Ona je Rajka, trans aktivistkinja iz Udruženja Egal. Na Facebooku je Mija Popović jer ta društvena mreža ima pravilo da morate da koristite ime iz lične karte, a u tom trenutku opcija je bila da izabere ime koje je rodno neutralno. Rajka je zaštitno lice ovogodišnjeg Merlinka festivala koji se održava od 5. do 8. decembra u Domu omladine Beogradu i s njom smo razgovarali o trenutnoj trans situaciji u Srbiji.

Stupio je na snagu Zakon o matičnim knjigama koji omogućava promenu pola u dokumentima. Sa ovom vremenskom distancom šta mi možeš reći o uticaju tog zakona na život trans osoba u Srbiji? Da li postoje neki praktični problemi u njegovoj primeni?

Taj zakon koji je stupio na snagu na početku ove godine mi mnogo znači. Prvenstveno kod moje identifikacije, jer ja živim kako se osećam, kao žena, a sada to mogu i da dokažem dokumentom, a da pri tom nemam neprijatnosti, jer pre donošenja ovog zakona ono što je pisalo u mojoj ličnoj karti nije oslikavalo ono što sam ja.

Svi te znamo kao Rajku, na Facebooku kao Miju… Šta si ti uradila sa ličnim dokumentima?

To znači da sam morala da izaberem neko rodno neutralno ime jer pre ovog zakona nisam mogla da imam žensko ime, ali ovo je koliko toliko moglo da prođe kao žensko.

Sada radiš u EGAL LGBTI drop-in centru. Šta mi možeš reći o tome?

Kao neko ko je i ranije radio sličan posao pri Jazasu, imam ogromno iskustvo u radu sa marginalizovanim grupama ljudi. Ranije su to bili zaraženi HIV virusom, a sada su to LGBTI osobe. Tu sam za svakoga kome je potrebna pomoć. Tako sam još davno prepoznala Egal kao organizaciju gde bih mogla da dam najviše od sebe u pomaganju. Ranije smo to radili na terenu, a od aprila kada je otvoren Drop in centar to radim u sklopu tima u Egalu.

Trans žene nemaju puno izbora kada je zapošljavanje u pitanju i često se okreću seks radu. Kakva su tvoja iskustva?

Ranije nije bilo šanse da se ako si trans žena zaposliš i da imaš egzistenciju. Trans žene su se okretale tom najstarijem zanatu, jer nije bilo šanse da se na drugi način obezbede i prežive. Danas je to dosta drugačije i danas trans žene mogu da pronađu posao, da se zaposle i da mogu sebe da obezbede. Tome je doprinela i promena slike o trans ženama i trans muškarcima, stalnim aktivnostima aktivista i aktivistkinja koji su i u medijima i lično objašnjavali o problemu transrodnosti.

Koliko se situacija za trans populaciju promenila i šta vidiš kao najveće probleme koje treba rešavati?

Situacija se menja, ne brzinom kojom bi mi želeli da se menja, ali ima pomaka. Donet je zakon o izmenama i dopunama zakona o matičnim knjigama, što omogućava promenu dokumenata nakon godinu dana hormonske terapije. Ove godine je i svetska zdravstvena organizacija donela novu listu bolesti, gde se trans identiteti skidaju sa liste mentalnih bolesti, što je prvi korak u depatologizaciji trans osoba. Ono što je i dalje problem je nasilje koje trans osobe trpe, kako psihičko, tako i fizičko. Diskriminacija postoji u svakodnevnom životu, u raznim oblicima i intenzitetu.

Na jednoj od Paradi ponosa Srbije trebalo je da dođeš u srpskoj narodnoj nošnji, ali se to nije desilo. Kasnije je izbio skandal oko narodne nošnje na Paradi ponosa Beograda.

Da to je bila zamisao za prvi ikada održani Trans prajd 2015. godine, gde smo i na taj način hteli da pokažemo da smo i mi deo ovog društva i da poštujemo folklor i tradiciju našeg naroda, Naša namera nije bila da provociramo nikoga, ali od ideje se ipak odustalo iz tehničkih razloga.

A onda je stigla tvoja haljina u bojama trans zastave. Kako je ona nastala i kakve su reakcije?

Da na prajdu Ponos Srbije odlučila sam se za haljinu u bojama trans zastave, a tu ideju je u delo sproveo moj drug Radoš, koji je inače kreator raznih haljina i kostima za ples. Veoma je bitno da ističemo svoje simbole i svoj identitet i nikako ne treba da se stidimo sebe, nego da svoje boje nosimo sa ponosom.

Kažu ljudi da si preterala u konzumiranju šargarepe pa si postala narandžasta?

Za tu moju narandžastu boju direktni krivac je urednik Optimista Predrag Azdejković. Srećom moja narandžasta nije dugo trajala.

Da li misliš da će te ministarka Jadranka Joksimović večno pamtiti?

HAHAHA što se desi iza zidina Vlade, neka tamo i ostane.

Kako ljubav i momci? Često smo čuli da je trans ženama teško da nađu pravu ljubav…

Ja mislim da to nije tačno. Ne zaljubljuje se niko u rod ili pol nego u osobu, a moji bivši partneri su ostali moji prijatelji i danas. Teško se zaljubim, ali kada se zaljubim gledam da se cela predam u toj vezi.

Pojedine feministkinje su posebno naelektrisane protiv trans osoba i aktivno šire transfobiju. Da li te to brine?

Ja te pojave ne tretiram ozbiljno, jer su reda veličine statističke greške, ali eto i takve osobe dobiju medijski prostor pa šire mržnju, transfobiju što ja nikako ne podržavam, Ne možeš se boriti za prava jedne grupe, a otvoreno mrzeti drugu grupu koja je isto diskriminisana. Za kraj mogu samo da kažem našu staru devizu: NIKO NIJE SLOBODAN, DOK SVI NISMO SLOBODNI!

Razgovarao: Predrag Azdejković

Više tekstova iz broja 51 – decembar 2019. možete pročitati na (Klik na sliku):

41 Shares

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.