Od 2010. godine beogradsku gej scenu zadesile su Warm Brothers žurke, koje su za kratko vreme postale izuzetno posećene i popularne. Razgovarali smo sa odgovornim licem koji stoji iza ovog uspešnog projekta, Ivanom Janjićem.

Kako si došao na ideju da počneš da organizuješ WB žurke?
Nisam bio zadovoljan ponudom gej klabinga pa sam rešio da preduzmem nešto povodom toga, da bar jednom mesečno priuštim sebi, svom društvu, poznanicima i ostalima pristojan izlazak na gej mesto, gde ozvučenje neće biti očajno, ventilacija, prostor, WC-i, itd. Na kraju, naravno, ja se najmanje zabavljam na tim žurkama jer sam previse okupiran vođenjem računa o svim mogućim sitnim i krupnim stvarima kakve ljudi koji nemaju dodirnih tačaka sa paklenim organizacijskim i menadžerskim poslovima ne mogu ni da sanjaju.
Inače, izlazim na gej mesta od svoje rane mladosti, već skoro osam godina; radio sam dugo po gej klubovima i gej žurkama, tako da sam smatrao sebe dovoljno kompetentnim da pokrenem organizaciju koja će se baviti gej žurkama. Upoznao sam prave ljude, u pravom trenutku, koji su mi to omogućili i tako je na moju ideju nastao WB Community, septembra 2010. godine.
Moćan je osećaj i saznanje da si spojio toliko ljudi na jednom mestu, uticao na njihovo raspoloženje, stvaranje nekih novih sećanja…
Koliko je teško naći klubove za gej žurke? Danas, nekad?
Ništa se tu nije promenilo, skoro je nemoguće. Bili smo odbijeni i od onih od kojih smo to najmanje očekivali. Evo, recimo klub „Bitef Art Cafe“, na naše veliko iznenađenje izrazio je neverovatan stepen homofobije u momentu kada smo rekli da nam treba prostor za gej žurku. Izjavili su stvari tipa „smatramo da to nije dobro za imidž kluba“ i kako bi čak pre dopustili organizaciju žurke neke političke stranke nego naše „gej stranke“. Pokušali smo da zdravorazumno razgovaramo sa njima ali nije vredelo, nisu nam dozvolili da završimo ni jednu rečenicu. Eto, to je samo jedan od primera, a sličnih je bilo dosta, rekao bih – previše.
Kako bi prokomentarisao bezbednost gej zurki?
Policija je poslednjih godina (a od prošle naročito) „gay friendly“ i predana u pružanju maksimalne bezbednosti, bez propusta. Uvek nas uveravaju da im je od svih skupova bezbednost najveći prioritet na gej skupovima, žurkama i u njihovoj okolini. Nikada ne štede na angažovanoj snazi, po nekoliko policijskih automobila je parkirano ili u okolnoj patroli, od početka do kraja žurke.
Policija ne legitimiše goste ni u klubu ni van njega, niti ikada zaustavlja iste radi pretresa, pronalaženja opijata…. Inspektori nadležni za region u kojem se nalazi klub, u civilu posećuju svaku našu žurku (sa svima smo se već lepo sprijateljili kroz saradnju). Obezbeđenje kluba pretresa sve goste na ulazu i u kontaktu je sa policijom.
Kakva je publika WB žurki?
Raznolik po svim kriterijumima, u rasponu od tinejdžera do muškaraca u kasnim 40-im. Što se profila tiče, hteo sam da napravim koncept oko kojeg će se jednom mesečno okupiti što veći broj različitih profila ljudi i uzrasta, na istom mestu, u isto vreme, i kada neće biti bitne naše razlike već ono što nas sve povezuje, a to je ta „nesreća“ ili „sreća u nesreći“, da smo deo LGBT populacije u ovakvoj zemlji, a to je razlog za jednu više nego jaku vezu koja nas sve spaja.
Jedan od mojih ciljeva tog koncepta je prevazilaženje predrasuda prema različitim profilima ljudi unutar gej zajednice. Najviše me pogađa kad vidim da ima averzije od strane onih muževnijih gejeva prema onim izrazito feminiziranim gejevima, umesto da se udruženim snagama borimo za zajednička prava, bez obzira na naše različitosti.
Kako ekonomska kriza utiče na gej scenu?
Isto kao i na sve ostale građane Srbije, a mi se trudimo da naši gosti to što manje osete, tako što održavamo odnos cene i kvaliteta koji nije najpovoljniji po nas s obzirom da imamo iste cene pića i ulaznica od pretprošle godine.
Nama je kvalitet zaista prioritetniji od zarade što potvrđujemo iz meseca u mesec, što mogu da posvedoče naši gosti.
Šta fali beogradskoj gej sceni, kad je zabava u pitanju?
Za početak možda da gejevi počnu da drže tu gej scenu, koji će pretpostavljam biti savesniji prema svojim gostima i obezbediti im bolji kvalitet usluge (ozvučenje, ventilacija, wc…) ili bar više konkurencije među gej klubovima, da napokon počnu da se bore za svoje goste, a onda će voditi i računa o kvalitetu usluge jer će ljudi prestati da im dolaze samo zato što nemaju gde drugde, sto je trenutno slučaj.
Mi iako smo trenutno bez konkurencije, i po broju gostiju evidentno broj jedan mesto okupljanja gej ljudi, mi ulažemo dosta novca u teme žurki iako bi ljudi svejedno dolazili kod nas jednom mesečno.
Razgovarao: AMP

Related Posts