Poverenica za zaštitu ravnopravnosti – Prijava diskriminacije


U maju mesecu navršilo se godinu dana kako je Brankica Janković stupila na dužnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Istog meseca ušla je i u uži izbor za nagradu „Duga“ koju dodeljuje Gej strejt alijansa za doprinos borbi protiv homofobije i transfobije i zaštiti ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji. U obrazloženju nominacije pisalo je da je poverenica kao fokus svog delovanja označila upravo ljudska prava LGBT populacije i kontinuirano je promovisala toleranciju i ravnopravnost kroz svoje javne izjave, upozorenja kršiocima ljudskih prava, postupanje po pritužbama i podršku različitim aktivnostima LGBT organizacija, kao i kroz prisustvo na događajima značajnim za LGBT populaciju kao što su Parada ponosa, Trans parada i Zona slobodna od mržnje.

Ako odete na sajt Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u sekciji mišljenja i preporuke možete naći 22 mišljenja od osnivanja ovog tela 2010. godine koja se tiču seksualne orijentacije. Od kako je Brankica Janković preuzela ovu funkciju objavljena su tri mišljenja, dok u periodu od 14. avgusta 2015. do 9. maja 2016. godine nije objavljeno nijedno. U redovnom godišnjem izveštaju za 2015. godinu stoji da je prošle godine podneta 31 pritužba, ali na sajtu se mogu naći samo četiri, dok u samom izveštaju navedeno je pet kao primeri, te možemo govoriti o problemu ažurnosti i transparentnosti ove institucije.

LGBT populacija se u izveštajima i saopštenjima za javnost raznih institucija i organizacija nalazi ili na prvom ili drugom mestu, kad je u pitanju najdiskriminisanija grupa (takmičimo se sa Romima za prvo mesto), ali se i sama poverenica slaže da broj podnetih pritužbi ne oslikava položaj LGBT osoba u Srbiji i kaže: „Sliku o realnom stanju otežava i činjenica da ne postoje objedinjeni podaci o pojavi diskriminacije, a uspostavljanje jedinstvenog centralizovanog sistema prikupljanja podataka je više nego neophodno“. Iako je odlična ideja da postoji jedinstveni centralizovani sistem za prikupljanje podataka, kada je u pitanju LGBT populacija u pitanju postoji mnogo veći problem, a to je da se slučajevi diskriminacije ne prijavljuju. Ne prijavljuju ni slučajeve nasilja! Da li je to zbog straha, autohomofobije, nepoverenja u institucije, neinformisanosti ili neznanja, ne znam, ali ono što je svakako evidentno jeste da se institucije posebno i ne trude da smanje disbalans između vrha liste najdiskriminisanijih i broja pritužbi. I sama poverenica zaključuje da ona može da se rukovodi pre svega podacima na osnovu primljenih pritužbi i da se u odnosu na prethodnu godinu povećao broj LGBT pritužbi.

ČITAJTE:  Pozitivni nus efekat zabrane Parade ponosa: “Aktivacija”

Ali hajde da uzmem u obzir da možda veliki broj čitalaca Optimista uopšte ne zna čemu služi institucija poverenika za zaštitu ravnopravnosti i šta radi. Najjednostavnije rečeno, ona je osoba kojoj možete da se žalite kada ste diskriminisani. Na sajtu www.ravnopravnost.rs možete preuzeti formular, popuniti ga i poslati zajedno sa dokazima da ste diskriminisani. Ona ima rok od 90 dana da vam odgovori i da mišljenje da jeste bili diskriminisani ili niste.

