Zvanična faktografija pojašnjava da je TLC (kako se naziva taj kablovski emiter, deo jata Dicovery Channela) skraćenica za The Learning Channel. Ipak, bilo bi bolje i za ovaj tekst i za šire poimanja implikacija fenomena ponude TLC da je tačna počesta zabluda da TLC zapravo stoji kao zamena za Total Lack of Control (potpuni gubitak kontrole). Jer strah od gubitka (potpune) kontrole u samom je korenu kontroverznog i u neku ruku neodoljivog TLC čeda – lifestyle dokumentarca My Husband’s Not Gay. Iz koga se, doduše, ima i štošta za naučiti. Dakle, naziv emitera ipak ne laže.
Nakon na kukovima spojenih bliznakinja, vertikalno uskraćenih, ostrašćenih nudista, mnogoljudne bele južnjačke sirotinje iz najcrnjih zabiti, Amiša sklonih modi i kriminalu…, na red su došli i gejevi… koji to zapravo nisu. Naime, za nedovoljno upućene, kratka eksplikacija – My Husband’s Not Gay prati živote nekolicine mlađih sledbenika mormonske vere i načina života koji, premda ne poriču naklonost ka sopstvenom/istom polu, svesno biraju da žive u heteroseksualnim bračnim zajednicama, pritom poštujući veru u kojoj su odrasli i koja dobrim delom oblikuje i njihov seksualno-polni i širi svetonazor. Svaki fenomen, naravno, traži i vlastitu terminologiju i njoj prateće skraćenice, i to je ovde SSA (same sex attraction – privlačnost prema istom polu). Dakle, mlađani Mormoni (tri već priženjena, neki i sa porodom i jedan koji se dragovoljno sprema za put u taj hetroseksualni bračni raj a po ubrzanoj proceduri) u ovom novom (para)rijalitiju otvaraju dušu i pojašnjavaju ovaj prilično komplikovan koncept. Kako će jedan od njih već na početku pojasniti – oni biraju alternativu alternativnom načinu života.
Dakle, ovde je reč o dvostrukoj negaciji, preciznije, dvostrukom otklonu u odnosu na ono što odabrana momčad doživljava kao strano, nevoljeno i nametnuto. Zapravo, premda to možda nije bio cilj niti duboko promišljeni naum kreatora ovog serijala, My Husband’s Not Gay u suštini se bavi jednim od najosnovnijih i samim tim i najprisutnijih strahova ljudi kroz milenijume. Kako nas već osnove psihologije uče, ključni ljudski strahovi su strah od smrti i strah od gubitka identiteta. Upravo ovaj drugopomenuti strah je, reklo bi se, pokretački motor tih donekle začudnih životnih izbora. Ne odustajući od učenja vera i već prihvaćenog društvenog konteksta sa svim njegovim etičkim i drugim postavkama i uzusima, a poričući očigledan deo korena vlastite seksualnost, ova četiri mlađa Mormona iz Solt Lejk Sitija prvenstveno očitavaju dobar deo užasa koji u našim umovima i dušama ume da izazove strah od gubitka identiteta, tj. strah od već pominjanog gubitka kontrole nad onim što neki već prepoznaju i prihvataju kao u neku ruku imanentno/suštinsko.
Da ne bude zabune, narečena momačka četvorka su gejevi samo u formalnom a, opet, i širem poimanju tog pojma – dakle, bez ikakvog istopolnog seksualnog iskustva. S druge strane, gledateljstvu na radost, oni pristaju da govore o impulsima koje i dalje, uprkos tim samoizabranim nametima, osećaju, te ćemo tako već u uvodnim delovima biti upoznati sa onim što junaci ove priče nazivaju the danger scale (skala opasnosti), koja se tiče numeričke ocene za silinu izazova koje pri pogledu na ili susretu sa drugim muškarcima oni tu i tamo osećaju.
Mora se naglasiti da My Husband’s Not Gay ne proističe iz tradicije mrtvoozbiljnih i obrazovnih programa, već svoje ishodište iznalazi isključivo u prepoznatljivom i već poodavno uvreženom TLC lifestyle tonu i pristupu. S tim u vezi, i na manjem uzorku je posve jasno da My Husband’s Not Gay počiva na najjednostavnijem mogućem kontrastu – kontrastu čije suprotstavljene polove čine zauzdana seksualna priroda i strogost životnog koncepta i nazora mormonskog učenja. Naravno, sasvim očekivano, najzabavniji deo serijala čine reakcije i iskazi supruga pomenutih boraca protiv vlastite SSA biti, jer njihova brzopotezna životna filozofija i za nju nužna terminologija u sebi nosi vidnu i plodnu klicu postojane televizijske trash zabave.
I upravo u tom ključu treba posmatrati ovo TV delo – u njemu naprosto nema proživljenije i očiglednije homofobije, u dobroj meri politička korektnost je udarila konačnu glazuru i ovom TLC proizvodu, ali ima dovoljno potencijalno zadovoljavajuće zabave. Naravno, ukoliko vas uopšte može zabaviti lahorasti i ovako očigledno režirani i glumljeni osvrt na važna pitanja roda, pola i sa njima povezanih životnih izbora, od kojih mnogi na prvom mestu očitavaju i stepen slobode za koji su neki spremni da se izbore ili kadri da ih sebi dopuste.
Piše: Zoran Janković

Related Posts