Već izvesno vreme u Holivudu nije lako snimiti film na tematiku transrodnosti, a da izbor glumaca ne izazove kontroverze, ili da film ne bude na udaru aktivista, čak i kada dobije sve pohvale kritike, napuni bioskopske sale i osvoji brojne nagrade, uključujući i Oskare. Holivudski glumci sve češće odbijaju uloge transrodnih osoba, upravo iz tih razloga. Poslednji slučaj je glumica Hale Beri koja je odbila da glumi transrodnog muškarca i javno se izvinila rečima koje nismo sigurni kako da tumačimo – “Kao neko ko je potpuno na strani žena, sada shvatam da nije trebalo da razmišljam uopšte o ovoj ulozi”. S obzirom na to da je ulogu opisala kao „lik u kojem je žena trans-lik, odnosno da je žena koja je prešla u muškarca”, možda i ne treba previše tumačiti šta je htela da kaže. Glavnu ulogu transrodnog muškarca odbila je i Skarlet Johanson koja je na filmsko platno trebalo da donese lik gangstera Dantea Teks Gila. “Divim se transrodnoj zajednici i zahvalna sam što se priča o njihovoj uključenosti u društvo nastavlja u Holivudu. Premda bih neizmerno volela da utelotvorim Dantea, potpuno mi je jasno zbog čega mnogi smatraju da bi trebalo da ga glumi transrodna osoba. Zahvalna sam što je ova rasprava o glumačkoj postavi podstakla širu priču o različitostima u našem društvu i o prenošenju takve teme na film”, izjavila je Skarlet.

Da li bi, uprkos tome što su neke od najbrilijantnijih uloga u svetu filma doneli glumci i glumice koji su igrali likove suprotnog pola, trebalo da trans osobe glume isključivo trans glumci? Da li postoji razlika između toga i situacija kada homoseksualne osobe glume strejt ljudi ili beli ljudi osobe drugačije rase i nacionalnosti, gde su granice i šta su argumenti?

Jedan od glavnih argumenata je da ti glumci ne mogu da donesu ulogu na pravi način, da neće u njoj biti uverljivi, a da se trans osobe prikazuju kao karikature ili jačaju stereotipe. Takođe, argument će navoditi da je to drugačije od strejt osobe koja glumi gej ulogu jer publika ne razmišlja o seksualnosti glumca, dok kad cis muškarac glumi trans ženu to sa sobom nosi poruku da su trans žene zapravo muškarci. Ja se apsolutno ne mogu složiti sa tim da „Dallas Buyers Club“ koji je osvojio tri Oskara to čini, ili „The Danish Girl“, iako ti filmovi mogu biti kritikovani na nekim drugim osnovama, na koji se može kritikovati bukvalno gotovo svaki film jer propusti nastaju iza kamere. Takođe se moram složiti sa kritikom da su Džared Leto, koji je osvojio Oskara za „Dallas Buyers Club“ i Edi Redmejn koji je bio nominovan za istu nagradu za „Dankinju“ bili maestralni u svojim ulogama. Mada bih se mogao složiti da je problematika roda kompleksnija i teško razumljiva opštoj publici, te se stereotipi mogu održavati putem pop kulture koja je široko dostupna, nisam potpuno siguran da će publiku previše zanimati to da li trans muškarca glumi cis muškarac ili trans muškarac kada gleda film. To koja će poruka biti poslata zavisi od više faktora do izbora glumca, te bih rekao da je problem adresiran na pogrešno mesto – nije toliko važno, u kontekstu ove argumentacije, ko će biti ispred, već ko će biti iza kamere. Ako je uloga napisana tako da jača svaki stereotip o trans ili gej osobama koji postoji – potpuno je svejedno da li će je trans osoba odglumiti. Isto važi i obrnuto – ako je u pravljenju filma uključena zajednica, ako ga rade ljudi koji su senzibilisani i razumeju problematiku i ako su uloge napisane tako da to odražavaju – svaki dobar glumac će to doneti na pravi način.

ČITAJTE:  Love, Victor: Kad se neko nečem dobrom nada...

