo čekati, u dobro ime spominjati i maštati o narečenom povratku voljenog dvojca, zapravo, mnogovoljenog četverca.
Do dana današnjeg, a uz dužno poštovanje svih preteča i saputnika, pa i onih skorije pristiglih pred naše počesto napaćene gledalačke oči, „Vil &Grejs“ ipak ostaje najvoljeniji i najznačajniji TV serijski rad na queer teme. Na sve to, „Vil &Grejs“ je, premda dobrim ako ne i većim delom rad usmeren ponajpre ka queer gledateljstvu i njegovim preferencama i potrebama, ujedno i poduhvat koji je, ne bežeći od tog svog očiglednog queer belega i okvira, najdalje dobacio u proboju ka srcima (i pratećim piplmetrima) tzv. strejt i/ili glavnotokovske publike. Da sve bude još fascinatnije, sagledavano i procenjivano i mimo tih queer i faktografskih okvira, „Vil & Grejs“ je, sam po sebi, lišen svih tih odrednica i konteksta, i izvanredan sitkom, koji definitivno zauzima sigurno visoko mesto na svakoj iole opsežnijoj i ozbiljnijoj listi najkvalitetnijih sitkoma u dosadašnjem toku ovog milenijuma.
I mereno isključivo brojkama i opipljivim parametrima uspešnosti baština „Vil & Grejs“ je zadivljujuća – preko dve stotine epizoda, devet dugovečnih i dugačkih sezona, 74 nagrade i 229 nominacija za nagrade… Ono što je daleko važnije, pak, je evidentno, nema pregleda queer zaostavštine u televizijskom mediju bez povećeg pojašnjenja šta je ovaj sitkom doneo i šta je značio, a šta, i mimo ovog svečarskog ushićenja usled povratka baš dragih i milih nam lica junaka, i danas znači. Premda se stilski i nominalno gledano ovaj sitkom od prve do poslednjih epizoda izvornih devet sezona kretao i zadržao unutar okvira i kanonskih postavki inače suštinski strogo i konvencionalno postavljenog podžanra (američkog) sitkoma viđenog za mesto u udarnom, terminu televizijskog programa, „Vil & Grejs“ je, poput svih prevratničkih poduhvata u bilo kom domenu pop-kulture, za sobom ostavio bezbroj darova i nasleđe koje je nemoguće osporiti, a katkad i u potpunosti i u svojoj njegovoj bremenitosti i neprolaznoj važnosti i sagledati. Čak i u liberalnijim okvirima, „Vil &Grejs“ su predstavljali lako uočljiv i dalekosežno uticajan prevrat, a sve to, da ponovo naglasimo, uz nedvosmisleno poštovanje stilskih i žanrovskih uzusa. Naprosto i kraće rečeno, a što mogu da potvrde i sve potonje reprize, čiji je hod uvek otežan bagažom u međuvremenu nahrupelog i duboko ukorenjenog cinizma usled naknadne pameti, ovaj sitkom je u televizijski mejnstrim (i na tematskom i na idejnom nivou) doneo preokret, nošen prvenstveno golemim emancipatorskim potencijalom te svoje naoko jednostavno koncipirane i ustrojene priče o zgodama i svakodnevnim nadgovornjavama dvoje neosporno bliskih prijatelja, strejt dizajnerke i gej advokata.
Ovde možemo da se podsetimo i da su „Vil & Grejs“ u dve inkarnacije imali nesmetan i uspešan televizijski život u udarnim terminima ovdašnjih televizija, i taj pohod na srpsku TV publiku prošao je bez ikakve histerije onih, nazovimo ih tako, isključivijih i drugomislećih. Ovde bismo mogli krenuti put priče o nekadašnjoj toleranciji koja je bledela protokom svake nove godine nakon demokratskog nam prevrata na društvenom i državnom planu, ali to je već neka druga priča. Ono što možemo da potvrdimo, a da ostanemo unutar priče o „Vil &Grejs“, jeste teško osporiv sud su da su Vil i Grejs bili i ostali i ovdašnji TV junaci i junaci ovdašnje LGBT populacije, što može da potvrdi i eksplozija sveprisutnog fenomena gej prijateljica (tu i tamo) autovanih homoseksualaca. U međuvremenu to je postao i stvarnosni standard i televizijsko-filmski stereotip, a sve to skupa potcrtava tezu da su neki podvizi naprosto i značajniji i dobrodošliji od drugih.
Kako nam se bliži emitovanje novih trinaest epizoda (i to nakon jedanaest godina pauze koju bismo i postom mogli nazvati), evo šta možemo da uradimo a da budemo aktuelni i konsekventni – možemo da vas, oslanjajući se na pouzdane i upućene izvore (na prvom mestu vazda sigurni i sveznajući Entertejnment Vikli), ukratko obavestimo šta se u ovom trenutku sa pouzdanjem može znati na ovog povratka. Evo kako stvari stoje:
– povratnička sezona počinje 28. septembra, a serija će se emitovati u svom starom terminu – četvrtkom uveče;
– na planu zapleta nove epizode se neće nadovezati na izrečeno u poslednjim epizodama pre jedanaest godina, i biće izvesnih novina i zaokreta u zapletu u odnosu na očekivano;
– da pojednostavimo, moraćete iz pamćenja da izbrišete viđeno u prethodnom finalu serije (dakle, zaboravite na sugerisane bračne sreće i prekid cimerskih veza);
– svi (zapravo gotovo svi, ali samo strpljivo) su ponovo na okupu, uključujući i scenariste, reditelja i producente;
– u jednoj epizodi gledaćemo i Mini Drajver u istoj ulozi – u ulozi opake i nezaustavljive Lorejn Finster;
– vratiće se (u po epizodi) i Hari Konik Džunior i Bobi Kanavale kao ljubavni interesi glavnog dvojca;
– uveliko se šuška da kameo (minijaturno) pojavljivanje ima i Mišel Obama;
– među gostujućim glumcima možemo da očekujemo i Džejn Linč i Andrjua Ranels (Girls);
– neće biti lika Grejsine majke, što je i razumljivo imajući u vidu ikonični značaj u međuvremenu preminule Debi Rejnolds koja je tumačila taj lik;
– još jedna nova sezona je praktično već odobrena, tako da ćemo biti pokriveni tokom godine pred nama.
Oprez, ovo može da usledi kao šok, ali pouzdano se zna u novim epizodama neće biti Rozario!!! Jer se, kako javljaju, glumica Šeli Morison oprostila od glume. To će već biti teže za oprostiti, ali videćemo, možda ono što nam donese tih trinaest novih epizoda ipak bude dovoljno ubedljiv zalog da i preko toga pređemo, da i tu žabu progutamo. I da, srećan i berićetan taj 28. septembar vam želimo!
Piše: Zoran Janković