Možda smatrate da je predug period čekanja, ali poverenica smatra da je postojeći rok često i kratak: „Razumem da svi žele da se nepravda ispravi što brže, ali treba imati u vidu da postupak podrazumeva proveravanje različitih dokaza, a čitav postupak nije uvek jednostavan i podrazumeva obaveštavanje potencijalnog diskriminatora o pokretanju postupka, njegovo izjašnjavanje, zatim utvrđivanje da li je diskriminacije bilo ili ne. Za sve to je neophodno napraviti detaljnu analizu situacije, dokaza, odredbi različitih zakona, sudske prakse… Podsetiću da u Zakonu ne postoje definisani prioriteti ili hitnost postupka. Međutim, u situacijama kada je očigledno da će nastupiti posledica koja nekom može naneti ozbiljnu štetu, važno je postupiti u što kraćem i zakonom utvrđenom roku.“ Ako poverenica utvrdi da ste bili diskriminisani, uz mišljenje ide i preporuka koja je mahom da diskriminator treba da se izvini diskriminisanom. Od 17 slučaja u kojima je utvrđena diskriminacija (od ona 22 na sajtu) u osam slučajeva izvinjenje je bilo preporuka za postupanje, dok u pojedinim, interesantno, nije ni bilo izvinjenja, već da ubuduće vode računa da ne krše zakonske propise o zabrani diskriminacije. Posebno interesantan slučaj je protiv dnevnog lista „I“ (pravićemo se da ne znamo koji je u pitanju) koji je objavio tekst sa naslovom „Šokantan predlog Ombudsmana: Pederi u Srbiji da usvajaju decu?!“. Doneta je odluka da je dnevni list „I“ prekršio odredbe Zakona protiv diskriminacije i dobio packe u vidu nemojte to više da radite. Nema čak ni onog famoznog izvinjenja, što je do sada bila praksa kada su mediji u pitanju! Ali ono što je posebno čudno, možda čak i bezobrazno jeste da u Redovnom izveštaju za 2015. godinu stoji da je dnevni list „I“ postupio prema preporukama poverenice, a medijski izveštaj Gej lezbejskog info centra za prethodnu godinu pokazuje da je „I“ nastavio sa svojom praksom, uistinu niko nije podneo pritužbu poverenici. Tako da je istina kada poverenica kaže da je po najvećem broju preporuka postupljeno, ali ona dodaje da: „Iako je često delotvorno, nije uvek jedino izvinjenje preporuka za otklanjanje diskriminacije. Koristimo sve mehanizme kojima raspolažemo, a koji su definisani Zakonom o zabrani disrkiminacije“. Ako uzmemo slučajeve koji su nam dostupni na sajtu pored izvinjenja i nemojte to ubuduće da radite, imali smo preporuke da se diskriminator i diskriminisani sastanu, da se obave obuka i edukacija zaposlenih i uklone diskriminatorne prakse.

ČITAJTE:  Urugvaj: Najsiromašniji predsednik i najliberalnije reforme

Većinu pritužbi podnele su organizacije civilnog društva i ako pogledamo slučajeve dostupne na sajtu, lezbejska organizacija „L“ se ističe u broju podnetih pritužbi, sve dok na dužnost ne stupa Brankica Janković, kada „L“ prestaje da podnosi pritužbe. Poverenica potvrđuje da najveći broj pritužbi podnose organizacije civilnog društva i da su one najznačajniji partneri: „Pokazalo se da je veoma bitno što je zakon dao ovu mogućnost jer nam je nekad svima potrebna podrška i pomoć za rešavanje problema, posebno onih osetljivih kao što je suočavanje sa diskriminacijom. Ipak, verujem da će ubuduće sve više građana i građanki biti ohrabreni da sami podnose pritužbe. Mislim da je institucija Poverenika dala značajan doprinos u rušenju stereotipa i predrasuda koje su, na žalost, još uvek duboko ukorenjene u našem društvu. Naše svakodnevne aktivnosti podrazumevaju i razgovore sa građanima na tribinama, radionicama, okruglim stolovima kojih je za godinu dana mog mandata bilo više od 50. Upoznajemo ih sa radom institucije i ohrabrujemo da nam podnose pritužbe, a rezultat je oko 20 odsto više predmeta u odnosu na prethodnu godinu.“

Suočavamo se sa problemom da se LGBT populacija nalazi na vrhu liste kada je diskriminacija u pitanju, ali da diskriminaciju ne prijavljuje. Suočavamo se sa problemom da institucije kojima diskriminacija treba da se prijave ne čine dovoljno na razvoju odnosa sa LGBT populacijom i ohrabrivanju da diskriminaciju prijavljuju. Suočavamo se sa problemom da LGBT organizacije koje treba da povezuju institucije i populaciju i pomažu populaciji pri prijavljivanju diskriminacije ne čine, hajde da bude fin pa da uporedim reč dovoljno. Suočavamo se sa problemom da populacija ćuti i trpi diskriminaciju i čeka da neko drugi prijavi i reši njihove probleme, što je tako nerealno očekivanje. Problemi su tu i vreme je da ih zajednički rešavamo, ili će, kao što problemi imaju taj grozan običaj da se nagomilaju.

ČITAJTE:  Javne ličnosti kao saveznici: Čiji glas se daleko čuje?

Piše: Predrag Azdejković