Međutim, ovde dolazimo do argumenta oko čega se sve vrti – novca. Producenti će uvek izabrati afirmisane glumce koji će im doneti najveći profit, kao što su to Edi ili Džared. I to je neoboriva logika koja će uvek biti u primarnom fokusu svake industrija. Osnovno pitanje je – zašto nema afirmisanih trans glumaca? Mnogi glumci će odbiti uloge strejt ili trans osoba zato što su svesni da na taj način, iako su neke od tih uloga maestralne, oduzimaju mogućnost nekom gej ili trans glumcu da uopšte dobije neku ulogu. „Vidim određene kvir uloge koje su apsolutno predivne, ali ne želim da budem još jedan strejt momak koji uzima ulogu gej osobi“, argument je glumca Darena Krisa, koga su gej uloge na televiziji proslavile, na odluku da više ne prihvata uloge gej osoba. Sa druge strane, gej glumac Ben Višo, koga uglavnom pamtimo po strejt ulogama, tvrdi da je to nebitno dokle god za sve ima dovoljno uloga. „Zaista verujem da glumci mogu sve da portretišu i da ne treba da nas definiše samo to šta smo. Sa druge strane, smatram da treba da postoji veća ravnopravnost. Želim da vidim više gej glumaca koji glume strejt muškarce“, izjavio je Ben. I ovaj argument apsolutno stoji i pogađa u metu. Potrebna je veća ravnopravnost i potrebno je da trans i gej glumci i glumice dobiju jednake mogućnosti za uloge, ali isto tako je važno da to ne budu samo LGBT uloge. Izazov za svakog glumca je da se nađe u ulozi koja mu nije bliska, da je istraži i donese, to su uloge koje su ostavljale najviše traga u filmskoj umetnosti. Moć transformacije je ono što izdvaja najbolje od prosečnih glumaca i ne treba tu mogućnost uskratiti ni njima, a ni publici. Ono što je ovde najvažnije pitanje je sledeće – zašto gej i trans glumci i glumice nemaju drugu mogućnost? Zašto njima Daren Kris oduzima hleb? Nije pitanje da li Daren Kris treba da odbije ulogu u korist nekog gej glumca i izabere drugu ulogu, već zašto gej glumac ne može da dobije tu drugu ulogu koju Daren Kris može. Gej glumci takođe mogu biti maestralni u ulogama strejt ljudi i treba da imaju jednaku mogućnost da uđu u drugačije karaktere, da donesu nešto drugo, a ne da budu određeni svojom seksualnošću samo na jedan tip uloga. Kada bi to bio princip, nikada se ne bi desio Barni iz „Kako sam upoznao vašu majku“ i genijalna gluma Nila Patrika Harisa kome seksualnost uopšte nije smetala da savršeno donese ulogu strejt zavodnika. Mnogi gej glumci su doneli toliko dobro strejt uloge da je publika stvorila sliku o glumcima na osnovu toga i bila šokirana kada su objavili da su gej (da, zbog diskriminacije u filmskoj industriji mnogi nisu bili autovani, pa su zato i dobili te uloge). I taj AHA momenat, kada lik sa kojim se publika saživi i koga obožava, objavi da je pripadnik manjinske grupe prema kojoj postoje predrasude, je momenat u kome se, makar malo, pogled na tu grupu menja. Svako ko voli „Gospodare prstenova“ i Gandalfa sigurno bar malo pozitivnije gleda na gej ljude kada vidi Iana Mek Kelena ogrnutog gej zastavom. Gomila klinaca koja se identifikovala sa Ventvortom Milerom gledajući „Prison Break“ sigurno nije gledala na identičan način gej osobe nakon što im se idol autovao.

ČITAJTE:  Bellevue: Twin Peaks u doba tranzicije

Dakle, glavno pitanje nije to da li će Skarlet Johanson ili Hale Beri oduzeti nekome ulogu, već zašto trans glumac ne može da dobije nijednu drugu ulogu osim ulogu trans osobe. Da li se možete setiti imena jednog trans glumca ili glumice, a da to nije Lavern Koks? Ovde leži problem. Dajte trans glumcima cis uloge! Reprezentacija trans osoba će uvek biti problem kada filmove rade osobe koji nisu dovoljno senzibilisane za tu tematiku i ne uključe trans osobe u proces iza kamera i pripremu procesa. Da li će, čak i oni koji više prate film, znati da se sete još nekoga osim „Braće Vačauski“ koji su postali „sestre Vačauski“ – kako su to senzacionalno preneli svi mediji kada su režiseri Leri i Endi Vačauski „postali“ Lana i Lili?

Nije dovoljno reći „nema dovoljno uloga za trans glumce, pa im dajte bar trans uloge“. To nije ravnopravnost, to je stavljanje nečijeg truda i talenta u kalup i određivanje samo na osnovu neke lične karakteristike. Potrebno je da filmovi sa trans tematikom uključe trans ljude, svakako ispred kamera, ali i iza kamera. Potrebno je da trans glumci dobiju mogućnost da tumače cis uloge i apsolutno nema nijednog argumenta za verovanje da to neće uraditi jednako dobro kao cis glumci koji tumače trans uloge, ili bolje. Da neće pokazati sjajnu transformaciju, talenat i dobijati Oskare na konto toga. Da, za početak je u redu zahtevati da trans uloge dobijaju trans glumci, ali to ne može biti kraj procesa.

Piše: Nemanja Marinović

Više tekstova iz broja 53-54 – jun 2020. možete pročitati na (Klik na sliku):


Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.